Članci

• Pripremila: Violeta Aleksić
  
  Počela je sezona godišnjih odmora i putovanja u inostranstvo što nameće dilemu da li je sigurnuije nositi gotov novac za plaćanje ili u inostranstvu koristiti platne kartice?

   
  Dane godišnjeg odmora, naročito ako putujete u inostranstvo bi trebalo da provedete opušteno i bez napora. Nošenje keša u inostranstvo podrazumeva zakup sefa u hotelu, ali ako hotel ne nudi ovu uslugu ili ste smešteni u pansionu, privatnom apartmanu čuvanje i nošenje gotovine može da optereti, jer dok ste na putovnju potrebno je da promenite valutu koju nosite u valutu zemlje u kojoj boravite, da znate kurs, pronađete najpovoljniju menjačnicu ili banku što postaje naporna obaveza.
  Ukoliko, pak noste platnu karticu precedura plaćanja roba i usluga u inostranstvu je jednostavnija, jer karticama možete da platite na svim prodajnim mestima koja imaju odgovarajući znak iz sistema za plaćanje kao što su Visa, Visa Electron, MasterCard, Maestro, Diners ili American Expres.
  
  Ponude banaka
  Banke danas nude mnoge pogodnosti prilikom izdavanja platnih kartica, recimo u Banci Intesa korisnik Visa Classic kreditne kartice postajete jednostavno, a za zahtev za dobijanje ove kartice od dokumenata potrebana je samo lična karta.
  Posebna pogodnost ove banke, a i većine drugih banaka je da na putovanjima uz ovu karticu na poklon dobijate karticu putnog osiguranja Europ Assistance koje predstavlja olakšicu prilikom dobijanja putnih viza, jer je u ambasadama prihvataju kao dokaz zdravstvenog osiguranja dok boravite u inostranstvu, a to osiguranje pokriva teritoriju Evrope koja podrazumeva Tursku, Kanarska ostrva i Kipar, česte destinacije naših turista, kažu u Intesa Banci.
   
  Uobičajena provizija iznosi jedan do tri odsto od vrednosti izvršene transakcije u zvisnosti koju karticu klijent koristiti u inostranstvu  Takođe, objašnjavaju dalje u Intesa Banci, transakcija koja se obavi u inostranstvu ne pravi nikakvo dodatno zaduženje korisniku njihovih kartica i jednaka je originalnom iznosu koji se nalazi na računu izdatom na prodajnom mestu. Jedina razlika prilikom kupovine karticama ove banke u inostranstvu je to što se izvršena transakcija zadužuje za devizni račun kartice, a kupovnom na domaćem tržištu zadužuje se dinarski račun. 
  Prilikom podizanja gotovine na bankomatima u inostranstvu, u zavisnosti od vrste kartica, postoje troškovi provizije za debitne kartice koji iznose 2%, a za kreditne 3%, kojom se pokrivaju troškovi međunarodnog platnog prometa. To je inače uobičajena provizija i svuda u svetu iznosi od jedan do tri odsto od vrednosti izvršene transakcije.
  U Intesa Banci, ali i većini drugih banaka svetuju da se u inostranstvu na bankomatima koriste debitne kartice zbog manje provizije, a za kupovinu i usluge kreditne kartice, naročito ako postoji minimalna tarifa bez obzira na iznos transakcije, odnosno naknade za podizanje gotovog novca sa bankomata. U tom slučaju bolje je podići jednom veći iznos nego više puta manje iznose, jer je uobičajena naknada do tri evra, u zavisnosti od određene banke.
  Napovoljnije je plaćanje roba i usluga debitnom karticom, jer pojedine banke ne naplaćuju proviziju, što je pogodnost Hipo Alpe-Adrija banke koja korisnicima viza elektron i master debitnih kartica prilikom podizanja gotovine na bankomatima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori ne obračunava proviziju.
  
  Procedura za dobijanje Visa debitne kartice je jednostavna i u  Raiffeisen banci
  sa kojom je moguće bezgotovinsko plaćanje robe, podizanje gotovine na bankomatu, na šalterima banka u zemlji i inostarnstvu.
  Devizni račun u Raiffeisen banci moguće je dobiti samo uz ličnu kartu, na osnovu koga dobijte Visa debitnu karticu, u zemlji sa tog računa se podižu dinari a valuta u inostranstvu na bankomatima, objašnjavju u ovoj banci. Rok za dobijanje ove kartice je oko sedam dana i možete se koristiti odmah po preuzimanju iz banke. 
  Provizija za korišćenje debitne kartice je dva evra, plus 0,33 odsto od podignutog iznosa, i plus jedan odsto provizije za inostrane transakcije. U najnovijoj ponudi ove banke posebna pogodnost je za one klijente koji uzmu revolving karticu do 31. avgusta je da su oslobodjeni plaćanja nadoknade za mesečno održavanje u naredna tri meseca.
  U Komercijalnoj banci preporučuju MasterCard, jer predstavlja jednu od vodećih kartičarskih mreža u svetu koja ima više od 30 miliona prodajnih mesta i oko milion bankomata.
  U ponudi ove banke je MasterCard charge kartica kojom je omogućeno odloženo plaćanje na 30 ili 60 dana i koristi se za plaćanje roba i usluga, za podizanje gotovine na bankomatima i šalterima banaka, u zemlji i inostranstvu.
  Posebna pogodnost koju nudi Komercijalna banka je da sve transakcije u zemlji i inostranstvu plaćaju odloženo na 30 dana, bez obračuna kamate, a posle 30 dana do roka dospeća naplate od 60 dana, banka naplaćuje kamatu u iznosu od 1,30% na mesečnom nivou. 
  Takodje, devizna zaduženja nastala po osnovu korišćenja kartice u inostranstvu se konvertuju u dinarsku protivvrednost zaduženjem tekućeg računa, uz primenu iste kamatne stope od 1,30% na mesečnom nivou.
  
  Pažljivo čuvajte platne kratice u inostranstvu!
  Ipak, korišćenje platnih kartica u inostranstvu podrezaumeva i oprez prilikom upotrebe određene kartice i njeno pažljivo čuvanje, ističu u većini banaka.
  Klijentima u bankama savetuju da dok borave u inostranstvu čuvaju svoje platne kartice i ne gube ih iz vidokruga dok plaćaju.
  Neophodna je i provera iznosa pre potpisivanja računa, jer jedna nula više može prouzrokovati veliku gubitak i blokirati račun platne kartice. Takođe, ukoliko se prilikom podizanja novca sa bankomata pojavi problem, drugima koji žele da "pomognu" vlasniku kartice nikako ne bi trabalo otkrivati PIN broj- lični idntifikacioni broj, niti davati platnu karticu da proces podizanja novca obavi neko drugu umesto vlasnika kartice.
  Ilustrativan je primer, u nekim egozitičnim zemeljama se dešavalo se da prilikom podiznja gotovog novca sa bankomata prodavci iz  okolnih radnji nude uslugu da oni daju keš u željenom iznosu, pod povoljnijim uslovima, a da se sa njihovih POS terminala skine iznos sa platne kartice korisnika, što je u pojedinim slučajevima bio pokušaj zloupotrebe platne kartice.
  
  Gubitak ili krađa kartice
  Takodje, prilikom putovanja u inostranstvo neophodno je da korisnici platnih kartica imaju informaciju šta da rade u slučaju gubitka ili krađe kartice. O takvim situacijama u Vojvođanskoj banci, članici Nacionalne banke Grčke, ukazuju da korisnicima Visa platnih kartica obezbeđuju neophodnu sigurnost u slučaju da izgube ili im je ukradena kartica tokom boravka u inostranstvu, jer obezbeđuju usluge Global kastjumer asistens servisa, gde je moguće prijaviti izgubljene ili ukradene viza kartice, zatim izvršiti hitnu zamenu ili isplatu gotovine s izgubljene kartice.
  
  Troškovi konverzije valuta
  U bankama ističu da korisnicima ukazuju još i na važnost provere limita iznosa platne kartce i obračunsku valutu, jer su mogući dodatni troškovi prilikom konvertovanja jedne u drugu valutu u međunarodnom platnom prometu.
  Naime, kod nas je obračunska valuta evro i bez obzira na destinaciju putovanja,  devizni račun za koji je vezana kartica kod kartične asocijacije (Visa, Master i dr.) zadužen je za iznose u evrima. Ovo praktično znači da tranaskciju korisnika kartice registruje obračunski centar kartične asocijacije, a zaduženje za naše banke pretvara u evre i tako ga šalje matičnoj banci.
  Ukoliko se novac pre korišćenja na devizni račun uplati u dolarima, čak iako se trasakcija-kupovima kasnije obavi u ovoj valuti, povećavaju se troškovi, jer naše banke tu transakciju pretvaraju u evre pre skidanja zaduženja sa deviznog računa, što podrazumeva troškove konverzije valuta.

Broj komentara na ovaj članak : 0