Bankar i po
Bankar i po

Vesti

Kamate na štednju u Srbiji ubedljivo najveće u regionu

Bankarstvo i finansije

  • Autor: I. Jovanović

    Srbija se kotira kao visokorizična zemlja za pozajmljivanje...

    Kamate na štednju

    Zbog velike ekonomske krize koja je poskupela zaduživanje domaćih banaka u inostranstvu, štednja u bankama je postala izuzetno bitan izvor kreditiranja građana. Zbog toga su kamate na štednju u Srbiji veoma velike, čak i za dva do tri puta veće od kamata u pojedinim susednim zemljama.

    Kamate na deviznu štednju u Srbiji oročenu na godinu dana se kreću od pet do devet odsto, što je skoro za tri puta više nego recimo u Sloveniji.  

    - Srbija se kotira kao visokorizična zemlja za pozajmljivanje, pa je tako kapital iz inostranstva, koje naše banke povlače izuzetno skup. Zbog toga se bankama isplati da dignu kamate na štednju skoro na nivo kamata po kojima pozajmljuju, kako bi iz depozita građana kreditirale sve zainteresovane klijente - objašnjava za „24 sata” Petar Grujić iz „Folksbanke”, koja posluje u mnogim zemljama regiona.

    I dok je logično da kamate na štednju u Hrvatskoj i Sloveniji, budu niže nego u Srbiji jer banke u tim zemljama nemaju problema sa povlačenjem kapitala iz inostranstva, stimulacije na štednju u rizičnijim zemljama, poput Makedonije Bosne i Crne Gore su i u vremenu krize takođe manje nego u Srbiji.

    - To je istina, ali teba uzeti u obzir da svaka banka ima svoje poslovne planove, tj. da im je zbog krize smanjena potražnja za kreditima, pa možda i nemaju potrebu da stimulišu štednju i na taj način dižu kamate - objašnjava Grujić.

    Takva situacija je naročito u Crnoj Gori u kojoj su banke za vreme kreditnog buma odobravale pozajmice građanima bez prethodne provere njihove zaduženosti, pa su sad došle u situaciju da imaju problema za naplatom dugovanja. Zbog toga banke u Crnoj Gori sad teže i u manjoj meri odobravaju kredite, pa i nemaju potrebu da kamate na štednju preterano stimulišu i na taj način finansiraju kreditiranje.

    - U sagledavanju velikih razlika u kamatama ne treba izgubiti iz vida ni činjenicu da u je u Srbiji najprisutniji valutni rizik. U Sloveniji i Crnoj Gori ne postoji, dok u Hrvatskoj i Makedoniji samo prinudno vlada klizni sistem nacionalnih valuta u odnosu na evro - objašnjava za „24 sata” ekonomista Goran Nikolić.

    Štednja i u krizi „cveta”  

    „S početkom ekonomske krize, građani su polako gubili poverenje u banke i u veliki broj njih je povukao svoje depozite. Nakon što je država javila da garantuje za uloge do 50.000 evra, situacija se plako smirila i sada se sve veći broj njih oddlučuje za ovakav vid investiranja”.
Izvor: 24 sata
Broj komentara na ovu vest : 0



Pošaljite datu vest prijatelju...

Email adresa primaoca: (*)


Dodatna poruka koja ce ići uz tekst vesti :




Ostavite Vaš komentar na vest...

Vaše ime: (*)


Vaš e-mail:


Vaš komentar (*):