Članci

• Ministarka priželjkuje aranžman sa MMF-om. Ekonomisti to smatraju nepohodnim potezom
  
  
  Ministarka finansija Diana Dragutinović
  
  Kako smanjiti javnu potrošnju, voditi restriktivnu fiskalnu politiku, a u isto vreme ne popustiti pred zahtevima za povećavanje penzija, subvencija lošim preduzećima i smanjivanju poreza? Izgleda samo uz pomoć „svetskog finansijskog policajca" - Međunarodnog monetarnog fonda. Verovatno je i to razlog zašto je ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila da je za Srbiju dobro da sklopi novi aranžman s MMF-om. Osim toga, pozitivna ocena naše ekonomske politike od strane MMF-a pomogla bi Srbiji da brže dobije status kandidata za prijem u EU, ali bi poslala i signal stranim investitorima da je Srbija zemlja sa stabilnom ekonomijom. Ove želje ministarke finansija ne čude, tim pre što se ona i na mestu vicepremijera zalagala za tako nešto.
  
  Prema mišljenju ekonomista, novi aranžman sa MMF-om bi bio dobro rešenje, jer bi oni insistirali na smanjenju javne potrošnje i strukturnim reformama, koje vlada nije u stanju sama da sprovede.
  
  

  Sporazum drži inflaciju

  Pavle Petrović, profesor na Ekonomskom fakultetu, smatra da bi aranžman sa Fondom bio čak neophodan, pre svega da bi se obuzdala inflacija.
  
  - Sada je pravi trenutak za takav aranžman, pre rebalansa budžeta u septembru, a pogotovu pre pravljenja budžeta za 2009. godinu, odnosno da se rebalansom ne povećaju rashodi budžeta, a da se sledeće godine još i smanji deficit. Glavni problem je unutar vlade i to su ogromni pritisci na Ministarstvo finansija za povećavanje penzija za deset odsto, uz usklađivanje sa rastom troškova života, što je previše. Takođe, iz Ministarstva finansija stižu zahtevi za smanjenje poreza na plate sa 12 na deset odsto, ili na primer slanje 500 studenata na školovanje u inostranstvo. Kada bi se skupili svi ti pojedinačni zahtevi, budžet bi bio u deficitu pet, šest odsto BDP-a - upozorava Petrović.
  
  On smatra da ako sama vlada ne može da se dogovori da vodi zdravu fiskalnu politiku, onda je potreban spoljni arbitar, neko ko je objektivan.
  
  - Ako strani investitori vide rast inflacije, visok fiskalni deficit, pitaju se da li je ovo uopšte stabilna zemlja. Međutim, ako MMF stavi svoj pečat, onda je to dobar signal za investitore - kaže naš sagovornik.
  
  Upravo to je i razlog zašto bi vlada morala da ispuni sve ugovorene zahteve MMF-a, jer ako bi jednostrano raskinuli ugovor sa njima, ne bi se dobro proveli.
  
  - U slučaju jednostranog raskida ugovora, ne bi direktno izgubili ništa, jer ne bi uzeli nikakav kredit. Ali bi zato izgubili kredibilitet i poslali izuzetno loš signal, što u stvari i sprečava vladu da se igra svojim obavezama - objašnjava Petrović.
  
  

  MMF ipak garant reformi

  Iako je Međunarodni monetarni fond postao besmislen za ozbiljne zemlje, aranžman bi za Srbiju bio dobar iz dva razloga, smatra Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište.
  
  - Prvo, zemlja u kojoj je inflacija 16 odsto ne može se smatrati zemljom sa makroekonomskom stabilnošću. Zato bi aranžman bio dobar, jer bi MMF zahtevao smanjenje potrošnje i inflacije. Drugi razlog je što bi oni insistirali na sprovođenju infrastrukturnih reformi koje naše vlasti ne bi same preduzele - ocenjuje Prokopijević.
  
  Tokom poslednje prošlogodišnje posete predstavnika MMF-a Srbiji preporučeno je ubrzanje strukturnih reformi, smanjenje rashoda, oštra kontrola kretanja zarada u javnom sektoru i usredsređenost monetarne politike na suzbijanje inflacije. Misija MMF-a je ocenila da je privredni rast od sedam procenata u značajnoj meri rezultat visoke domaće tražnje izazvane velikim povećanjima zarada, rastom kredita i ekspanzivnom fiskalnom politikom, a sličnu ocenu su dali i za prvi kvartal ove godine.
  
  I Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, ocenjuje da je ministarka finansija Diana Dragutinović pribegla ovoj ideji, jer ne veruje da ima podršku cele vlade za smanjenje javne potrošnje.
  
  - Rebalans znači povećanje budžeta i to će biti treća godina zaredom da se povećava potrošnja, a prošle godine dostigla je 44 odsto BDP-a, dok je u stvari još i veća. Ova ideja ministarke Dragutinović bila bi veoma korisna. Ako mi ne prihvatimo predloge MMF-a, oni to javno objavljuju, a ako prihvatimo, dobijamo nove poene, i to je važno za sve u svetu. Oni više slušaju MMF nego domaću vlast. Posebno što naš kreditni rejting pada, zbog čega su prosečne kamatne stope za stanovništvo i privredu od početka godine porasle za 40 odsto - kaže Kovačević.
  
  
  

Broj komentara na ovaj članak : 0