FAQs

Banke svojom poslovnom politikom određuju gotovo sve uslove za odobravanje i otplatu kredita. Korisnici kredita mogu biti svi državljani Republike Srbije i strani državljani koji imaju boravište u našoj zemlji, a koji su kreditno sposobni, pod čime banka može da podrazumeva:

    •   da imaju otvoren tekući račun ili obavezu da ga otvore,
    •   da imaju štednu knjižicu ili da treba da je otvore,
    •   da poseduju obveznice stare devizne štednje,
    •   da su sposobni da polože dinarski, odnosno devizni depozit,
zalogu ili hipoteku.

Prema roku otplate odobravaju se:

    •  kratkoročni krediti do jedne godine, i
    •  dugoročni krediti preko godinu dana.

Prema vrsti namene banke odobravaju:

    •  nenamenske-gotovinske kredite, kao što su, na primer, pozajmice po
osnovu tekućeg računa, i
    •  namenske-bezgotovinske kredite.

  1. Koja je donja i gornja starosna granica za dobijanje kredita, pošto je donja granica 18 godina, a gornja se obično vezuje za broj godina koje će korisnik imati u trenutku poslednje rate.
  2. Ako je jedan od uslova za dobijanje kredita visina ličnog dohotka, do kog nivoa treba da pokriva kreditnu ratu (polovina ili trećina ličnog dohotka).
  3. Da li je potrebno učešće za dobijanje kredita od 10, 20 ili 30 odsto iznosa kredita, ili se kredit može odobriti bez učešća. Za iznos učešća umanjuje se i iznos kredita u otplati.
  4. Da li se traži depozit za dobijanje kredita. Ukoliko se traži - depozit može biti na nivou od 10 do 100 odsto od iznosa kredita, s tim da se depozit ne može koristiti pre isteka roka za otplatu.
  5. Kolika je kamata na položeni depozit, jer je banke utvrđuju na izuzetno niskom nivou ( uglavnom se kreće u rasponu od 1 do 2 odsto na godišnjem nivou), pa se i to može smatrati delom ukupnih troškova.

  1. Kolika je kamatna stopa na mesečnom ( godišnjem ) nivou.
  2. Da li je kredit odobren sa nekom klauzulom i ukoliko jeste, koje je vrste
(devizna, rast cena na malo i slično).
  3. Da li je kredit odobren uz fiksnu ili varijabilnu kamatnu stopu.
    – Obratite pažnju da se iznos godišnje kamate, na osnovu mesečne kamatne
stope, ne izračunava primenom proste računice (npr. 0,75 x 12 meseci jeste 9 odsto), već primenom konformnog metoda kamatnog obračuna (za mesečnu kamatu od 0,75 odsto godišnja kamata iznosi 9,38 odsto).
  4. Koliko iznose ostali troškovi, odnosno naknada za dobijanje kredita.
    – Ovi troškovi, između ostalog, obuhvataju troškove otvaranja tekućeg
računa ili štedne knjižice, i troškove obrazaca;
    – Često banke zaračunavaju i jednokratnu naknadu prilikom odobravanja
kredita, koja obično iznosi 1,5 do 3 odsto od iznosa kredita;
    – Naplaćuje se i eventualno prevremeno vraćanje kredita;
    – Uz navedeno, dodatni troškovi mogu da nastanu i uknjižavanjem hipoteke;
    – Treba, takođe, uzeti u obzir eventualnu potrebu osiguranja predmeta koji
se kreditira i iznos premije osiguranja.

  1. Otplata kredita se najčešće vrši u mesečnim anuitetima. Anuitet se sastoji
od glavnice i kamate, a visina anuiteta uglavnom zavisi od toga da li je kamata fiksna ili promenljiva, kao i od toga da li je kredit odobren sa deviznom klauzulom.
  2. Za kredite koji se odobravaju sa rokom otplate dužim od 12 meseci visina
kredita u korišćenju, odnosno otplati, obično se utvrđuje u dinarskoj protivvrednosti, obračunatoj po srednjem kursu za evro.
  3. Mesečni anuiteti kredita sa rokom otplate do 12 meseci, obično se usklađuju
sa rastom cena na malo ili se određuju u dinarskoj protivvrednosti, obračunatoj po srednjem kursu za evro.

Primer: Ukoliko je kamatna stopa promenljiva i na mesečnom nivou iznosi 1,5 odsto, pri otplati svakog anuiteta uvećava se za poslednju poznatu stopu rasta cena na malo u Republici Srbiji (1,5 + 0,6 iznosi 2,1 odsto za tekući mesec).

Za obezbeđenje kredita može se tražiti jedno ili više vrsta obezbeđenja, i to:

  1. hipoteka na imovinu ili zaloga za neku drugu vrednost,
  2. akcije preduzeća,
  3. menica potpisana od strane zajmotražioca i jedan, dva ili tri kreditno
sposobna žiranta,
  4. izjava o jemstvu trećeg lica koje je korisnik tekućeg računa u banci,
  5. garancija druge banke ili drugog pravnog lica, koje su prihvatljive za banku,
  6. obveznice stare devizne štednje,
  7. polisa osiguranja vinkulirana u korist banke,
  8. administrativna zabrana.

  1. Pored visine kamatne stope i roka otplate kredita, treba posebno obratiti
pažnju na visinu predviđenog mesečnog anuiteta, pošto u praksi banke često na različit način vrše obračun kamate.
  2. Klijent treba da zahteva od banke da ga informiše o efektivnoj kamatnoj
stopi za traženi kredit, koja treba da uključi sve troškove vezane za odobravanje kredita.
  3. Klijent bi trebalo, prilikom zaključivanja ugovora o kreditu, da traži od banke
da sačini anuitetni plan njegove otplate sa jasno iskazanom kamatnom stopom i da primerak tog obračuna sačuva za sebe. Za sada banke to uglavnom ne čine.
  4. Ako pomnoži iznos mesečne rate sa njihovim ukupnim brojem i doda
dopunske troškove, svaki građanin će moći jednostavno da izračuna koliko će ukupno banci morati da plati za odobreni kredit i tek tada će imati jasnu sliku da li se i koliko povoljno zadužio.