Članci

• 
  U Srbiji je i dalje teško pretočiti u biznis i odličnu ideju, jer su krediti za početnike u poslu, popularni start-ap krediti, i dalje retkost, iako na tržištu posluje 34 banke. Najveća prepreka je, kaže Stjuart Vajt, predsednik Izvršnog odbora Oportjuniti banke (Opportunity bank) u Srbiji, što se velika većina banaka kod ocene potencijalnih kreditnih klijenata najviše oslanja na zvanične finansijske podatke i ima automatizovan proces odobravanja kredita, a pre razmatranja zahteva za kredit, klijent mora da obezbedi i zvaničnu statusnu dokumentaciju, dokaze o plaćenom porezu, biznis plan, a neke banke čak traže da klijent posluje najmanje tri godine i da ima pozitivne rezultate poslovanja u poslednje dve godine. Sve to budući preduzetnik, logično, ne može da obezbedi.

  Zašto se banke toliko boje „početnika"?

  - Činjenica jeste da je rizik start-up projekata značajan, nezvaničan podatak je da je stopa preživljavanja malih biznisa nakon prve četiri godine poslovanja manja od 50 odsto, ali to ne znači da dobrim idejama ne treba pružiti šansu. Samo treba pronaći najpouzdaniji način da se prepozna dobra i održiva poslovna ideja i da se to pretoči u metodologiju za odobravanje kredita, što je upravo ono što je Oportjuniti banka razvila i dosledno primenjuje, kao jedina banka u Srbiji koja preduzetničkim kreditima podržava početnike u biznisu.

  Kako doći do start-ap kredita?

  - Potrebna dokumentacija za kredite je ista kao kod drugih banaka i propisana je regulativom Narodne banke. Klijentu nije potreban biznis plan. Umesto toga, naš savetnik za klijente uz pomoć klijenta radi finansijske analize i projekcije poslovanja, u skladu sa kojima se određuje vrsta, iznos i rok otplate kredita. Što se tiče dokumentacije koja nije dostupna u momentu podnošenja zahteva za kredit, klijent treba da se registruje do realizacije kredita (kredit se preliminarno odobrava pre toga, ukoliko klijent nije registrovao posao), a statusna dokumentacija (lična karta zastupnika firme, rešenje Agencije za privredne registre, OP obrazac, depo karton...) podnosi se nakon registracije.

  Ko su vaši klijenti i za koje proizvode su najviše zainteresovani?

  - Klijenti nam dolaze iz svih sektora, s tim što mi kao banka preferiramo proizvodnju kao poslovni sektor koji stvara najviše radnih mesta, kao i poljoprivredu, koja definitivno ima ogroman potencijal. S druge strane, usluge su se nametnule kao najprominentniji i najekspanzivniji sektor u Srbiji zbog niskih kapitalnih ulaganja i dobrog prinosa na kapital. Što se tiče podsektora, velika grupa naših klijenata bavi se građevinarstvom, što je i logično, s obzirom na sadašnji intenzitet ove poslovne aktivnosti u Srbiji.

  Najveći interes klijenti pokazuju za naše mikro poljoprivredne kredite, kao i za male poslovne kredite. To su proizvodi koji su slični onima koje nude druge banke, ali su uslovi kod nas fleksibilniji, a kriterijumi manje rigorozni, a veliko je interesovanje i za štedne proizvode, a posebno oročenja preko godinu dana i evro štednju po viđenju.

  Kako tumačite to da, iako dajete kredite i najrizičnijoj grupi, imate visoku naplatu?

  - Naši savetnici za klijente uzimaju u obzir sve okolnosti rada klijenta, zvanične, ali i nezvanične podatke, kao i ljudske i preduzetničke kvalitete. Svi ti delovi slagalice, kao i veliko iskustvo samih savetnika i članova Kreditnog odbora, daju nam najbolji odgovor na pitanje kolike su šanse da kredit bude uredno vraćen. Ne bih okarakterisao start-ap kredite kao vrlo rizične u odnosu na već postojeće biznise, jer i njima se može desiti da propadnu. Procenat u kašnjenju odobrenih start-ap kredita u banci ne prelazi procenat u kašnjenju kredita isplaćenih postojećim preduzećima.

  Srpski bankari kritikuju monetarnu politiku centralne banke kao previše restriktivnu. Kakav je vaš stav?

  - Naš stav je da bi uz manju obaveznu rezervu i ublažavanje nekih drugih ograničenja vezanih za odobravanje kredita stanovništvu i preduzetnicima, poslovanje banaka u Srbiji svakako bilo olakšano. Međutim, s druge strane, shvatamo da mere i napori centralne banke na očuvanju stabilnosti cena i zauzdavanju inflacije svakako imaju ogroman značaj za razvoj i stabilnost srpske ekonomije, kao i za očuvanje životnog standarda stanovništva. Mi kao banka, koja trenutno odobrava samo poslovne kredite, želeli bismo možda veći stepen diferencijacije od strane centralne banke što se tiče odobravanja poslovnih kredita, koji ipak znače investicije i zapošljavanje u odnosu na potrošačke kredite, koji podstiču inflaciju i produbljuju trgovinski deficit.

  Da li je tačno da su kamatne stope za srpsku privredu najviše u regionu? Zašto je tako i kada će značajnije pasti?

  - Ne bih se u potpunosti složio da su kamate najviše u regionu, ali ako su i više u odnosu na neke države regiona, to je svakako realna posledica povećanih troškova banaka na novac koji plasiraju. Navešću vam jedan primer: u Crnoj Gori kamate na poslovne kredite su iste ili jedan do dva odsto niže nego u Srbiji. Ako vam kažem da u Crnoj Gori obavezna rezerva na dugoročna pozajmljena sredstva i depozite u devizama iznosi samo jedan do dva odsto, a u Srbiji 40 do 45 odsto, jasno vam je koliko su marže banaka u Crnoj Gori više nego marže banaka u Srbiji.

  Da li ćete i u Srbiji nuditi „crnogorski" „Evro indeksni depozit" (petogodišnja štednja koja ulagačima obezbeđuje zaradu na osnovu rasta akcija 50 najboljih evropskih kompanija)?

  - Srpsko berzansko tržište nije ni izdaleka tako interesantno za građane, kao što je ono u Crnoj Gori, gde se većina stanovništva u velikoj meri ili bar pomalo bavi ulaganjem u akcije, pa je samim tim takav proizvod privlačan za tamošnje stanovništvo. Ne smemo zaboraviti ni ogroman priliv sredstava u tu državu, koji je nastupio prodajom nekretnina i razvojem turističke delatnosti, tako da je trgovina akcijama hobi koji je u Crnoj Gori veoma popularan, a nekima je čak postao i jedini izvor prihoda. Stanovništvo Srbije je i dalje nepoverljivo prema dešavanjima na berzi i rizičnim ulaganjima i više voli da ulaže u sigurno, tako da će se naši štedni proizvodi, kao i dosad, temeljiti na uzajamnom poverenju i izuzetno povoljnim kamatama.

Broj komentara na ovaj članak : 2