Članci

• Autor: Violeta Aleksić
  
  Kako saznaje internet portal www.krediti.rs, prema podacima Narodne banke Srbije od oktobra prošle do kraja maja ove godine, većina banaka je povećala kamatne stope, odnosno marže na kredite u otplati.
  
  Sudeći po reakaciji vodećih banaka očigledno je finansijska kriza izazvala zabrinutost na našem tržištu kapitala. Ipak, korisnici bankarskih proizvoda imaju dilemu da li je poskupljenje novca realno opravdano, ili banke žele da povećaju profit.
  
  U Narodnoj banci Srbije ukazuju da su mnoge banke povećale svoje marže iako su tvrdile da neće menjati kamatne stope. Raspon tog povećanja kreće se od 0,2 do 2 i više odsto, u zavisnosti o kojoj vrsti kredita je reč, gotovinski, potrošački, stambeni, poljoprivredni ili za kupovinu automobila.
  
  Tržište kapitala funkcioniše slobodno, pa otuda u Narodnoj banci Srbije ističu da oni bankama ne određuju koje kamatne stope će da primenjuju prilikom plasmana novca.
  
  Građani koji se nisu informisali pre uzimanja kredita, ili nisu pažljivo proučili uslove ugovora kreditiranja imaju pritužbe, jer smatraju da su prevareni od strane banaka.  
  
  Veliki broj pritužbi upućen je Centru za zaštitu korisnika finansijskih usluga NBS. Narodna banka Srbije može da preuzme ulogu medijatora između građana i banke u određenim slučajevima, i da naj taj način pomogne da se izbegne sudski spor. Ipak, najsigurniji način je blagovremeno i pravilno informisanje građanja o uslovima kreditiranja, valutnim klauzulama i promeni kamatne stope prilikom zaključivanja ugovora o kreditu, naglašavaju u NBS.
  
  

  Osiguranje banke

  Kamate stope su povećale Alfa, Erste, EFG, Hipo Alpe Adrija, Pireus, Prokredit i  Banca Intesa. Povećanje kamatnih stopa najviše je pogodilo stanovništvo gde je došlo do usporavanja kreditne aktivnosti, odnosno manje potražnje za kreditima.
  
  Nasuprot rastu kamata u bankama, NBS smanjuje referentu kamatnu stopu, a euribor vrednost koja pokazuje vrednost novca na evropskom tržištu je smanjen čak na 1,59 odsto, što su mere kojima se podstiču banke da odobravaju kredite.
  
  Zahvaljujući smanjenju euribora sada banke nude pogodnosti prilikom odobravanja kredita, u vidu fiksnih dinarskih rata, ali ipak, neophodo je da se banke osiguraju prilikom plasiranja novca jer poslovi sa stanovništvom nose određene rizike, gubitak posla klijenta ili smanjenje plata, čime je onemogućeno vraćanje pozajmice banci. Zato se prilikom zahteva za odobrenje kredita podrazumeva obezbeđenje kao što su administartiva zabrana na platu, žirant, menica, depozit novca i hipoteka na nepokretnosti.
  
  Izvršni direktor za razvoj Univerzal banke, Petar Marković ističe neophodnost osiguranja banke, jer na taj način banka prilikom ugovaranja dinarskih kredita štiti realnu vrednost kapitala.  
  
  - Poznato je da je Univerzal banka a.d. Beograd svrstana na visoko peto mesto od 34 banke u Srbiji, jer je tokom prošle godine uvećala kapital za 19 odsto, na 5,9 milijardi dinara, dok su depoziti privrede i stanovništva dostigli visinu od 18,7 milijardi dinara. Takođe, zarada po akciji za 2008. godinu iznosi 1.926. dinara, što iznosi 32,10 odsto od nominalne vrednosti jedne akcije. Ovakvi podaci govore o kreditnoj sposobnosti, sigurnosti i stabilnosti banke - nastavlja Marković u izjavi za portal www.krediti.rs.
  
  

  Cene na malo, euribor i libor

  Pa ipak, većini građana nije jasno kako se određuje kamatna stopa za kredite i zašto dolazi do promena tokom otplate kredita. U Univerzal banci pojašnjavaju da se visina kamatnih stopa utvrđuje u skladu sa sledećim pokazateljima:
  
  - visinom referentne kamtne stope NBS,
  - rastom cena na malo,
  - kretanjem kursa dinara u odnsu na EUR,
  - kretanjem kamata na bankarskom tržištu,
  - prosečnom cenom deponovanih sredstava u banci,
  - kretanjem kamatnih stopa Euribor, Libor odnosno uskladjivanje visine kamate u odnosu na vrednost novca na evropskom i svetkom tržištu kapitala.
  
  Kratkoročni krediti kojima je rok otplate do godinu dana, sadrže klauzulu po kojoj se kamtana stopa uvećava za rast cena na malo. Kod dugoročnih kredita gde je rok otplate više od godinu dana imaju valutnu klauzulu, odnosno usklađivanje sa kursom evra, i osim toga nema drugih povećanja visine kamate i rate tokom otplate kredita-naglašavaju u Univerzal banci. Ovi uslovi kreditiranja se odnose na sve vrste dinarskih kredita osim za revolving kredite po osnovu platnih kartica i pozajmice po tekučim računima.
  
  Povodom visine kamatne stope prilikom kreditiranja i u Intesa banci tvrde slično. Za stanovništvo je bitna solventnost banke, a ne samo visina marže prilikom ugovaranja kredita. Banka Intesa je dva puta smanjivala kamatne stope zbog pada referetne vrednosti, tako da su kamatne stope bile niže nego u momentu potpisivanja ugovora.
  
  Korekcija kamatnih stopa na kredite se odvija u dva pravca, moguće je povećanje ali i smanjnje, a obe mogućnosti zavise od faktora koji su navedeni.
  
  Korisnike bankarskih porizvoda neophodno je još jednom podsetiti da pažljivo čitaju uslove ugovora s bankom jer su potencijalna odstupanja kamatnih stopa i klauzle predočene u ugovoru, kao i prava, i obaveze banke i klijenta.
  
  

  I statistika potvrđuje rast kreditnih rata

  Negativnu reakciju građana na povećanje kamatnih stopa potvrđuje i statsitsika. Uzmimo kao primer gotovinske kredite koji su krajem prošle godine odobreni u vrednosti od 142.136. milijardi dinara, a krajem aprila u visini od 119.598. milijardi dinara s tendencijom pada. Slično je i kod potrošačkih, stambenh i ostalih kredita.  
  
  Banke odobravaju kredite indeksirane u evrima po srednjem kursu NBS, a po tom kursu se vrši i otplata rate kredite, na dan dospeća. Zbog slabljenja dinara, kreditne rate su uvećane za oko dvadesetak odsto, a posledica toga je i povećanje procenta otežanog vraćanja kredita koji je u odnosu na kraj prošle godine veći za oko tri odsto.

Broj komentara na ovaj članak : 0