FAQs

1. Tražimo tumačenje odredbe tačke 35. Odluke o bližim uslovima primene čl. 26 i 27. Zakona odnosno, da li se pod „izvršenim ispravkama vrednosti“ za 10 koje se umanjuju devizna potraživanja banke, podrazumevaju ukupne ispravke vrednosti (pojedinačne i opšte).

2. Povodom odredbi Odluke o izmenama Odluke o bližim uslovima primene člana 26. i 27. Zakona («Sl. glasnik RS» br. 16/06) – u daljem tekstu: Odluka, molimo da da u periodu od 01. marta 2006. godine do 30.06.2006. godine, iskazujemo pokazatelj deviznog rizika do nivoa od 40,63%, odnosno da od 30.06.2006. godine do 31.12.2006. godine, iskazujemo ovaj pokazatelj do nivoa 35,32% u odnosu na kapital banke, bez obzira na eventualne dnevne oscilacije ovog pokazatelja, koje mogu dovesti do toga da se pokazatelj deviznog rizika smanji i ispod 30%.

1. Da li je Banka u obavezi, s obzirom na propisano tačkom 7. Uputstva za primenu Odluke o jedinstvenom načinu obračuna i objavljivanja efektivne kamatne stope na depozite i kredite, („Sl. glasnik RS“ br.57/2006) - ( u daljem tekstu: Uputstvo), da popunjava Obrazac br. 1 „Osnovni podaci o depozitu / kreditu“, kao i da ga uruči klijentu i kod depozita, iz razloga što bi Banka na navedenom Obrascu za depozit mogla popuniti samo podatke koji se odnose na vrstu depozita kao i podatke koji su u delu tog Obrasca a odnose se na podatke 11 koji se uključuju u obračun efektivne kamatne stope odnosno podaci navedeni pod tačkom 3. i 4. tog Obrasca, jer se ostali propisani podaci odnose na kredit? Kako Banka da pribavi podatke o troškovima navedenim u drugom delu Obrasca 1. koji se odnose na podatke koji se ne uključuju u obračun efektivne kamatne stopa, pod tačkama od 2. do 6. odnosno da li je validan podatak koji klijent usmeno saopšti Banci, kao i da li je potreban zvaničan dokument o ovim troškovima i ko takav dokument izdaje?

2. Tražimo dodatno tumačenje u vezi sa primenom tačke 6. Odluke o EKS-u, u delu koji se odnosi na oglašavanje banke u sredstvima javnog informisanja tj. da li je banka u obavezi da navodi nominalnu kamatnu stopu, efektivnu kamatni stopu i stranu valutu indeksacije, ukoliko se radi o oglašavanju opšteg tipa, odnosno da li je oglašavanje koje u sebi sadrži tip proizvoda, maksimalan iznos i rok otplate (npr. gotovinski kredit do 10.000 evra sa rokom otplate do 60 meseci) u suprotnosti sa Odlukom.

1. Da li strano lice, koje ima radno iskustvo na poslovima revizije u stranoj banci duže od 15 godina, a nema sertifikate propisane članom 32. Zakona o računovodstvu i reviziji, može obavljati poslove revizije i poslove direktora Odeljenja Interne revizije.

2. Koji su obavezni minimalni uslovi za konstituisanje interne revizije u skladu sa tačkom 13. Odluke o internoj reviziji.

1. Može li Banka da obavlja poslove finansijskog konsaltinga za svoje klijente, koji se odnosi na zarade, njihovo informatičko procesuiranje i isplatu zarada njihovim zaposlenima, uključujući obračun i plaćanje poreza i doprinosa nadležnim organima.

2. Da li Banka u smislu člana 94. stav 1. Zakona o bankama, treba da obezbedi saglasnost za sticanje više od 50% glasačkih prava u banci, obzirom da je saglasnost za tog sticaoca od NBS dobijena u septembru mesecu 2005. godine.

3. Tražimo tumačenje u smislu da li odredbe člana 75. stav 4. Zakona o bankama podrazumevaju isključivo radni odnos zasnovan u skladu sa odredbama Zakona o radu.

4. Molimo za stav da li je moguće isplatiti dividendu akcionarima iz preostalog dela dobiti, imajući u vidu odredbe člana 53a. Zakona. Banka je po, po godišnjem računu za 2004. godinu iskazala gubitak u iznosu od 1.537.952 hiljade dinara, koji nije pokriven i evidentiran je kao gubitak iz ranijih godina, a u 2005. godini banka je ostvarila dobit u iznosu od 91.860 hiljada dinara, koja je u iznosu od 59.653 hiljade dinara, raspoređena u rezerve za neidentifikovane gubitke.

5. Vezano za dopis NBS koji se odnosi na obavezu banaka da obezbede saglasnost Narodne banke Srbije za lica koja su stekla direktno ili indirektno vlasništvo u banci koje im omogućava 5% i više glasačkih prava, tražimo mišljenje šta se dešava u slučaju da se ne obezbedi propisana saglasnost, odnosno šta se dešava kada je pravni posao na osnovu koga je stečeno takvo vlasništvo, ništav.

6. Da li je NBS saglasna sa sledećim stavom, vezanim za Zakon o bankama i to: pod „pravnim radnjama u korist povezanih lica i lica koja su povezana s povezanim licima“ podrazumevaju se pravne radnje čije preduzimanje nema za cilj odobravanje plasmana i primanje depozita, kao i druge pravne radnje koje su van redovne bankarske delatnosti.

7. Da li je NBS saglasna sa sledećim stavom, vezanim za Zakon o bankama i to: odobrenje upravnog odbora iz člana 38. stav 2. Zakona i njegova prethodna saglasnost iz člana 73. stav 3. odredba pod 8. Zakona, ne podrazumeva pojedinačna odobrenja, već generalno odobrenje, koje bi upravni odbor, davao sa kvartalnim važenjem.

8. Da li je NBS saglasna sa sledećim stavom, vezanim za Zakon o bankama i to: zakonodavac propisujući da upravni odbor i izvršni odbor banke odlučuju o plasmanima i zaduživanju banke, nije podrazumevao da ovi organi odlučuju i o konkretnim kreditnim zahtevima, već da formiraju svoje kreditne odbore i da snose krajnju odgovornost.

9. Da li je NBS saglasna sa sledećim stavom, vezanim za Zakon o bankama i to: obzirom na odredbu stava 2. člana 79. ovog Zakona, banka može da formira više kreditnih odbora sa različitim nivoima ovlašćenja u odlučivanju.

10. Da li je NBS saglasna sa sledećim stavom, vezanim za Zakon o bankama i to: definicije „grupe društava“ i „bankarske grupe“ podrazumevaju grupe društava, odnosno društava iz finansijskog sektora koja imaju sedište na teritoriji Republike Srbije.

11. Tražimo mišljenja vezano za član 37. Zakona o bankama. Mišljenja smo da banka u poslovanju sa povezanim licima, može primeniti pod istim prihvatljivim rizikom onoliko povoljne uslove koje je propisala svojim internim odlukama, ukoliko omogući njihovu primenu i na klijente banke, s tim da banka, ceneći sve relevantne i unapred propisane i poznate kriterijume, može samostalno da odluči da li će ih i u kojoj meri primeniti na konkretnog klijenta, odnosno na konkretno sa bankom povezano lice. U navedenom kontekstu, postavljeno je pitanje da li je to bila namera zakonodavca, kao i da li je, da bi banka mogla da primeni neke od predviđenih uslova poslovanja sa povezanim licem, prethodno neophodno da je taj način poslovanja primenila i na nekog od klijenata.

12. Tražimo objašnjenje po pitanju člana 6. Zakona o bankama, odnosno da li banka u svom poslovnom imenu, pored reči «banka», koju mora imati, može imati i reč «štedionica».

13. Da li i pod kojim uslovima je moguće da jedno pravno lice/firma izdaje sopstvenu platnu karticu, uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije i da li postoji neko drugo pravno lice ovlašćeno zakonom da izdaje platne kartice?

14. Stavom 2. člana 71. Zakona o bankama propisano je da najmanje jedna trećina članova Upravnog odbora banke moraju biti lica nezavisna od banke, odnosno da se nezavisnim od banke smatra lice koje nema direktno ili indirektno vlasništvo ni u banci, ni u članu bankarske grupe u kojoj je ta banka. U vezi s tim postavljate pitanje da li ove odredbe znače da je vlasništvo samo jedne akcije u banci ili bankarskoj grupi smetnja za imenovanje nekog lica u Upravni odbor?

15. Član 80. stav 2. Zakona o bankama propisuje da najmanje jedan član Odbora za praćenje poslovanja (Odbor za reviziju) mora biti lice nezavisno od banke. U vezi s tim postavljate pitanje da li taj nezavisni član mora biti predsednik Obora za reviziju?

16. Zakon o bankama u članu 85. reguliše funkciju Interne revizije i stavom 4. propisuje da najmanje jedan zaposleni mora da ima zvanje utvrđeno zakonom. U vezi s tim postavljate pitanje da li rukovodilac organizacione jedinice u čijem je delokrugu unutrašnja revizija mora imati to zvanje?

17. Tražimo tumačenje člana 53. Zakona o bankama, u smislu koju revizorsku kuću imamo pravo da angažujemo za izradu izveštaja za 2006. godinu. Naime jedna revizorska kuća je za Banku uradila reviziju tri uzastopna finansijska godišnja izveštaja (za 2003,2004 i 2005 godinu), a sada bi trebalo da zaključimo ugovor sa revizorom i za sledeću godinu. Obzirom da član 53. Zakona o bankama počinje da se primenjuje od 1.10.2006. godine, nismo sigurni kako da ga tumačimo, odnosno da li će prethodne tri godine biti uračunate pa istog revizora nećemo moći da angažujemo ili se te tri uzastopne godine računaju tek sa stupanjem Zakona na snagu.

18. U slučaju da sticalac koji ima odobrenje Narodne banke Srbije iz člana 12. Zakona, za sticanje 90% akcija Banke, namerava da poveća svoje učešće u Banci, treba li mu saglasnost Narodne banke Srbije iz člana 94. Zakona o bankama.

19. Da li lice u Odboru za reviziju, koje treba da bude nezavisno od banke može da bude zaposleno u većinskom akcionaru Banke

20. Predsednik Izvršnog odbora banke sam predstavlja i zastupa banku prema članu 75. stav 2. Zakona o bankama? U tom smislu, kako Narodna banka Srbije tumači odredbu da je, pri preduzimanju pravnih radnji u ime i za račun Banke dužan da obezbedi potpis jednog člana tog odbora? Kako ispoštovati pravilo dva potpisa (pravilo četiri oka) kod zastupanja pred sudom, u slučaju kada Predsednik sa članom Izvršnog odbora da punomoćje zastupniku Banke?

21. Tražimo potvrdu našeg stava u vezi sa opštim uslovima poslovanja, definisanim članom 42. stav 4. Zakona o bankama. Prema našem mišljenju, pod opštim uslovima poslovanja, koje u skladu sa članom 73. stav 3. tačka 4. Zakona o bankama, utvrđuje upravni odbor banke, podrazumevaju se oni uslovi koji se odnose na sve proizvode i usluge, odnosno na određene grupe proizvoda i usluga, ali ne i detaljni i precizni uslovi konkretnog proizvoda i usluge, jer se negde mora povući granica između opšteg i posebnog, a da tu granicu upravo predstavljaju rasponi pojedinih uslova.

22. Tražimo tumačenje člana 73. stav 3. tačka 8. Zakona o bankama, kojim je propisano da Upravni odbor „daje prethodnu saglasnost za izloženost banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica preko 10%, odnosno za povećanje ove izloženosti preko 20% kapitala Banke“. Interesuje nas, da li Upravni odbor ima osnova da ovu nadležnost prenese na Izvršni odbor, (obzirom da Zakon o bankama to ne zabranjuje), uz obavezu da ga redovno izveštava o datim saglasnostima za izloženost banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica preko 10%, odnosno za povećanje ove izloženosti preko 20% kapitala banke.

23 Banka kao kastodi banka na Beogradskoj berzi kupuje hartije od vrednosti u ime i za račun svojih klijenata. Ova banka je stekla, u ime i za račun svojih 21 klijenata, gotovo 5% običnih akcija sa pravom glasa izdavaoca druge banke na teritoriji Republike Srbije. Mišljenja smo, da kastodi banka nema obavezu da pribavi saglasnost Narodne banke Srbije iz člana 94. stav 1. Zakona o bankama. Takođe, molimo da nas obavestite koje lice bi bilo u obavezi da Narodnoj banci Srbije podnese zahtev za dobijanje navedene saglasnosti i koja vrsta dokumentacije bi morala biti priložena uz ovaj zahtev.

24. Tražimo tumačenje odredaba člana 75. Zakona o bankama. Stavom 2. navedenog člana propisano je da predsednik Izvršnog odbora banke predstavlja i zastupa banku. Istovremeno stav 3. istog člana predviđa da je predsednik Izvršnog odbora banke pri preduzimanju pravnih radnji u ime i za račun banke dužan da obezbedi potpis jednog člana tog odbora. Pitanje je da li pojam pravnih radnji obuhvata radnje koje imaju materijalni efekat po poslovanje banke ili ga treba shvatiti šire, i do koje mere. Takođe, da li se odredbe člana 75. odnose i na donošenje odluka o plasmanima i zaduživanju banke do iznosa koji utvrdi Upravni odbor banke, kao i na donošenje drugih odluka iz nadležnosti Izvršnog odbora banke.

25. Tražimo pravilno tumačenje odredaba člana 75. Zakona o bankama. Naime, stavom 2. navedenog člana propisano je da predsednik Izvršnog odbora banke predstavlja i zastupa banku. Istovremeno stav 3. istog člana predviđa da je predsednik Izvršnog odbora banke pri preduzimanju pravnih radnji u ime i za račun banke dužan da obezbedi potpis jednog člana tog odbora. U vezi s tim, postavljate pitanje prenosa ovlašćenja od strane Izvršnog odbora banke na treća lica, odnosno da li se i u tim slučajevima mora predvideti obaveza kolektivnog potpisivanja. Kako dalje navodite, Narodna banka Srbije je zauzela stav da je to neophodno, budući da je Zakonom propisana obaveza kolektivnog potpisivanja za Izvršni odbor, pa je analogno tome isti način potpisivanja nužno obezbediti i prilikom delegiranja tih ovlašćenja. Smatrate da u praksi nije uvek moguće dosledno primeniti kolektivno potpisivanje (npr. kod punomoćnika koji zastupaju banku pred sudovima i drugim nadležnim organima), a postavljate i pitanje da li je to nužno u svakom konkretnom slučaju, i da li Izvršni odbor punomoćjem može ovlastiti jednog opunomoćenika, odnosno da li postoje dokumenti, tj. radnje, koje se u ime banke mogu preduzimati samostalno (od strane jednog lica) i koje su to radnje.

26. Tražimo mišljenje da li dužnost rukovodioca Sektora interne revizije u banci može da obavlja lice sa zvanjem ovlašćenog računovođe shodno tački 13. Odluke o osnovnim principima organizacije i rada interne revizije banke i drugih finansijskih organizacija („Sl. list SRJ“ br. 39/02).

27. Tražimo tumačenje člana 37. Zakona o bankama, obzirom da kao i većina drugih poslodavaca svojim zaposlenima omogućavamo korišćenje određenih sopstvenih proizvoda, bankarskih usluga, koje im naplaćujemo manje ili ih ne naplaćujemo. Obzirom da ne želimo u bilo kom segmentu da prekršimo zakon, tražimo razjašnjenje da li je cilj člana 37. Zakona o bankama, da onemogući ovakvu praksu, odnosno da li je navedena praksa u suprotnosti sa Zakonom o bankama.