Članci

• Posle 2000. godine većina kredita odobrenih fizičkim i pravnim licima u našoj zemlji je bila indeksirana u stranoj valuti. Naš narod željan svega i svačega počeo je da mašta o nekim osnovnim stvarima. Televizori, veš mašine i frižideri su već odavno postali punoletni a putovanja u inostranstvo su delovala više kao deo naučno-fantastičnog filma, uz uslov da se i izborite za Vizu. U većini slučaja za valutu kojom se indeksira kredit je bila izabrana nemačka marka a kasnije i €, što je i prirodno sobzirom na činjenicu da naš narod ove valute posmatra kao domaće. Setite se samo koliko ste puta i Vi iskazivali cene u € i ako su one bile dinarske.
   
  Kao klijent banke Vi bi ste dobijali kredit u dinarima po kursu koji je važio na dan odobravanja kredita a potom bi svakoga meseca vraćali Vašoj dragoj banci isti iznos u € ali različit u dinarima, jer je kurs u međuvremenu porastao, odnosno dinar je depresirao. I to je sve bio u redu do kraja prvog kvartala 2006. godine. Tada se desilo nešto što Srbija dugo nije videla, a kada će ponovo ne zna se. Dinar je počeo da jača u odnosu na €.U novim okolnostima banke su različito postupale. Pojedine banke su se opredelile da primenjuju najviši kurs tokom perioda, baš lepo. Drugim rečima, ako je kurs na tržištu 80, Vi i dalje plaćate rate kredita po kursu 89! Da ne pominjemo činjenicu da vam se kamata obračunava na osnovicu (glavnicu) po kursu 89, tako da pored visokih rata primorani ste da plaćate još veću kamatu. Zar to nije sjajna zarada za banku? Sa druge strane, neke banke su bile manje pohlepne, budući da su se opredelile da primenjuju zaštitnu klauzulu po kojoj kada dinar jača i kurs ide dole banka primenjuje kurs koji je važio u momentu puštanja kredita. Kao opravdanje za ovakvo nekorektno ponašanje prema klijentima, manje pohlepne banke su navodile činjenicu da nisu najgori igrači u tržištu, odnosno da postoje još pohlepnije banke. S druge strane, u situacijama kada dinar slabi odnosno kurs stalno raste, banke će naravno pratiti rast kursa i obračunavati rate Vašeg kredita po tržišnom, stalno rastućem, kursu a ne po kursu koji je važio na dan puštanja kredita! Međutim, ne treba zanemariti činjenicu da je određeni, veoma, veoma mali broj banka poštovao realan kurs na tržištu i tako korektno postupao prema klijentima.
   
  Čitalac će se pitati zašto to i spominjem. Odgovor je veoma jednostavan. U okolnostima kada se primenjuju zaštitne klauzule visina kamatne stope postaje potpuno nebitna kategorija. Da, da, dragi moji čitaoci. Kada Vi kao klijent preuzimate devizni rizik pitanje kamatne stope više nije najbitnije. Nekada je bolje uzeti kredit kod banke koja poštuje realan kurs a nudi kamatnu stopu od 20% nego ući u kreditni odnos sa bankom koja nudi 15% ali ima zaštitne kaluzule. No ipak sve je na Vama i na Vašoj percepciji deviznog kursa u 2007. godini. NBS nije preduzela ništa da zaštiti klijente niti da usposatvi pravila ponašanja, a i zašto bi kada u opštem haosu niko i ne primećuje ove "sitnice". Moje je bilo samo da napomenem, a Vi sami procenite. Srećno.

Broj komentara na ovaj članak : 0