Vesti

Kvartalna analiza UniCredit Grupe, osvrt na Srbiju – “CEE Quarterly”

Unicredit Banka

• Goran Šaravanja, glavni ekonomista UniCredit Grupe za region jugoistočne Evrope „Srpska ekonomija u ovom trenutku beleži relativno dobre rezultate, pogotovo kada je u pitanju izvoz robe, ali dalje slabljenje dinara upozorava na strukturne probleme“, rekao je glavni ekonomista za jugoistočnu Evropu, Goran Šaravanja, povodom objavljivanja UniCreditove kvartalne analize „CEE Quarterly“.
  
  „U poređenju sa prethodnim kvartalom poboljšali smo prognozu privrednog rasta sa -0,5% na 0,0%. Tekući trendovi u industrijskoj proizvodnji, pogotovo u izvoznim sektorima, u trenutku kada se inostrana tražnja povećava stavljaju sve veći deo proizvodnih kapaciteta u funkciju“, rekao je Šaravanja, ali je naglasio da ima utisak da je oporavak primetan u relativno malom broju industrijskih grana, poput prozvodnje gvožđa i hemikalija, i u poljoprivredi. Istovremeno, pad vrednosti dinara smanjuje raspoloživi dohodak domaćinstava i obrtni kapital preduzeća koja imaju kredite sa valutnom klauzulom.
  
  „Pad vrednosti dinara, uprkos tome što je Narodna banka Srbije kako bi ublažila taj trend, intervenisala sa više od 1,1 milijarde evra, govori o disbalansima u privredi“, naglasio je Šaravanja i dodao da obaveze prema inostranim kreditorima nisu zanemarljive, a deficit tekućeg računa platnog bilansa, u uslovima smanjenog priliva stranih direktnih investicija, još uvek veliki. Nakon što su zvaničnici Narodne banke Srbije polovinom juna citirani u domaćim medijima da pad vrednosti domaće valute na 110 dinara za 1 evro ne bi predstavljao rizik za inflaciju, sada postoji realan rizik da će dinar zaista relativno brzo dostići taj nivo. „Kada je reč o inflaciji, verujemo da će 'klizanje' dinara ipak delovati na inflatorne trendove i zato smo poboljšali projekciju za kraj godine na 7%,“ rekao je Šaravanja i dodao da očekuje prosečnu stopu inflacije od 6,3 odsto u 2011.
  
  „Iako ne očekujemo da će ove godine Narodna banka Srbije dalje smanjivati referentnu kamatnu stopu, ne verujemo ni da će ona podizati kamatnu stopu radi odbrane dinara. Naš rezon je takav da, ako NBS i Vlada žele da smanje evroizaciju u privredi, neće podizati referentnu kamatnu stopu, jer bi to smanjilo tražnju za dinarskim kreditima“, naglasio je Šaravanja. Sem toga, pomenute devizne intervencije same po sebi deluju na povećanje dinarskih kamatnih stopa na međubankarskom tržištu, jer kad NBS prodaje evre ona kupuje dinare, odnosno povlači te dinare iz opticaja. U prvih 6 meseci ove godine domaća valuta u proseku vredi 100 dinara za jedan evro, šta znači da je NBS, sa intervencijama od otprilike 1,1 milijarde evra povukla 110 milijardi dinari iz opticaja.
  
  Subvencionisani gotovinski krediti u dinarima (čiji je iznos oko 100 miliona evra) i jednokratni podsticaj od 6,5 milijardi dinara za penzionere i one koji primaju plate iz budžeta sigurno će podstaći potrošnju. Očekujemo da će se to reflektovati i na uvoz. U poslednjem kvartalu ove godine, zbog baznog efekta, očekujemo smanjenje stope rasta izvoza i ne verujemo da će transferi iz inostranstva dostići obim od prošle godine. Zbog toga prognoziramo da će deficit tekućeg računa platnog bilansa biti 6,7 odsto BDP-a ove godine, odnosno nešto veći u poređenju sa prošlom godinom.
  
  „Potrebno je da naglasimo da je za raspoloženje stranih investitora prema Srbiji veoma bitno to što je država do sada uspela da ispuni uslove programa sa MMF-om. U ovom kontekstu takođe treba pomenuti odluku Evropske unije da krene sa ratifikacijom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u junu. Zato verujemo u stabilnost kreditnog rejtinga Srbije u narednih 12 meseci,“ zaključio je Šaravanja.