Članci

• Najveće srpske banke plasirane su na 78, 84. i 85. mesto liste Top 100 najvećih banaka u centralnoj Evropi, daleko iza najvećih hrvatskih i slovenačkih banaka.
  
  Bankarski sektor u Srbiji uvek se ističe kao najzdraviji i najreformisaniji deo domaće privrede, ali u poređenju sa zemljama u okruženju, prema performansama domaće banke i dalje kaskaju ne samo za Česima, Poljacima i Mađarima, već i za našim komšijama iz Hrvatske, Slovenije ili Bugarske. Tako je najbolje plasirana srpska banka, po veličini aktive, na listi 100 najvećih banaka srednje Evrope revizorske kuće „Delojt", Inteza banka (Srbija) tek na 78. mestu, Komercijalna banka je na 84. mestu, dok je Rajfajzen banka (Srbija) jedno mesto iza.
  
  Izgleda da banke ipak nisu mogle mnogo bolje od privrede, koja je imala samo sedam predstavnika na paralelnoj listi 500 najvećih kompanija srednje Evrope.
  
  Profitni jaz još veći
  
  Centralnom Evropom dominiraju češke i poljske banke sa aktivama koje se mere u desetinama milijardi evra i profitima od nekoliko stotina miliona evra. Najveću aktivu u ovom regionu imaju češka ČSOB banka i poljska Pekao, sa po nepunih 35 milijardi evra u 2007. godini. Najveći profit, pak, napravila je mađarska OTP banka (koja je najavila izlazak iz Srbije), a prošle je godine zaradila čak 828,5 miliona evra, zatim poljska PKO banka, (svojevremeno zainteresovana za Vojvođansku banku) sa zaradom od 777 miliona evra. Među 10 banaka centralne Evrope, sa najvećim profitom u odnosu na veličinu aktive, ubedljivo je prva albanska filijala Rajfajzen banke sa 367,4 miliona evra profita u 2007. Poređenja radi, Rajfajzen banka u Srbiji imala je oko 35 miliona evra veću aktivu, ali ostvarila je profit od 57,4 miliona evra, odnosno više od sedam puta manje nego banka u Albaniji.
  
  Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, objašnjava da je glavni razlog što naše banke nisu na nivou finansijskih igrača iz okruženja taj što je Srbija likvidirala četiri najveće banke.
  
  

  Cena likvidacije

  - Naše nasleđe je takvo, četiri najveće srpske banke su likvidirane, a drugde su banke restrukturirali ili dokapitalizovali. To su uradili Hrvati sa Zagrebačkom bankom i Privrednom bankom Zagreb ili Slovenci sa Ljubljanskom i Kreditnom bankom Maribor. Tamošnje banke su zadržale svoju moć, dok su kod nas Inteza i Rajfajzen krenuli od početka sa grinfild licencom, a Komercijalna je bila relativno mala banka, koja je počela da se razvija posle ulaska EBRD - ocenjuje Đukić i dodaje da bi verovatno i mi imali veliku banku da se od ove četiri likvidirane izdvojila zdrava aktiva i formirala jedna jaka banka.
  
  Ima još razloga zašto se, na primer, slovenačka NLB grupa nalazi na osmom mestu, ili što je čak šest hrvatskih banaka među 100 najvećih, a najbolje plasirane srpske banke nalaze se na začelju. Boljem plasmanu ne doprinosi ni nacionalni dohodak po stanovniku, jer je BDP per kapita u Srbiji 4.100 evra, dva puta manji nego u Hrvatskoj i čak četiri puta manji nego u Sloveniji.
  
  

  Male plate - mali krediti

  - To određuje kapacitet zaduživanja građana. Na osnovu toga se može videti i potencijal, odnosno ko i koliko koristi bankarske usluge. Takođe, Srbija dosta kasni sa prilagođavanjem finansijske strukture u odnosu na zemlje koje su ušle u EU. Međutim, treba reći da nema jakog bankarskog sektora bez jakog realnog sektora. Nema snage nacionalne ekonomije, nema velikih preduzeća koja posluju i na domaćem i na inostranom tržištu koje će da vuku i banke - kaže Đukić.
  
  Još jedan razlog zašto su srpske banke ovako loše plasirane je i što je naše bankarsko tržište usitnjeno. To potvrđuje da sedam vodećih banaka u Srbiji drži 50 odsto tržišta, dok u Hrvatskoj šest najvećih banaka kontroliše skoro 80 odsto tržišta, a na primer samo Nova Ljubljanska banka poseduje trećinu slovenačkog tržišta.

Broj komentara na ovaj članak : 0