Vesti

Ne dajemo kredite po svaku cenu

Bankarstvo i finansije

• Autor: Slobodan Kostić
  
  
  Krajem prošle godine uneli smo 130 miliona evra svežeg kapitala s namerom da podržimo našu privredu i celokupno finansijsko tržište, ali samo uz obazrivo odobravanje kredita.
  
  
  Pred kraj prošle godine uneli smo u zemlju 130 miliona evra svežeg novca kroz dokapitalizaciju banke. Taj novac nije samo izraz poverenja naše matične grupe Inteza Sanapolo u ono što kao banka ovde radimo, već i jak podsticaj oporavku i jačanju tržišta Srbije, kaže predsednik Izvršnog odbora Inteza banke Draginja Đurić u intervjuu za naš list, odgovarajući na pitanje – šta znači „dolazak” tih 130 miliona evra za njenu banku i Srbiju.
  
  
  Koliki su ukupni plasmani Inteza banke na našem tržištu?
  
  
  Naši ukupni plasmani sektoru privrede i građanima dostigli su nivo od oko 2,7 milijardi evra, što predstavlja tržišno učešće od 16 odsto krajem 2011.
  
  
  Šta s tim novcem? Kome ćete ga prodati? Imate li dovoljno kupaca?
  
  
  I stari i nov kapital ima istu svrhu, a to je da se kroz kreditnu aktivnost njime finansira privredni rast i izađe u susret potrebama građana. Naravno, naša kreditna politika počiva na vođenju računa o svim rizicima poslovanja, realnim finansijskim troškovima, ali pre svega na poslovnoj perspektivi klijenata. Svi navedeni aspekti su važni, a oni suštinski upućuju na jedno –nije nam stalo da odobravamo kredite po svaku cenu. Očekujemo zahteve za finansiranje novih programa i projekata. U 2012. godini pratićemo naše klijente u njihovim razvojnim planovima, istovremeno nastojeći da im pomognemo da prevaziđu tekuće probleme, ali uvek vodeći računa o svim poslovnim rizicima koji iz tog odnosa proističu.
  
  
  Koliko vaša banka ima loših plasmana? 
  
  
  Prema zvaničnim podacima Narodne banke, krajem trećeg kvartala udeo loših plasmana na nivou bankarskog sektora Srbije iznosio je oko 19 odsto. Zvanični podaci za kraj 2011. godine još nisu dostupni, ali ono što znamo jeste da je nivo loših kredita kod nas znato manji, gotovo ispod polovine proseka sektora. Kvalitet portfolija je dobar, pogotovo kada je u pitanju poslovanje sa stanovništvom.
  
  
  Zašto ste bolji od drugih?
  
  
  Razlozi se nalaze u našoj kreditnoj politici. Bili smo oprezniji u odobravanju kredita. Kao što sam već rekla, isključivi cilj nije bio samo povećanje portfolija, već smo prevashodno vodili računa o svim rizicima prilikom odobravanja plasmana.
  
  
  Koliko je to samo problem banaka? U čemu vidite ulogu i države?
  
  
  Mi ćemo kao bankari učiniti sve što je do nas da problematičnih kredita ubuduće bude što manje, ali država bi, recimo, samo efikasnijim izvršnim postupkom doprinela da se naplata tih spornih potraživanja ubrza. Mi smo dali punu podršku donošenju Zakona o izvršenju i obezbeđenju, i tokom ove godine očekujemo prve pozitivne pomake u smislu smanjivanja roka čekanja na naplatu potraživanja iz izvršnog postupka. I u fiskalnom delu država treba da stimuliše razrešenje pitanja loših plasmana, posebno kada govorimo o poreskom tretmanu otpisa loših plasmana ili o poreskim troškovima koji se javljaju prilikom transfera vlasništva u postupku prinudne prodaje nekretnine koja je bila predmet obezbeđenja kredita.
  
  
  Šta još država može da učini?
  
  
  Podržavamo u potpunosti donošenje zakonske regulative koja bi trebala da obezbedi skraćenje rokova plaćanja na 60 dana. Hrvatska to ima već nekoliko godina i nadamo se da će nam ona uneti više reda na tržištu.
  
  
  Ko su, ipak, vaši kupci para? Je li to, možda, država?
  
  
  Inteza banka nikada nije kupovala državne obveznice na uštrb kreditiranja privrede i građana. Tamo smo usmeravali samo viškove likvidnosti i to na kratak rok.
  
  
  Koliko vam u svemu tome smeta neka vrsta opšte društvene, pa i ekonomske strepnje od još većih teškoća i zaoštravanja krize?
  
  
  Sa pojačanim strahom od gubitka radnog mesta, pada standarda, kupovne moći ljudi su s pravom pojačano oprezni. Neće se zaduživati, jer nisu sigurni da mogu da vrate čak i kratkoročan zajam, a da ne govorim o stambenim kreditima koji su dugoročna obaveza. To je uzajamni odnos, ali se krećemo uvek u istom smeru. Mi objektivno nemamo dovoljan broj kupaca za naše pare, a oni se zbog velike ekonomske, pa i socijalne nesigurnosti plaše da se zadužuju. Tek s pojačanom investicionom aktivnošću, otvaranjem više radnih mesta i jačanjem kupovne moći građana i mi možemo očekivati značajniji rast kreditne aktivnosti.
  
  
  Polako se zatvaraju poslovne knjige za 2011. Šta se tu može očekivati?
  
  
  Da budem iskrena, malo strepim i od onoga šta će pokazati finansijski izveštaji pravnih lica za prošlu godinu. Od toga kakav će rezultat iskazati zavisi ko će se kandidovati za nove plasmane banaka, ali i u koje će kategorije klijenata biti svrstani za već odobrene kredite.
  
  
  Realni sektor očekuje lakši pristup kreditima i nešto niže kamate. Koliko je to realno?
  
  
  U toku sam sa svim zahtevima i očekivanjima realnog sektora. Bankarski sektor je, da naglasim, veoma likvidan. Banke su sposobne da nastave kreditnu aktivnost. Važno je da imamo u vidu koje su realne mogućnosti svakog individualnog korisnika kredita. Te mogućnosti opredeljuju banku da li će kredit odobriti i pod kojim uslovima.
  
  
  Ima zamerki da banke sporo ili nedovoljno spremno reprogramiraju dospele obaveze preduzećima zapalim u teškoće. Da li delite takav utisak?
  
  
  Kada je reč o reprogramiranju i restrukturiranju kredita, Banka Inteza izlazi u susret klijentima i vrlo je aktivna na tom polju. Sagledavamo poslovne prilike svakog našeg klijenta pojedinačno i u skladu s njihovim finansijskim planom donosimo zajedničke odluke. Trudimo se da imamo fer odnos s klijentima. Nije nam cilj da preduzeća preopteretimo i onemogućimo da posluju, već da zajednički nađemo rešenje kako da se proizvodnja ponovo pokrene. Ali, takav pristup moramo da imamo generalno svi u bankarskom sektoru, jer samo s fer odnosom i pojačanim stepenom solidarnosti sa svim klijentima možemo zajednički da isplivamo iz teškoća.
  
  
  Italija je veliki partner Srbiji. Šta u tom smeru vaša banka čini?
  
  
  Očekujemo veći priliv investicija. Ne samo kada je u pitanju „Fijat”, koji je najveći. Tu su još i „Beneton”, „Dajtek”, „Edison” i „Seći”... da ih ne nabrajam sve. Biće i novih veoma zvučnih imena, s investicijama vrednim 400 do 500 miliona evra.
  
  
  Vi i vaša banka tu niste sporni, ali opet dolazimo do države i uslova koje ona kreira. Šta od tog „partnera” očekujete?
  
  
  Ništa drugo, a ni više nego od svih nas – da stvaramo valjane poslovne uslove, dobar poslovni ambijent, u kome će se strani investitori osećati sigurno, imati stabilne uslove privređivanja, doslednost u procedurama, predvidljive poteze države, ali i efikasnost administracije. Lane je u Srbiju, koliko mi se čini, stiglo 2,3 milijarde dolara direktnih stranih investicija. Po tome smo ubedljivo najbolji u regionu. Ali, na tome ne smemo stati. Potrebno nam je mnogo više.
  
  
  Šta očekujete od odluke NBS-a o reklasifikaciji kredita?
  
  
  Procena je da je tom merom oslobođeno nekih pedesetak milijardi dinara rezervacija, što je dobro za bankarski sektor, ali suština problema tržišta ostaje ista. Mi ćemo se i dalje truditi da plasiramo sredstva tamo gde su rizici i troškovi prihvatljivi.
  
  
  I za kraj – kako gledate na zakonsko obavezivanje banaka da naplaćuju poreze i doprinosa od 1. jula, jer ste svojevremeno bili i direktor filijale SDK? Je li ta odluka na mestu?
  
  
  Uplaćivanje poreza i doprinosa, a pogotovo kontrola njihove naplate, veoma je ozbiljna stvar koja se ne može do kraja i valjano obaviti na šalteru banke. Znam dobro kako se radilo u SDK-u, ali je to odavno prevaziđeno i banke već desetu godinu potvrđuju da uspešno mogu da obavljaju platni promet na način kako se to radi svuda u savremenom svetu. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao veoma važan i osetljiv sistemski propis, ne može da se menja bez dublje analize uzroka i posledica njegove primene u praksi. To jednostavno nije bankarski posao.
  
  
  Da li to znači nemoć države da organizuje u svojoj režiji taj posao?
  
  
  Mislim da je to ishitrena odluka i nadam se da će se do momenta primene ipak izvršiti dodatna revizija i analiza mogućnosti njene implementacije u praksi. Prilikom transformacije platnog prometa, on je prenet na bankarski sistem i smatram da se ne treba vraćati unazad. Regulativa koja je tada usvojena je vrlo jasna i precizno razgraničava šta rade banke, a šta poreska uprava. Svako treba da radi svoj posao i rezultati neće izostati.
  
  

  Položeni svi stres-testovi

  Koji je bio interes centrale Inteza Sampaolo banke da s ovoliko para dokapitalizuje svoju banku u Srbiji, dok se i Italija suočava s ozbiljnim finansijskim iskušenjima?
  
  
  Mi svake godine, kao banka, izlazimo pred centralu s planovima za rast obima poslovanja s realnim sektorom i sa sektorom stanovništva. Želeli smo da se u susret novoj krizi još dokapitalizujemo i ojačamo adekvatnost kapitala i pored toga što smo svaki dosadašnji evro dobiti zadržavali u Srbiji. Ono što je bila dodatna pozitivna okolnost jeste i činjenica da je naša matična banka Inteza Sampaolo još u aprilu 2011. uvećala kapital za dodatnih pet milijardi evra i da je bez problema prošla sve stres-testove.
  
  

  Bez kompleksa

  Imate li kompleks u susretima sa stranim bankarima zato što dolazite iz Srbije?
  
  
  Uvek se trudim da im dam pravu informaciju o zemlji iz koje dolazim. I to činim s dosta žara, jer ako mi to ne činimo, ko će. Pričam. Objašnjavam. Ponekada je to i zamorno. Pogotovo zbog nekih nedavnih, gotovo istorijskih događanja. Ali se uvek okrećem realnosti i budućnosti. Nešto nije dobro u našem poslovnom ambijentu? U redu. Hajde da to rešimo. Hoćemo u Evropu? Krenimo u tom pravcu. A kada je reč o Evropi, ne samo po mom sudu, bankarski sektor je sasvim zreo za tu ulaznicu.