Članci

• AUTOR: Miloš Obradović (BIZNIS)
  IZVOR: BIZNIS
  
  Priliv kapitala kroz direktno zaduživanje u inostranstvu popunio deficit platnog bilansa i omogućio stabilnost srpske valute
  

   

  Darko Popović, direktor divizije za poslovanje sa privredom banke Inteza

  Direktno zaduživanje srpskih preduzeća u inostranstvu u poslednje dve - tri godine postalo je glavni izvor finansiranja naše privrede. Banke u Srbiji su brzo našle način da zaobiđu visoku obaveznu rezervu NBS od 45 odsto za ino-kreditne linije i ponudile kompanijama kredite oslobođene nameta, pa samim tim i sa nižim kamatnim stopama. Tako je ukupan iznos ovih kredita premašio deset milijardi evra, a osim velikih kompanija, na „krosborder" kredite u poslednje vreme mogu da računaju i srednja preduzeća. Dobrobit od njih imaju i građani, jer su krosborder krediti, kaže Darko Popović, direktor divizije za poslovanje sa privredom banke Inteza, imali značajan uticaj na održavanje stabilnosti dinara. Da nije bilo njih uz sve inflatorne pritiske u Srbiji i veliku javnu potrošnju, srpska valuta bi oslabila, a inflacija bi se povećala.
  „Zamena" za investicije
  
  Prema rečima Popovića, krosborder kreditima NBS je dozvolila jeftinije finansiranje privrede, ali i finansiranje deficita platnog bilansa u trenutku kada je priliv stranih direktnih investicija nedovoljan. U Srbiji s jedne strane imamo ekonomiju koja iz godine u godinu proizvodi sve veći platni deficit, koji je prošle godine dostigao 17 odsto BDP-a.
  
  ___________________________________________________________________________________________________________
  
  Krediti pod lupom
  
  Kada u NBS utvrde da nešto ima inflatorni efekat ona reaguje antiinflatorno, što se videlo kod gotovinskih i potrošačkih kredita građana - kažu u Intezi. Kada se pokaže da krosborderi predstavljaju generator inflacije, verovatno će i NBS delovati na ograničenje tih kredita.
  
  Na ove kredite ne može se uvesti obavezna rezerva, jer je reč o dužničko poverilačkom odnosu između strane banke i domaćeg preduzeća, a preduzeća ne izdvajaju obavezne rezerve. Međutim, ima drugih mera kojim bi NBS mogla da ograniči ove kredite. Direktna posledica toga bi bilo povećanje kamata, smanjenje isplativosti određenih projekata, što bi se nepovoljno odrazilo na zarađivačku sposobnost privrede - smatra direktor Inteze zadužen za rad sa privredom.
  ___________________________________________________________________________________________________________
  
  Taj deficit od nekuda treba popuniti, a postoje dve mogućnosti - ili stranim direktnim investicijama, što je mnogo bolja mogućnost, jer se njima povećava produktivnost, a i većina tih investicija je orijentisana ka izvozu, ili prilivom kapitala kroz zaduživanje. Do sredine 2006. godine snažno je rasla zaduženost finansijskog sektora, ali od trenutka kada su krenuli krosborder krediti, počelo je čak razduživanje banaka, a zaduživanje preduzeća u inostranstvu.
  
  - Upravo taj priliv kapitala je bio veći i od deficita, i on je omogućio stabilnost valute. Zbog toga mislim da NBS još nije reagovala u pravcu ograničavanja ove vrste kreditiranja, jer da bi se popunio platni deficit potreban je priliv kapitala. Iako su investicije bolje rešenje, njih sada nema u dovoljnoj meri i zbog toga raste zaduživanje. Ukoliko se ti krediti koriste u proizvodnji i povećanju izvoza, oni mogu generisati pozitivan efekat, ali to ima i lošu stranu, jer sa sobom donosi kamatu, pa zaduženje samo po sebi raste, bar po osnovu kamata, zbog čega se ulazi u nove dugove. Prema našem iskustvu, s obzirom na to da je većim delom reč o kreditima većih iznosa, uglavnom su korišćeni za ulaganje u proizvodnju, što je jako dobro - ocenjuje Popović.
  Krosborder (prekogranični) krediti uobičajen su način kreditiranja na većini tržišta, ali u Srbiji je pre svega našao primenu, jer su banke na taj način našle prostor da preko svojih banaka u inostranstvu omoguće jeftinije kredite.

   

  Obavezna devizna kreditna rezerva od 45 odsto (na koju NBS ne plaća nikakvu kamatu bankama) poskupljuje kredite, a na to dolazi i rizičnost zemlje, koja je uz to naglo pred kraj prošle godine porasla za oko 100 odsto u odnosu na godinu dana ranije, kao i efekat poskupljenja novca zbog krize drugorazrednih hipotekarnih kredita u SAD.
  
  Pare i za manje firme
  Osim veliki firmi, na krosborder kredite u poslednje vreme mogu da računaju i preduzeća srednje veličine. Naravno, postoji i donja granica iznosa kredita od „nekoliko stotina hiljada evra".
  
  - Banke određuju minimalni iznos za ove kredite, jer procedura odobravanja nosi sa sobom neke troškove i postoje neki iznosi ispod kojih nije isplativo raditi takvu vrstu transakcija - kaže Popović.

Broj komentara na ovaj članak : 0