Članci

• Prvih devet meseci ove godine banke u Srbiji napravile su profit od 29,5 milijardi dinara, dok su u istom periodu prošle godine zaradile „svega" 15 milijardi dinara.
  
  
  AIK banka nalazi se među tri najbolje i po prinosu na kapital i na aktivu
  
  Kako pokazuju poslednji podaci, finansijski sektor u Srbiji zasad ne drma kriza jer su banke u prvih devet meseci ove godine udvostručile profit u odnosu na isti period lane. Do poslednjeg dana septembra dobit svih 35 banaka (pre oporezivanja) bila je 29,5 milijardi dinara (385 miliona evra po kursu na taj dan), njihovi akcionari su bogatiji za sedam milijardi dinara, nego na kraju prošle godine. Međutim, tek u oktobru je svetska finansijska kriza eksplodirala, što se i kod nas odrazilo masovnim povlačenjem štednje građana od preko pola milijarde dinara, kao i povećanjem kamata na kredite, ali i depozite, tako da će se tek na kraju godine znati kakva je 2008. godina bila zaista za srpske bankare.
  
  Aktiva za četvrtinu veća
  Aktiva banaka je povećana za 36 milijardi dinara u odnosu na kraj prošle godine, a 25 odsto u odnosu na septembar 2007. godine. Razlog nesrazmernom rastu profita (94 odsto, septembar na septembar) mogu biti više kamatne stope kredita, ali i mnogo veća zarada na repo hartijama NBS u koje su banke ulagale stotine milijardi dinara. Velika petorka srpskog bankarskog sektora i dalje je u istom poretku. Na čelu se nalazi Inteza sa ukupnom aktivom od 228,85 milijardi dinara, zatim Rajfajzen sa 163,68 milijardi dinara, Komercijalna banka sa 158 milijardi, Hipo banka sa 121,65 milijardi i EFG Eurobanka sa 102,51 milijardu dinara aktive. Kada je reč o profitu, stvari su nešto drugačije. Inteza je i ovde bila najuspešnija sa zaradom od 6,25 milijardi dinara, a iza nje je Rajfajzen sa 5,68 milijardi, dok se banka sa najvećim profitom prošle godine - Aik banka nalazi na trećem mestu sa 4,19 milijardi dinara. Na četvrtom i petom mestu je EFG sa 3,16 milijardi i Unikredit banka sa 2,34 milijarde dinara.
  
  Za skoro sve banke najveći izvor prihoda i profita bili su prihodi od kamata, a ukupno u prvih devet meseci banke su imale dobit od kamata preko 67 milijardi dinara. Druga važna stavka na prihodnoj strani banaka su i prihodi od naknada i provizija, a u neto iznosu banke su na provizijama zaradile 24,7 milijardi dinara.
  
  Prema prinosu na kapital (ROE), najprofitabilnija banka u prva tri kvartala bila je Inteza banka sa prinosom od 22 odsto. Iza nje je Rajfajzen banka sa 20,7 odsto, kao i Aik sa 18,1 odsto, Univerzal sa 17,9 i Unikredit banka sa 17,4 odsto. Međutim, prema prinosu na aktivu (ROA) najprofitabilnije su dve domaće banke, Aik banka sa 4,5 odsto i Agrobanka sa 3,5 odsto, zatim su tu i Rajfajzen sa 3,5 odsto, Univerzal banka sa 3,3 odsto i EFG sa 3,1 odsto. I u jednoj i u drugoj kategoriji ipak je najubedljivija Jubmes banka, međutim, njihov profit u prvih devet meseci od 1,68 milijardi dinara, koji je veći od akcijskog kapitala ove banke, a iznosi 25 odsto aktive, posledica je neto prihoda po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja.
  
  Od 35 banaka, u prvih devet meseci, devet je zabeležilo minus u poslovanju, u ukupnom iznosu od oko 3,9 milijardi dinara. Najveći gubitak zabeležila je Meridijan banka sa minusom od milijardu dinara, što je ipak manje nego prošlogodišnji gubitak od 1,2 milijarde dinara. Iza nje slede dve državne banke - Privredna banka Pančevo sa 648 miliona i Kredi banka sa 627,8 miliona dinara.
  
  Izvlačenje iz minusa
  Banka koja je prošle godine ostvarila najveći gubitak, od preko dve milijarde dinara, pre svega zahvaljujući državnom pripisivanju starog duga Svetske banke - Agrobanka u prva tri kvartala ove godine je zaradila 1,37 milijardi dinara. Takođe, Poštanska štedionica, koja je prošle godine bila drugi najveći gubitnik sa minusom od 1,3 milijarde dinara, u prvih devet meseci ove godine u plusu je više od pola milijarde dinara.

Broj komentara na ovaj članak : 0