Članci

• Zbog zatvorenosti poslovanja, srpske firme dobijaju manje povoljnih kredita nego hrvatske.
  
  
  Za razvijanje projekta „Idea" u Srbiji „Agrokor" traži novih 70 miliona evra kredita
  
  Jedna od najvećih hrvatskih privatnih koncerna, „Agrokor" biznismena Ivice Todorića, ponovo se prijavila za dobijanje jeftinijeg kapitala za širenje po regionu. Ovih dana tražili su pozajmicu od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) od 70 miliona evra za širenje „Idea" maloprodajnog lanca ove kompanije u Srbiji. Velike su šanse da kredit i dobiju, jer je 2006. godine EBRD postala značajan suvlasnik Todorićevih poslova, kada je ušla u „Agrokor" sa 110 miliona evra. I Todorićeva firma u Srbiji - beogradski „Frikom" takođe je koristila kredit ove institucije od 10,1 milion evra. Velike srpske privatne kompanije ne koriste ove kredite koji su povoljniji od komercijalnih.
  
  

  Milijarda u banke

  U Srbiji EBRD je od 2001. godine plasirala preko milijardu evra, ali najvećim delom kroz kreditne linije koje su dalje distribuirale banke, zatim je kreditirala državne projekte, a postala je i strateški partner u dve državne banke, Komercijalnu i Čačansku sa učešćem od po 25 odsto. Među privatnim preduzećima koji su koristili kredite EBRD-a, jako malo je onih sa većinskim domaćim kapitalom. Tako je „Bolpekedžing" finansirao veliki deo svoje investicije u Srbiji kreditom EBRD-a od 20 miliona evra, zatim je „Sfir" kompanija koja ima dve šećerane u Srbiji pozajmila ukupno 37 miliona evra za svoje projekte. Međutim, najveći kredit je dobila „Viktorija grupa" za investicije u „Sojaprotein" prošle godine od 45 miliona evra. Takođe su velike sume povlačili „Marbo" 9,1 milion evra, „Hemofarm" 29 miliona, a „Grand" je 2003. dobio kredit da bi širio posao u BiH. I Valjaonica u Sevojnu je dobila 14 miliona evra i SBB, kablovski operater 14 miliona evra u dva navrata. EBRD je 2003. godine uložila 12,5 miliona evra u „Freš end ko", ali više nije suvlasnik ove kompanije, a 5,3 miliona evra je investirala u SBB.
  
  Prema rečima, Milana Kovačevića, konsultanta za strane investicije, srpska preduzeća dosta koriste zajmove Evropske banke za obnovu i razvoj, s obzirom na to da Srbija ukupno duguje 682 miliona evra ovoj banci.
  
  - Krediti EBRD-a su jeftiniji nego krediti koje naša preduzeća mogu da dobiju na domaćem tržištu. Međutim, kamata i uslovi kredita zavise od dužnika, rizika, pa tako krediti Hrvatskoj nisu isti kao krediti Srbiji. Zato su ovi krediti skuplji nego što neki prvoklasni dužnik na zapadu može da dobije od svoje komercijalne banke. Osim toga, EBRD ima i druge aranžmane, kao što je pretvaranje kredita u ulaganje - kaže Kovačević.
  
  

  Kamata prema klijentu

  
  Što se tiče kamatnih stopa, banka ih ugovara sa svakim klijentom ponaosob, ali teško da može biti niža od euribor plus 1,5 odsto, što bi sada iznosilo oko 6,5 do sedam odsto. Osim kamate, kredit EBRD-a nosi i dodatne troškove kao što su provizija koja se plaća unapred, zatim „komitment fi", naknada koja se plaća ako se zaključi ugovor, ali klijent ne povuče sredstva. Banka naplaćuje i proviziju ako se sredstva konvertuju u drugu valutu, a naplaćuje se i prevremena otplata duga, kao i kašnjenje sa uplatom.

  
  Dokaz da Hrvati ipak više koriste novac EBRD-a je i činjenica da je ova institucija plasirala 1,74 milijarde evra, oko pola milijarde više nego u Srbiju, a uz to je mobilisala još i oko tri milijarde evra ostalih stranih investitora. Možda se razlog za to nalazi u uslovima koje banka traži da se ispune ako se želi dobiti njihov kredit, a među njima je transparentnost poslovanja kompanije značajna. Među sto najvećih srpskih firmi tek nekoliko je na Beogradskoj berzi, tako da na transparentnosti ne treba trošiti reči. Najvažnije je da projekat mora da ima dobre izglede da bude profitabilan. Iako se to i ispuni, banka neće sama da snosi rizik pa ulaže samo do 35 odsto vrednosti projekta. Takođe se traži i da ostatak ulože drugi finansijeri, a EBRD i tu može da pomogne tako što će sindicirati kredit nekoliko banaka. EBRD ne finansira vojnu industriju, duvansku industriju i kockarnice.
  
  

  Srbima bliži „krosborder"

  Možda je razlog zašto u Srbiji firme manje koriste kredite EBRD-a nego u Hrvatskoj i veliki iznos „krosborder" kredita koje banke centrale odobravaju direktno kompanijama. Tako se zaobilazi odvajanje 45 odsto za obaveznu rezervu kod NBS, pa su i krediti dosta povoljniji nego na domaćem tržištu. Krajem marta iznos ovih kredita u Srbiji došao je na 13,4 milijarde dolara.
  
  
  

Broj komentara na ovaj članak : 0