Srbi su krajem jula dugovali „samo" 39,05 miliona dinara, što je povećanje od 26,5 odsto u odnosu na početak godine.
Zaduživanje plastičnim novcem i Srbiji nije (bez) opasno
Srbi i Amerikanci su složni po jednom pitanju, a to je da su kreditne kartice korisna stvar, pa shodno tome sve više ljudi koristi ovaj najskuplji bankarski proizvod. I dok Amerikanci za ovdašnje prilike duguju neverovatnih 968 milijardi dolara po osnovu kreditnih kartica, Srbi su krajem jula dugovali „samo" 39,05 miliona dinara, što je povećanje od 26,5 odsto u odnosu na početak godine.
Britanci najzaduženiji
Nasuprot njima, bankare u Srbiji ne čudi povećanje zaduženosti, jer se po njihovom iskustvu tokom sezone godišnjih odmora i u vreme praznika beleži povećano korišćenje kartica.
- U našem slučaju karakterističan je veći broj transakcija u januaru, junu, julu, avgustu i decembru u odnosu na ostale mesece u godini. To je sasvim razumljivo, uzimajući u obzir da se u ovim periodima klijenti suočavaju sa troškovima vezanim za planiranje godišnjih odmora, početak nove školske godine, kupovinu poklona i ostalo. Takođe, jedan od razloga većeg korišćenja kartica je svakako i taj što se sve više klijenata opredeljuje da na putovanja umesto gotovine, ponese debitne ili kreditne kartice koje predstavljaju sigurnije sredstvo plaćanja u odnosu na gotovinu - rekao je Srđan Savić, direktor Odeljenja platnih kartica Unikredit banke.
Problem svakako ne bi predstavljalo povećanje broja korisnika kartica, da isti uredno otplaćuju dugove. Međutim, prema podacima Udruženja banaka, tokom jula povećan je i broj kartica koje kasne sa otplatom za 24,7 odsto, kao i iznos zaduženosti za 33,3 odsto od početka godine.
- U kontroli kreditne aktivnosti banaka prema stanovništvu, Narodna banka Srbije primenjuje prudenciono pravilo prema kome su banke dužne da bruto plasmane stanovništvu ograniče na maksimalno 150 odsto osnovnog kapitala. Narodna banka Srbije nastaviće da striktno nadzire obim kredita u bankarskom sektoru, uključujući i obim i trend odobrenih kredita stanovništvu - kažu u centralnoj banci.
Zaduživanje plastičnim novcem i Srbiji nije (bez) opasno
Srbi i Amerikanci su složni po jednom pitanju, a to je da su kreditne kartice korisna stvar, pa shodno tome sve više ljudi koristi ovaj najskuplji bankarski proizvod. I dok Amerikanci za ovdašnje prilike duguju neverovatnih 968 milijardi dolara po osnovu kreditnih kartica, Srbi su krajem jula dugovali „samo" 39,05 miliona dinara, što je povećanje od 26,5 odsto u odnosu na početak godine.
Suviše lako do kartica
Kritičari kreditnih kartica u Americi smatraju da nisu krivi građani koji nemilice troše plastičan novac, već optužuju banke da su dozvolile previše jednostavan način za dobijanje kartica. Prema njihovom mišljenju, kriza na tržištu stambenih kredita za posledicu ima kašnjenje otplate kartica, a korist imaju jedino banke, jer naknade za kasna plaćanja njima donose sve veće profite. Primedbe su upućene i na račun visokih kamata, zbog čega su američkoj vladi upućeni zahtevi za strožijom kontrolom kreditne industrije. Dok Amerikanci trenutno na kreditne kartice plaćaju kamatu od 13,5 odsto, kamate u Srbiji se kreću oko 25 odsto na godišnjem nivou.Britanci najzaduženiji
Prema istraživanju kompanije za analizu tržišta „Dejtamonitor", najviše kreditnih kartica ima u Velikoj Britaniji, čak 1,4 po potrošaču, a najmanje u Švajcarskoj, Belgiji, Nemačkoj, Grčkoj, Austriji, Švedskoj, Danskoj i Francuskoj, u proseku tek 0,1 kartica po potrošaču. Istraživači smatraju da potrošači u Velikoj Britaniji sve više koriste kreditne kartice kao sredstvo pozajmice, podnoseći zahteve za nove kreditne kartice, kako bi prebacili neizmirena dugovanja i iskoristili ponude beskamatne pozajmice. Sa druge strane, u većini drugih zemalja zapadne Evrope potrošači ne smatraju kreditne kartice sredstvom pozajmice, što je razlog zbog čega one nisu u toj meri popularne.
Nasuprot njima, bankare u Srbiji ne čudi povećanje zaduženosti, jer se po njihovom iskustvu tokom sezone godišnjih odmora i u vreme praznika beleži povećano korišćenje kartica.
- U našem slučaju karakterističan je veći broj transakcija u januaru, junu, julu, avgustu i decembru u odnosu na ostale mesece u godini. To je sasvim razumljivo, uzimajući u obzir da se u ovim periodima klijenti suočavaju sa troškovima vezanim za planiranje godišnjih odmora, početak nove školske godine, kupovinu poklona i ostalo. Takođe, jedan od razloga većeg korišćenja kartica je svakako i taj što se sve više klijenata opredeljuje da na putovanja umesto gotovine, ponese debitne ili kreditne kartice koje predstavljaju sigurnije sredstvo plaćanja u odnosu na gotovinu - rekao je Srđan Savić, direktor Odeljenja platnih kartica Unikredit banke.
Čekovi guraju plastiku
U Sosijete ženeral banci smatraju da je povećanje broja korisnika kreditnih kartica posledica intenzivnog razvoja bankarskog sektora u Srbiji, zbog čega raste i poverenje u banke i bankarske proizvode. Porastu broja korisnika kreditnih kartica svakako je doprinelo i povlačenje iz upotrebe čekova, kojima je bilo moguće plaćanje na rate, a veliki izbor kartica na srpskom tržištu omogućava klijentima da se opredele za karticu koja odgovara njihovim potrebama.Problem svakako ne bi predstavljalo povećanje broja korisnika kartica, da isti uredno otplaćuju dugove. Međutim, prema podacima Udruženja banaka, tokom jula povećan je i broj kartica koje kasne sa otplatom za 24,7 odsto, kao i iznos zaduženosti za 33,3 odsto od početka godine.
Zaduženost veća tri odsto
U Sektoru za kontrolu poslovanja banaka Narodne banke Srbije kažu da je trenutno u toku prijem izveštaja banaka za jul 2008. godine i da će tek nakon kontrole i obrade tih izveštaja biti u prilici da komentarišu kretanje ove zaduženosti. Inače, prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, u junu je u odnosu na maj neto zaduženost stanovništva po osnovu kreditnih kartica uvećana za tri odsto, a ukupni krediti stanovništvu smanjeni su za 1,1 odsto.- U kontroli kreditne aktivnosti banaka prema stanovništvu, Narodna banka Srbije primenjuje prudenciono pravilo prema kome su banke dužne da bruto plasmane stanovništvu ograniče na maksimalno 150 odsto osnovnog kapitala. Narodna banka Srbije nastaviće da striktno nadzire obim kredita u bankarskom sektoru, uključujući i obim i trend odobrenih kredita stanovništvu - kažu u centralnoj banci.
22.08.2008. za portal KREDITI.CO.YU