Vesti

Maričić: Nije vreme za žmurke sa privredom

Srpska Banka

• Autor: D. I. Krasić
  
  
  Predsednik Izvršnog odbora Srpske banke Ivan Maričić: Bankarima ne treba zakon da bi se pridržavali etičkog kodeksa. Neke kompanije olako uzimaju skupe kredite
  
  
  Bankarski sektor mora da se suoči sa rizicima u privredi. Ne treba da čeka da oni sami nestanu, već da aktivno učestvuje u ozdravljenju naših kompanija. Došli smo u fazu kada više nema igranja žmurke - kaže za „Novosti“ Ivan Maričić, predsednik Izvršnog odbora Srpske banke, koja će ovu godinu završiti sa dobitkom većim od tri miliona evra.
  
  
  Imaju li banke zaista para za kreditiranje privrede?
  
  
  - Trenutno u Narodnoj banci Srbije ima oko 2,8 milijardi evra slobodnih likvidnih sredstava koje banke mogu da iskoriste za finansiranje privrede.
  
  
  Ali to ne čine?
  
  
  - Procenjuje se da je rizik finansiranja privrede trenutno izuzetno veliki. Postoji sada taj pritisak na guvernera NBS da iskoristi deo deviznih rezervi za kreditiranje preduzeća, a to je apsolutno nemoguće sprovesti. NBS je dobila i kredite za podršku deviznim rezervama od određenih međunarodnih institucija i zamislite da sada to plasira u kredite privredi. Obaranje stope obavezne rezerve bankama takođe „ne drži vodu“, jer NBS ne bi imala čime da brani kurs dinara prema evru.
  
  
  Da li je realan zahtev privrednika da se objavi crna lista banaka koje se nekorektno ponašaju prema privredi?
  
  
  - Ovde postoji problem sa obe strane. Bankari moraju da se pridržavaju etičkog kodeksa bankarskog ponašanja, a ne da čekaju da ih Zakon na to prisili. Kad idete kod lekara, on će vam dati najbolji lek, ne treba zakon na to da ga natera.
  
  
  I smatrate da se bankari drže tog pravila?
  
  
  - Pojedine banke, kada urade procenu rizika delatnosti kod klijenata koji teže namiruju kredite, ali ih ipak vraćaju, raskidaju ugovor o zajmu i zahtevaju naplatu celog preostalog iznosa. Ta preduzeća su klijenti i drugih banaka i njihova blokada vodi sve u propast, a samu kompaniju gura u stečaj, iz koga banka potom neće moći ništa da naplati. Moram da zamolim kolege da ne puštaju blokade klijentima na kredite koji nisu dospeli. To vodi u katastrofu, jer blokira kompaniju, blokira dobavljače i ostale banke, i stvara problem sa zaposlenima.
  
  
  A, koji je problem na strani privrednika?
  
  
  - Menadžeri moraju profesionalno da upravljaju kompanijama, a ne da, zalažući imovinu kompanije, olako uzimaju skupe kredite koje kasnije jako teško vraćaju, pa su banke primorane da blokiraju poslovanje i plene imovinu. To vodi u raspad sistema.
  
  
  Mislite da oni te zajmove troše nenamenski?
  
  
  - Postoje privrednici koji su nenamenski trošili sredstva. U oskudici dugoročnih sredstava investicije su finansirali iz kratkoročnih izvora koji su skupi. Pri tom, ne ostvaruju odmah profit da bi kredit mogao da se vrati na odgovarajući način.
  
  
  Kakve su platiše klijenti Srpske banke, koja je usmerena uglavnom na poslovanje sa privredom?
  
  
  - Naplata kamate je 95 odsto, a glavnice oko 90 odsto, što nas čini potpuno zadovoljnim. Ali, ne zavaravamo se, ako dođe do ozbiljnog poremećaja likvidnosti na tržištu, i mi ćemo imati veliki problem.
  
  

  Politika - neminovnost

  Da li je srpskoj privredi potrebna Razvojna banka? 
  
  
  - O tome je u stručnoj javnosti bilo dosta polemike. Razvojna banka nije apsolutno nikakva konkurencija poslovnim bankama. Ni u jednoj zemlji Razvojna banka ne prikuplja depozite i svuda posluje po posebnom zakonu. Ona je sufinansijer, zajedno sa poslovnim bankama i obezbeđuje jeftinija sredstva i duže rokove finansiranja privatnog sektora.