SOCIETE GENERALE kalkulator
SOCIETE GENERALE kalkulator

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

Članci

Srbija neće proći kao Mađarska

  • Nedavno su se mogle čuti izjave predsednika država da su institucije kao što je Svetska banka nepotrebne, ali baš u vreme globalne finansijske krize, sve više zemalja traži pomoć od SB i MMF-a, a tražnja sa njihovim kreditima se utrostručila.

    Dok je zemljama čija je ekonomija u razvoju išlo dobro, bilo je mnogo više privatnog kapitala. Ali sada ti izvori presušuju i onda se okreću nama i to je upravo naš posao, kaže za Biznis Sajmon Grej, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji.

    Nedavno je predložen rebalans budžeta za 2008. godinu, kojim je povećan deficit za pet milijardi dinara ili 0,2 odsto BDP-a. Da li je u svetlu finansijske krize država trebalo da se okrene štednji, umesto ekspanzivnom budžetu?


    Prilikom rebalansa budžeta bili smo zabrinuti zbog povećanja deficita u odnosu na planiranih 1,9 odsto s početka godine na oko 2,7 odsto BDP-a za sva tri nivoa države.

    Veće trošenje u sadašnje vreme krize nije dobro, ali čujemo iz Ministarstva finansija da će stvarna potrošnja biti manja nego što je budžetom planirano. Bar s te strane dolaze dobre vesti, ali ono što je planirano budžetom je ono što se računa.

    Mi dajemo savete vlastima zajedno sa MMF-om, u pripremanju budžeta za 2009. godinu. Tražimo oblasti gde se može uštedeti, kako bismo osigurali da se budžetski deficit zadrži ispod dva odsto BDP-a. Ali sada će to biti znatno teže zato što ekonomija neće rasti po stopi od sedam nego četiri odsto, a to će pogoditi državne prihode.

    Vlada će morati da bude mnogo selektivnija i moraće da donosi teške odluke na šta može, a na šta ne može da troši novac. Mnogo je teže doneti te odluke kada se rast usporava.

    Da li je u vreme krize pametnije štedeti ili povećavati potrošnju?


    Zavisi od situacije u kojoj se zemlja nalazi. Problem Srbije je što ima veliku spoljnu neravnotežu, deficit tekućeg računa od 17,8 odsto BDP-a i oslanja se na strane direktne investicije i pozajmljivanje iz inostranstva kojima se finansira taj deficit.

    Kada puno trošite u javnom sektoru, pumpate domaću tražnju koja vas čini još više ranjivim u sadašnjoj situaciji, jer ćete trošiti još više, a manji su izgledi da ćete privući investicije i strane kredite kao u prošlosti.

    U situaciji u kakvoj je Srbija, sa velikom spoljnom neravnotežom, neophodna je veća fiskalna disciplina, u vidu smanjenja učešća javne potrošnje u BDP-u i spuštanja budžetskog deficita ispod dva odsto BDP-a, a što više deficit može da se smanji, to bolje.

    Gde se može uštedeti?


    Mora biti jasno da povećanje penzija od 10 odsto ove godine ima veliki efekat na budžet za 2009. Zato pozdravljamo odluku Vlade i potpredsednika Krkobabića da odustanu od daljeg povećanja penzija. U isto vreme moraju se nastaviti reforme penzijskog sistema.

    Snažno preporučujemo da se dalje ne povećavaju izdaci za penzije, čak će možda morati da se štedi na njima. Ukoliko bi se povećale penzije na 70 odsto prosečne plate, to bi iznosilo 1,7 milijardi dolara, a to nije malo. Druga stvar su plate. One moraju biti pod kontrolom. Ne može se dopustiti njihov realni rast i građani će morati da stegnu kaiš.

    Treće su subvencije državnim preduzećima koje su veoma visoke, 2,5 odsto BDP-a. Takođe, ima mesta za smanjenje troškova u zdravstvu, obrazovanju, ali treba nastaviti i reforme.

    Kakav će efekat imati dolazak MMF-a u Beograd prilikom pravljenja budžeta za 2009. godinu?

    Svetska banka i MMF zajedno pomažu Vladi. Pomoć MMF-a sastoji se u tome da se postave realni ciljevi vezani za javnu potrošnju koji mogu da se ispune. Mi iz Svetske banke pomažemo u kreiranju ekonomske i sektorskih politika koje treba da omoguće da se postignu ti ciljevi.

    Na primer, koliko smanjiti subvencije i na koji način. Ukoliko Srbija ima program MMF-a, to šalje dobar signal u svet. To je aranžman koji će obezbediti poverenje investitora u Srbiju.

    Da li problemi nastali u Mađarskoj i Ukrajini mogu da se dogode i u Srbiji?


    Mađarska je dobila sredstva od Svetske banke, MMF-a i EU u iznosu od 25 milijardi dolara. Razlika je u tome što su njima sredstva bila potrebna u veoma kratkom vremenskom periodu. U ovom trenutku Srbija je dobro, ali treba joj pomoć da sredi fiskalnu politiku, kako bi i u budućnosti tako ostalo.

    Srbija ima dosta rezervi, koje pokrivaju novčanu masu i nije u istoj situaciji kao Mađarska. Srbija ima solidan bankarski sistem, visoku adekvatnost kapitala od oko 28 odsto, dobar odnos kredita i depozita od oko 102 odsto.

    Oblasti gde je velika osetljivost su strane direktne investicije i zaduživanje u inostranstvu, i na njih treba paziti. Ako Srbija zadrži fiskalni deficit ispod dva odsto, ako nastavi sa strukturnim reformama, završi privatizaciju, poboljša poslovno okruženje, biće dobro. Investitori i kreditori će zbog krize biti mnogo selektivniji. Već smo to videli sa privatizacijom „Jata". Što Srbija bude više učinila da bude atraktivnija, to bolje.

    Šta sve kreditira Svetska banka u Srbiji?


    U Skupštini Srbije ratifikovano je 444 miliona dolara kredita za 11 projekata, koliki je trenutno naš portfolio u Srbiji. Od toga 330 miliona dolara još nije upotrebljeno. Ne brinite, to je normalno i znači da ima još dosta sredstava za upotrebu.

    Mi finansiramo projekte poput rehabilitacije sistema odvodnjavanja i navodnjavanja, reforme zdravstvenog sektora, uspostavljanja jedinstvenog registra nepokretnosti, reforme penzijskog sistema, regionalnog razvoja Bora. U isto vreme novi projekti dolaze.

    Vlada je veoma jasno rekla da želi da reši infrastrukturu. Mi se slažemo da su infrastruktura i kapitalne investicije veoma važni za konkurentnost zemlje i integraciju u Evropu. Na zahtev Vlade odobrili smo 388 miliona dolara za Koridor 10 i na tom projektu radimo sa još dve finansijske institucije EBRD i EIB, kao i sa grčkom vladom.

    Radi se na još jednom projektu, koji je praktično budžetska podrška, a koja se dodeljuje za reforme u cilju unapređenja poslovnog okruženja. Nadamo se da će to biti završeno da kraja godine, u iznosu od 150 miliona dolara.

    Sledeće godine želimo da povećamo iznos sredstava koje Srbija može da dobije od SB, ali to zavisi od budžeta, koliko su napredovale reforme itd.

    Da li je međunarodnim institucijama kao što su Svetska banka i MMF neophodna reforma?


    Ovo su baš onakva vremena kada su institucije kao SB i MMF najpotrebnije. Kada tržišta kapitala prolaze kroz potrese, tada su SB i MMF najpotrebniji zbog svega što smo do sada naveli. Zato su ove institucije i osnovane nakon Drugog svetskog rata.

    Ono što treba da uzmemo u obzir je što su se stvari promenile od tada. Upravljanje Svetskom bankom treba da prođe kroz reformu. Pojavile su se zemlje sa veoma moćnom ekonomijom, kao što su Kina, Indija, Brazil, Rusija, Južna Afrika, Nigerija. One moraju da imaju veću ulogu u radu ovih institucija.

    Kako visoke plate u javnim preduzećima utiču na privredu?


    Visoke plate u javnim preduzećima nisu dobra stvar. U osnovi i javni i privatni sektor su na istom tržištu radne snage. Ako državne kompanije koje nisu izložene konkurenciji podignu plate visoko, onda će to pogoditi privatni sektor koji mora da se takmiči sa državom, jer traže radnike na istom tržištu i moraju da ih plate isto toliko.

    A privatni sektor izvozi, takmiči se sa uvoznom konkurencijom i ako su plate previsoke, privatnici ne mogu da se takmiče ni na izvoznom tržištu ni sa uvoznom konkurencijom. I onda šta se dešava? Spoljnotrgovinski deficit se produbljuje, kao i deficit tekućeg računa, i cela situacija se pogoršava.

    Rešenje za to je uvođenje konkurencije i privatizacija javnih preduzeća. Možda je najvažnije poboljšanje upravljanja u preduzećima, tako da bude vrlo jasno kome direktori preduzeća odgovaraju, kako se biraju upravni odbori, nezavisnost direktora, odnosno da ih ne postavljaju političari i da se tačno zna koji su im ciljevi.
07.11.2008. za portal www.krediti.rs

Broj komentara na ovaj članak : 0



Pošaljite prijatelju dati članak...

Email adresa primaoca: (*)


Dodatna poruka koja ce ići uz tekst članka :




Ostavite Vaš komentar na dati članak...

Vaše ime: (*)


Vaš e-mail:


Vaš komentar: (*)