Članci

• Nakon 17 dana neprekidnog pada, index najlikvidnijih akcija Beogradske berze - Belex15 zabeležio je rast od 0.89 procenata, dok je index Belex line opet zabeležio pad. Makroekonomska nestabilnost, politička kriza i nadolazeći izbori samo su neki od faktora koji slabe poverenje investitora u srpsko tržište hartija od vrednosti. Nemogućnost sagledavanja konačnog ishoda pregovora o statusu Kosova, kriza u Republici Srpskoj iz dana u dan utemeljuju odluku stranih investitora da sredstva preusmere sa srpskog na neko drugo regionalno tržište. Izlazak stranih investitora iz pojedinih hartija pokrenuo je silaznu spiralu koja svoje efekte ispoljava već punih mesec dana. Posledica izlaska fondova je u takvim situacijama i ubrzani izlazak malih investitora koji se, nezadovoljni profitom na kratak rok, pridružuju masi i beze glavom bez obzira.
  
  Prethodne nedelje akcijama srpskih banaka trgovalo se na najnižim nivoima u proteklih godinu dana. Metals banka dostigla je nivo od 45,000 dinara sto je cena koja je ostvarena drugog dana trgovanja na kraju protekle godine. Najveći obim trgovanja Niškom Aik bankom ostvaren je na nivou cene od 10,100 dinara sto doduše pokazuje da interesovanje investitora nije nestalo, već da u očekivanju daljeg pada cena akcija daju dodatnu dozu opreznosti svojim ulaganjima pokušavajući da akcije steknu po što nižim cenama ne bi li osigurali svoj profit.
  O daljim projekcijama srpskog tržišta jako je nezahvalno govoriti, ali činjenica da su sva regionalna tržišta imala slične krize i da su ih uspešno prebrodila jasno ukazuje na moguće pravce delovanja pre svega najviših organa vlasti u Srbiji. Kako poboljšati kvalitet srpskog tržižta? Kako kratkoročno vratiti poverenje investitora? Šta uraditi kako bi se da dugi rok obezbedila stabilnost tržišta?
  
  Nesposobnost ili nezainteresovanost političkog vrha Srbije za tržište kapitala? Na prvi pogled najveća berza u regionu, Beogradska berza HoV, nudi svojim ulagačima jako mali broj kvalitetnih hartija. Neizlazak na berzu najvećih srpskih javnih preduzeća, u poredjenju sa okolnim tržištima gde se akcijama ovakvih kompanija odavno trguje, daje našem tržištu jako nisku ocenu i seli ogromne količine kapitala pre svega u Hrvatsku gde se po definiciji gradjanima i institucionalnim investitorima omogućava da steknu akcije domaćih giganata. U nedostatku dobrih hartija izmišljaju se neke nove navodno potcenjene hartije kojima se trguje po metodi preovladjujuće cene, a da nije gradjevinskih kompanija čiji smo rast u proteklih šest meseci ispratili ocena stanja na tržištu bila bi katastrofalna. Kašnjenje u donošenju pozitivnih zakonskih propisa stvar je koja je toliko uobičajena kod nas da se o tome više i ne govori i ta se stranica u dnevnim novinama već odavno preskače. Visina poreza na kapitalnu dobit u startu guši želju za investiranjem, pogotovo kada se ima u vidu činjenica da su okolna tržišta taj porez značajno redukovala, dok u većini zemalja on ne postoji. Ono što je još gore je to što ovaj porez kod nas ne zadovoljava jedno od osnovnih poreskih načela – načelo ugodnosti plaćanja. Učestalo čekanje po redovima u poreskoj upravi, čekanje svakog rešenja ponaosob, a o greškama i kašnjenju da ne govorimo! Samo zamislite investitora koji svoje pozicije na berzi aktivira svakodnevno…Da li bi to jednostavno moglo biti rešeno godišnjim obračunavanjem poreza na kapitalnu dobit, gde bi investitor odlazio sa svom dokumentacijom odjedamput i u jednom mahu na osnovu jednog rešenja plaćao celokupan iznos poreza. Sva je prilika da bi to moglo biti uradjeno za jako kratak period u koliko bi postojala dobra volja, pa je stoga odgovor na gore postavljeno pitanje – nezainteresovanost i neshvatanje važnosti tržišta kapitala u ovom momentu.
  
  Da li su akcije najvećih srpskih kompanija u ovom trenutku potcenjene? Činjenica je da jesu, pogotovo ako se imaju u vidu cene sličnih kompanija u regionu i potencijal srpske privrede kao celine. Ali na žalost, berza je merodavna skala samo na dugi rok. Na kratak rok berza je najobičnije glasačko telo, gde hartije preko noći postaju popularne i obrnuto. A naročito ako se ima u vidu mali obim trgovanja koji karakteriše tržišta u razvoju, gde jedan veći igrač može bez problema svojom aktivnošću da utiče na cenu. Pa ako smo već rekli da je berza na kratak rok nalik skupštini onda ne preostaje ništa drugo nego da se glasači, pre svega postojeći investicioni fondovi, domaći i strani, privuku olakšanim investiranjem i kvalitetnim hartijama koje će im stajati u ponudi. Ne samo da treba uključiti najveće kompanije na slobodno berzansko tržište, već i postojećim kompanijama nametnuti strožije propise kada je u pitanju finansijsko izveštavanje i obelodanjivanje poslovanja. Kvartalno izveštavanje je neki minimum da bi investitor hartiju okarakterisao kao potencijalno dobru.
  
  Projekcije? Na dugi rok dobre u svakom slučaju, ali na kratak rok je jako nezahvalno prognozirati, naročito kada se imaju u vidu pregovori o statusu Kosova I budući predsednički izbori. U slučaju pozitivnog razvoja situacije po Srbiju definitivno nam predstoji izlazak iz "bear" marketa i ulazak u novu fazu razvoja tržišta kapitala. Do tada, oprezno i sa sto manje rizika…
  

Broj komentara na ovaj članak : 0