Vesti

Za izmirenje dugova maksimum 60 dana

Ostalo

• Autor: S. Bulatović
  
  
  Vlada Srbije bi sledeće nedelje trebalo da usvoji nacrt Zakona o rokovima izmirenja obaveza. Propisano vreme isplate važiće za čitav javni i privatni sektor.
  
  
  Naplata koju u Srbiji firme čekaju i po devet meseci, jedna je od glavnih razloga njihove nelikvidnosti. Najkasnije od aprila, međutim, svaki naručeni proizvod ili usluga, moraće da se izmiri u roku od 60 dana. Nacrt zakona je završen, tokom sledeće nedelje mogao bi da prođe Vladu, a krajem januara ili početkom februara i da se usvoji u Skupštini Srbije. Primena novih pravila, kako stoji u prvoj verziji ovog dokumenta, počela bi 60 dana kasnije i ne bi se odnosila na ranije obaveze.
  
  
  Privreda, naročito manja preduzeća, garantovanje naplate potraživanja čeka godinama. Zakon, za razliku od nedavne uredbe, rok uvodi za čitav javni sektor - i javna preduzeća, agencije, lokalne vlasti, fondove, direkcije... Izuzima jedino ugovorne odnose između malih preduzeća. Njima je ostavljeno pravo da sami određuju rokove, jer upućeni kažu da izvor problema nije među njima. U odnosu malih i ostalih firmi, dva meseca je maksimalno prihvatljivo vreme naplate.
  
  
  - Preduzeća u proseku novac čekaju 183 dana. Tokovi su usporeni i poslovanje otežano - objašnjava Nebojša Ćirić, ministar ekonomije. - Zbog poremećaja na tržištu, dešava se da velike kompanije zloupotrebljavaju male i srednje. I Evropska unija će od 1. januara sledeće godine uvesti obavezu plaćanja u roku od 30 dana. Mala preduzeća su izuzeta, jer su ona najranjivija, ali ćemo sprečiti da veliki sada osnivaju male zavisne firme. Ko ne bude poštovao rok, plaćaće zateznu kamatu i prekršajno odgovarati. Sudovi će ove predmete morati da rešavaju po hitnom postupku, što znači u roku od pet dana. Neće ulaziti u opravdanost potraživanja ako je isporučena faktura.
  
  
  Privrednici su mahom jedva dočekali donošenje ovog zakona. Zavisno od pozicija, jedni smatraju da je odložena primena nepotrebna, a pojedini - prekratka. Među onima koji veruju da zakon nije bio neophodan je „Delez“.
  
  
  - Možda je trebalo insistirati na poštovanju ugovornih obaveza - kaže Miloš Ristić, viši potpredsednik „Deleza“. - Verujemo da tržište najbolje reguliše komercijalna pitanja. I prelazni rok, za koji su predviđena dva meseca, trebalo bi da bude duži. Da su firme mogle da izmiruju svoje obaveze, one bi to i do sada radile.
  
  
  Na suprotnom kraju, Unija poslodavaca godinama insistira na ovakvom zakonu. Oni veruju da bi pravila trebalo da se primenjuju već od dana usvajanja.
  
  
  - Pojedine velike kompanije do sada nisu morale ni da se zadužuju, već su beskamatno koristile sredstva svojih dobavljača - ističe Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca. - Ne plaćaju im i po 270 dana i koriste taj novac. Veliki su živeli na račun malih. Ovo je prilika da se položaj izjednači.
  
  

  Iznosi kazni

  Prekršajno ne mogu da odgovaraju država, ministarstva i lokalne samouprave, a za ostale će prekršajna kazna iznositi od pet do 20 odsto neizmirene obaveze. U svakom slučaju, ne može da bude manja od 100.000 dinara. Odgovorno lice, međutim, odgovaraće i u državnim institucijama i u firmama. Za njega će kazna biti između 50.000 i 150.000 dinara.