Članci

• Provizije za plaćanje karticama za maloprodaju u Srbiji su znatno veće nego u regionu.
  

  
  
  Potrošači u Srbiji su se brzo ponovo navikli na korišćenje platnih kartica, bilo kreditnih bilo debitnih. I iako se broj transakcija svakoga meseca uvećava po pristojnoj stopi, niti padaju kamate koje banke naplaćuju po kreditnim karticama, niti provizije za usluge trgovcima.
  
  Ako se paprene kamate građanima i mogu opravdavati visokom cenom novca, od kreditnog rejtinga zemlje do svetskih finansijskih problema, visoke marže za korišćenje sistema platnih kartica za trgovce nemaju opravdanja, a provizije za plaćanje karticama u Srbiji su znatno veće nego u regionu.
  
  

  Kod suseda jeftinije

  - S obzirom na to da „Delta Maksi" grupa ima maloprodajne objekte i u nekoliko država u regionu, možemo iz svog iskustva potvrditi da je u Srbiji situacija i dalje izuzetno nepovoljna za trgovce u odnosu na okolne zemlje, a o Evropskoj uniji da ne govorimo. Pomenimo samo da je provizija u Bugarskoj za većinu transakcija više od tri puta manja nego u Srbiji - objasnio je za Biznis Rajko Mandić, direktor „Delta Maksi" Srbija.
  
  Plaćanje gotovim novcem i dalje jeste znatno povoljnije za trgovce u Srbiji, jer su troškovi osiguranja i transporta novca znatno niži, ali zakon ne dozvoljava trgovcima da naplaćuju skuplje robu koja se plaća karticom.
  
  Prema Mandićevim rečima, banke, u zavisnosti od delatnosti i obima prometa, imaju različite nivoe provizije za različite marke platnih kartica („visa", „masters", „dina", „dajners", „ameriken"). U uslužnim delatnostima one se kreću od četiri do šest odsto. U trgovini (maloprodaji) u zavisnosti od marke kartice one se kreću od 1,5 pa do četiri odsto. Kada kupac plati karticom određeni iznos, taj novac „legne" na račun banke, koja ga tek nakon minimum dva, pa čak i nakon 15 dana uplati na račun trgovca, automatski umanjen za proviziju banke.
  
  - Desi se da kupac plati karticom robu koja ima maržu od osam odsto. Trgovac je u obavezi da u tom slučaju plati proviziju banci koja iznosi četiri odsto, odnosno polovinu zarade i da sa samo četiri odsto isplati sve ostale troškove. I banke imaju svoje troškove, koje pokrivaju iz provizije koje naplaćuju prodavcu robe na malo, ali je ta provizija u odnosu na troškove koje banka ima prilikom transakcije i dalje previsoka na našem tržištu - dodaje Mandić.
  
  Trgovcima za procesiranje kartica pomoću POS terminala Inteza banka, u skladu sa tarifnikom, banke naplaćuje proviziju koja se kreće od 0,8 do tri odsto, dok za elektronsku, odnosno internet trgovinu naplaćuje proviziju koja se kreće do pet odsto. Provizija koja varira od 0,8 do tri odsto, određuje se u zavisnosti od zvanične delatnosti kojom se trgovac bavi.
  
  

  Najmanje na naftu

  Tako se najniža provizija od 0,8 odsto naplaćuje za trgovinu naftnim derivatima, dok se najviša provizija naplaćuje recimo hotelima, rentakar službama i slično. Provizija za internet trgovinu koja se kreće do pet odsto je viša u odnosu na regularnu trgovinu, jer ona podrazumeva dodatni rizik, budući da se trguje u virtualnom okruženju.
  
  - Takođe ona je svuda u svetu viša i zbog toga što prilikom elektronske trgovine trgovac ništa ne ulaže, odnosno ne snosi nikakav trošak, kao to je to slučaj u trgovini na klasičnim prodajnim mestima - kažu u Inteza banci.

Broj komentara na ovaj članak : 0