Članci

• Evropski gradovi dominiraju listom 75 vodećih svetskih ekonomskih centara. London, Pariz, Frankfurt i Amsterdam se nalaze među prvih deset gradova na MasterCard-ovoj listi svetskih ekonomskih centara.
  
  London je ostao najuticajniji grad globalne ekonomije, dok se među prvih 25 gradova na listi vodećih svetskih trgovinskih centara našlo čak 40 procenata evropskih gradova, prema izveštaju za 2008. godinu pod nazivom „Index svetskih trgovinskih centara kompanije MasterCard Worldwide“ (MasterCard Worldwide Centres of Commerce Index™). Na celokupnoj listi od 75 gradova, čak je 28 njih sa evropskog kontinenta, što je najveći broj gradova na listi sa jednog kontinenta.
  
  U godišnjem istraživanju kompanije MasterCard, koje je osmišljeno sa ciljem da proceni i rangira vodeće ekonomske centre na osnovu funkcija vitalnih i zajedničkih za tržišne ekonomije širom sveta, četiri evropska grada je ušlo među prvih 10.
  
  Takođe, 10 evropskih gradova se našlo na listi od prvih 25, i to: London (1. mesto), Pariz (7. mesto), Frankfurt (8. mesto), Amsterdam (10. mesto), Madrid (11. mesto), Kopenhagen (14. mesto), Cirih (15. mesto), Stokholm (16. mesto), Milano (20. mesto) i Berlin (23. mesto).
  
  Ova studija je takođe pokazala značajne varijacije u pozicijama gradova Zapadne i Istočne Evrope, pošto se samo šest istočnoevropskih gradova ukupno našlo na listi od 75 svetskih trgovinskih centara. Među njima, Prag je najbolje rangiran, i to na 49. poziciji, Moskva je zauzela 51. mesto, a slede Budimpešta (52. mesto), Varšava (59. mesto), Istanbul (64. mesto) i Sankt Petersburg (67. mesto). Sa druge strane, istočnoevropska tržišta u razvoju su se pokazala kao izuzetno dinamična, naročito kada se Index njihovog rasta uporedi sa prvoplasiranim Londonom. Takođe, Moskva, vodeća prestonica napredne istoćnoevropske regije, pokazala je najveći pomak u broju bodova u poređenju sa Londonom na godišnjem nivou, što svedoći o brzom razvoju ekonomije i vodećoj ulozi ovog grada u regiji Istočne Evrope.
  
  Profesor Piter J. Tejlor, direktor istraživačke mreže koja se bavi globalizacijom i gradovima sveta na Univerzitetu Lafborou (Loughborough University) u Britaniji, rekao je: „Kontinuirano jačanje trgovinskih centara Zapadne Evrope ukazuje na značaj istorijskih faktora i procesa, kao što su demokratija i stabilnost. Takođe, jednako je bitan i rezultat istočnoevropskih gradova, koji govori u prilog činjenici da globalni sistem ostaje istovremeno i dinamičan, pošto tržišta u razvoju utiču na
  promene na globalnom ekonomskom planu“.
  
  Havijer Perez iz kompanije MasterCard Europe rekao je: „Značajan faktor za definisanje kompetetivne prednosti jedne kompanije postala je mogućnost razumevanja dinamike svetskih centara, uz istovremeno korišćenje mogućnosti koje nude lokalna tržišta. Mi u MasterCard-u mislimo globalno, a radimo lokalno. Nadamo se da će ovaj Index svetskih trgovinskih centara pružiti podršku organizacijama da i one posluju na takav način”.
  
  Indeks svetskih trgovinskih centara za 2008. godinu je rangirao 75 gradova na osnovu sedam parametara: pravni i politički okvir, ekonomska stabilnost, lakoća poslovanja, protok finansijskih sredstava, poslovni centar, generisanje znanja i protok informacija, kao i kvalitet života. Ove parametre je činilo 43 indikatora i 74 podindikatora, na osnovu kojih je određena vrednost Indexa za svaki od gradova. Program za istraživanje je razvijen od strane svetski čuvenog istraživačkog tima, koji čine eksperti iz oblasti ekonomije, sociologije i urbanih studija, a kojim je rukovodio Dr Majkl Goldberg, direktor programa „MasterCard Worldwide ekonomski centri“. Kompletan izveštaj je dostupan na Internet adresi: www.mastercardworldwide.com/insights.
  
  
  

  Najznačajniji rezultati

  EVROPA
  London čvrsto ostaje vodeći svetski trgovinski centar. Sa svojim jakom i sigurnom ekonomijom, dinamičnim finansijskim tržištem i pravnim i političkim okvirom koji omogućava međunarodno poslovanje na visokom nivou, London je 2008. godine još jednom na vrhu liste vodećih ekonomskih centara sveta. Ovaj grad je sa značajnom razlikom nadmašio svoje rivale po većini parametara, a najveći prostor za dalji razvoj je, u poređenju sa drugim vodećim gradovima, ostao u oblasti kvaliteta života.
  
  Madrid, i dalje finansijski lider, našao se među prvih pet trgovinskih centara Evrope. Madrid nastavlja svoj rastući trend jednog od ključnih evropskih gradova, popevši se sa 16. pozicije na svetskoj rang listi, gde je bio 2007. godine, na 11. mesto, a sa šestog na peto na evropskoj listi vodećih ekonomskih centara. Stabilan bruto društveni proizvod, povoljan devizni kurs i snažno tržište obveznica, u kombinaciji sa visokim životnim standardom, smestili su Madrid u društvo vodećih evropskih gradova, kao što su London, Pariz, Frankfurt i Amsterdam.
  
  Amsterdam postaje značajan evropski grad. Tradicionalno znan po inovacijama u oblasti finansija, grad u kome je osmišljen koncept posedovanja deonica, Amsterdam je četvrti evropski grad koji je ušao na listu prvih deset ekonomskih centara sveta. Sa jednom od najstabilnijih ekonomija na svetu, visokim životnim standardom i snažnim pravnim i političkim okvirom, visoka pozicija Amsterdama ukazuje na značaj Evrope kao dominantnog lidera na svetskom tržištu.
  
  Frankfurt je pao za jedno mesto, usled promena na tržištu finansijskih usluga u Istočnoj Evropi. Pozicija Frankfurta među prvih deset gradova sveta odražava istoriju bankarskog sistema u poslednjih 200 godina, dok pad sa sedme pozicije, gde se grad nalazio prošle godine, na osmo mesto, oslikava rastuću autonomiju finansijskih usluga u Istočnoj Evropi, za koju je Frankfurt donedavno bio „bankar u dijaspori“.
  
  Pariz je izbio ispred Frankfurta, zauzevši sedmu poziciju. Odličan sistem visokog školstva, ekonomska stabilnost i generisanje znanja, kao i uloga Pariza kao centra međunarodnog i lokalnog avio-saobraćaja, bili su razlog što se Pariz probio ispred Frankfurta, spustivši ga za jedno mesto na listi.
  
  Moskva pokazala najveći pomak u pogledu vrednosti Indexa. Ovakav pomak je nastao usled sve jačeg ekonomskog razvoja u Moskvi, kao i uloge grada kao izvora osnovnih sredstava za čitavu Istočnu Evropu. Kao grad koji je ostvario najveći pomak na godišnjem nivou u poređenju sa Londonom, pozicija Moskve je indikator sve važnije uloge koji Istočna Evropa ima na globalnom tržištu.
  
  AZIJA
  Osam azijskih gradova se našlo medu prvih 25 svetskih trgovinskih centara. Tokio, Singapur, Seul, Sidnej, Hong Kong, Osaka, Taipei i Šangaj su se našli medu prvih 25 gradova na ovoj listi, ukazavši na značajan učinak Azije u globalnoj ekonomiji.
  
  Šangaj se popeo za osam mesta u odnosu na prošlu godinu i našao se medu vodećim svetskim centrima. Šangaj, jedan od najnaseljenijih i najnaprednijih gradova sveta je ušao među vodećih 25 gradova sveta, popevši se za osam mesta sa 32. pozicije koju je imao prošle godine. Ekonomska stabilnost, pravna i politička osnova, kao i sve bolji kvalitet života u kineskoj privredi brzog razvoja, razlog su što je Šangaj tako visoko rangiran, ali i govore u prilog činjenici da kineska i azijska ekonomija igraju bitnu ulogu na globalnom nivou.
  
  LATINSKA AMERIKA
  Latinska Amerika nastavlja trend sve vece globalizacije i konkurentnosti. Sedam gradova Latinske Amerike je uvršćeno među prvih 75 svetskih ekonomskih centara. Ovaj region predvodi grad Santjago, koga odlikuje jako pozitiva poslovna klima, kao i stabilni pravni i politički sistem. Sao Paolo se takođe pokazao dobro, ušavši među prvih 20 gradova u pogledu obima finansijskog tržišta. Bogota označena kao jedan od pet gradova sveta sa najbržim razvojem. Bogotu karakterišu stabilizovana ekonomija i poboljšani kvalitet života, pa je to jedan od gradova u Latinskoj Americi na koji treba obratiti pažnju u budućnosti.
  
  BLISKI ISTOK
  Pozitivno poslovno okruženje čini Dubai tržišnim liderom Bliskog istoka. Kao centar regije u pogledu avio i kargo saobraćaja, Dubai karakteriše fleksibilna poslovna klima, što ga čini optimalnim gradom za poslovanje kompanija u razvoju. Politički i pravni okvir su omogućili da Dubai postane privlačno mesto za globalno poslovanje na Bliskom istoku.
  
  SEVERNA AMERIKA
  Njujork i Čikago i dalje drže primat u Severnoj Americi. Jedina dva severnoamerička grada među prvih deset na ovoj listi, Njujork i Čikago, odlikuju moćna finansijska tržišta, kao i snažno poslovno okruženje Sjedinjenih država. Vankuver je najbolji grad za život na svetu. Pored Vankuvera, i Toronto i Montreal se nalaze na listi 20 gradova sveta koji su najpogodniji za život, a pokazatelji po kojima je ovo proračunato uključuju lične slobode, klimu, zabavne aktivnosti, kao i ostale faktore kvaliteta života.
  
  Los Anđeles nije više među prvih deset. Pad Los Anđelesa na 17. poziciju sa desetog mesta prošle godine ima delimično za razlog faktore vezane za ulogu ovog grada u oblasti finansijskih usluga na svetskom nivou, kao i jačanje evropskih gradova u oblasti generisanja znanja. Ipak, grad je četvrti severnoamerički ekonomski centar koji se našao na svetskoj listi, posle Njujorka, Čikaga i Toronta.
  
  
  
  2007. godine lista svetskih trgovinskih centara je obuhvatila 63 grada, a top lista njih 50 je objavljena. Istraživanje za 2008. godinu „Index svetskih trgovinskih centara“ (2008 Worldwide Centres of Commerce Index™) je ukljucilo još 12 gradova, objavivši veću i obimniju studiju 75 ekonomskih centara sveta. Ovaj faktor bi trebalo uzeti u obzir prilikom poređenja rezultata od prošle i ove godine.
  
  Više informacija:
  Nicole Krieg, MasterCard Europe
  Tel: +32 2 352 5309, nicole_krieg@mastercard.com
  
  Doyel Maitra, MasterCard Europe
  Tel: +44 (0)207 557 5033, doyel_maitra@mastercard.com
  
  

  Metodologija

  „Index svetskih trgovinskih centara kompanije MasterCard Worldwide“ je sastavljen na osnovu istraživanja ekspertskog tima nezavisnih ekonomista, stručnjaka za urbani razvoj i sociologiju sa vodećih akademskih i istraživačkih institucija širom sveta, predvođenih Dr Majkl Goldbergom, direktorom programa „MasterCard Worldwide ekonomski centri“. Pri sastavljanju Indexa, ekspertski tim je identifikovao 75 gradova širom sveta koji su zadovoljavali početne kriterijume.
  
  Gradovi su potom rangirani na osnovu sedam parametara:
  
  • Pravni i politički okvir
  • Ekonomska stabilnost
  • Lakoća poslovanja
  • Protok finansijskih sredstava
  • Poslovni centar
  • Generisanje znanja i protok informacija
  • Kvalitet života
  
  Ovaj proces je podrazumevao merenje određenog broja precizno utvrđenih indikatora i podindikatora, koji su pokazatelji regionalnih kretanja, troškova i trendova, kao i kriterijuma vezanih za kvalitet života, dostupnost tehnologije, životni standard, transport i logistiku, kao i generisanje znanja i kreativnosti. Ekspertski tim je odredio ukupno sedam parametara, sačinjenih od 43 indikatora i 74 podindikatora, na osnovu kojih je izvedena vrednost Indexa za svaki grad. Ovaj proces nadmašuje tradicionalna merenja korišćena u svrhu odredivanja finansijske i poslovne aktivnosti širom sveta.
  
  O istraživačkom timu koji je radio na sastavljanju liste svetskih trgovinskih centara Dr Majkl Goldberg, direktor programa „MasterCard Worldwide ekonomski centri“ je rukovodio ovim projektom. Sa više od 40 godina iskustva, Dr Goldberg je bio konsultant kompanijama i Vladama u Kanadi, Sjedinjenim Državama i Aziji, predavao je na 50 univerziteta i istraživačka instituta u 16 zemalja širom sveta. Takođe, bio je pisac i saradnik pri pisanju devet knjiga i više od 200 akademskih i stručnih radova. Pomoć na ovom istraživanju je pružio je Dr Yuwa Hedrick-Wong, ekonomski savetnik u kompaniji MasterCard Worldwide za područje Azije, Pacifika, Bliskog istoka i Afrike. On je okupio i predsedavao ekspertskim timom sačinjenom od vodećih svetskih stručnjaka iz oblasti ekonomije, urbanog razvoja i sociologije. Tim su činili:
  
  • Profesor Fan Gang, direktor Nacionalnog ekonomskog instituta za istraživanja, Peking
  • Manu Bhaskaran, suvlasnik i direktor Ekonomskog instituta „Centennial Group“ u Singapuru
  • Profesor Vilijam Lever, William Lever, počasni profesor urbanih studija na Univerzitetu u Glazgovu
  • Profesor Moris D. Levi, predsedavajući Banke Montreala i profesor međunarodnih finansija na Univerzitetu Britanska Kolumbija
  • Dr Antoni Pelegrini, suvlasnik i direktor Sektora za urbanu i infrastrukturnu politiku sa finansijskom praksom u kompaniji „Centennial Group“, Vašington
  • Profesor Saskia Sasen, Helen and Robert Lind profesor sociologije na Univerzitetu Kolumbija, Odsek za globalnu misao i sociologiju
  • Profesor Piter J. Tejlor, direktor istraživačke mreže za globalizaciju i gradove sveta na Univerzitetu Lafborou (Loughborough University) u Ujedinjenom Kraljevstvu
  
  O kompaniji MasterCard Worldwide
  
  Putem MasterCard Worldwide, MasterCard Europe nudi svojim klijentima u Evropi pristup vodećim platnim uslugama bilo gde u svetu. MasterCard Worldwide radi na unapređenju globalne trgovine tako što omogućava značajnu ekonomsku vezu između finansijskih institucija, kompanija, vlasnika platnih kartica i prodavaca širom sveta. Kao davalac franšiza, procesor transakcija i savetnik, MasterCard razvija i plasira na tržište rešenja u oblasti kartičarstva, procesuira više od 18 milijardi transakcija godišnje i pruža vodeće analize u ovoj oblasti, kao i konstultantske usluge finansijskim institucijama, vlasnicima platnih kartica i trgovcima. Putem svoje porodice brendova, koja uključuje MasterCard®, Maestro® and Cirrus®, MasterCard pruža usluge potrošačima i kompanijama u više od 210 zemalja sveta. Za više informacija, posetite www.mastercardworldwide.com
  

Broj komentara na ovaj članak : 0