Članci

• Samo u prva tri meseca strane banke unele 290 miliona evra u zemlju.
  

  
  
  Kapital banaka povećao se za prva tri meseca u Srbiji za više od 320 miliona evra u odnosu na kraj prošle godine, a samo oko 290 miliona evra su unele strane banke. Najveći razlog za to je masovna dokapitalizacija banaka kako bi se prilagodile merama Narodne banke Srbije. Tako je odluka da iznos kredita stanovništvu ne sme biti veći od 150 odsto kapitala, naterao veliki broj banaka da se dokapitalizuje krajem prošle, a pre svega ove godine. Prema podacima NBS, čak 486 miliona evra stranih ulaganja u Srbiju u prvom kvartalu ove godine je došlo u finansijski sektor, a skoro 300 miliona u banke. To je više od polovine ukupnih stranih investicija u Srbiju, što pokazuje da bankarski sektor i dalje vodi glavnu reč kada je reč o stranim investicijama.
  
  

  NBS „privlači" kapital

  Mnogi bankari, ne suviše glasno, ističu da povraćaj kapitala u Srbiji nije visok i zbog toga nismo tako atraktivno tržište. Dokaz za to je što su neke banke, kao što je mađarska OTP banka, najavile mogući izlazak iz Srbije, navodeći kao glavne razloge slabu profitabilnost i veliko mešanje NBS. Tako je stopa prinosa na kapital u 2007. godini pao u odnosu na kraj 2006. godine, da bi se u prvom kvartalu ove godine povećao na 12,7 odsto. Međutim, to je i dalje skromno u odnosu na zemlje u okruženju, gde prinosi na kapital iznose i preko 20 odsto.
  
  I dok je, prema propisima NBS, donja granica adekvatnosti kapitala prema bilnsnoj sumi 12 odsto, drugim merama NBS je naterala banke da prosečna adekvatnost kapitala iznosi čak 27,4 odsto.
  
  Razlozi za takve mere NBS su jasni. Oni se nadaju da će bankama dosaditi stalne dokapitalizacije i da će smanjiti kreditiranje stanovništva kako bi smanjili tražnju i inflaciju. S druge strane, i priliv deviza koje na ovaj način ulaze u Srbiju i kojim se jača dinar, predstavlja jako sredstvo u borbi protiv inflacije. Ove godine najviše kapitala uneće Banka Inteza, čak 120 miliona evra, zatim Marfin banka, koja se dokapitalizovala sa 30 miliona, s tim da će krajem godine povećati kapital za još toliko. Pireus banka je povećala kapital za 25 miliona evra, Unikredit za 39 miliona, a dokapitalizovale su se i državne banke, Komercijalna sa oko 50 miliona, Poštanska štedionica sa 24,8 miliona evra.
  
  - Banke u Srbiji su prekapitalizovane. Adekvatnost kapitala srpskih banaka u proseku iznosi preko 20, dok je međunarodni standard osam odsto. Srpski standard adekvatnosti kapitala zvanično iznosi 12 odsto, ali je praktično nemoguće približiti se ovom raciju prudencijalnog poslovanja, imajući u vidu suprotstavljene želje banaka za uvećanjem tržišnog učešća i ograničavajuće mere NBS u kreditiranju stanovništva. Osnovni razlog za ovako visok kapital banaka u Srbiji jesu restriktivne mere NBS, koje prosto primoravaju banke na unošenje velikog kapitala u cilju podrške rasta kreditne aktivnosti. Činjenica je da je veliki deo ovih mera NBS u funkciji borbe protiv rastuće inflacije, ali glavna posledica je smanjena zarada po jedinici investiranog kapitala u Srbiji, što našu zemlju čini manje interesantnom za investicije u bankarski sektor od zemalja u regionu - kažu u Unikredit banci.
  
  

  I komšije u problemu

  I hrvatske banke imaju slične probleme, kao i srpske, jer je zbog mera HNB od početka ove godine 11 banaka uvećalo sopstveni kapital za čitavih 413 miliona evra, a još tri banke moraju se dokapitalizovati. Razlog za ovakve poteze banaka je najavljeno povećanje koeficijenta obavezne adekvatnosti kapitala sa deset na 12 odsto od strane HNB, što je ipak daleko manje od koeficijenata srpskih banaka, gde je prosečna adekvatnost kapitala oko 24 odsto, dok je Bazel 2 standardima propisano osam odsto. U prvom kvartalu dokapitalizaciju su u Hrvatskoj sprovele Erste, Rajfajzen, OTP, Hipo banka i Banka kovanica, a njihov ukupni uplaćeni iznos iznosio je 353 miliona evra ili 85 odsto ukupne vrednosti dokapitalizacije bankarskog sektora. Zanimljivo je da su ukupna strana ulaganja u Hrvatsku u prvom kvartalu ove godine iznosila 688 miliona evra. Tako da su čak 51 odsto tih ulaganja donele banke kroz dokapitalizacije banaka koje su u većinskom stranom vlasništvu.
  
  Rekorder u apsolutnom iznosu dokapitalizacije je Rajfajzen banka, koja je osnovni kapital ove godine povećala čak dva puta, prvo za 5,5 miliona evra, a zatim za dodatnih 202 miliona evra.

Broj komentara na ovaj članak : 0