Članci

• Uvođenjem hartija od vrednosti, vrednovanje preduzeća postaje posebno značajno. Cena preduzeća formira se direktno na tržištu pod uticajem ponude i tražnje za akcijama istog. Na cenu akcija i drugih hartija od vrednosti nema odlučujući uticaj vrednost imovine, već prinos koji se može očekivati od privrednog subjekta. Diskontovanjem budućeg novčanog toka dolazimo do vrednosti koja sadrži niz očekivanja, kako u pogledu dobiti, tako i u pogledu stepena kapitalizacije.

  Međutim, da bi ciljevi preduzeća mogli biti ostvareni na dugi rok, preduzeće mora konstantno da zadobija poverenje investitora i kreditora. U naizgled opštoj pometnji koja vlada na tržištu vrši se usmeravanje kapitala u ona preduzeća u kojima postoji prihvatljiv rizik i zadovoljavajući prinos uloženih novčanih sredstava. To nam potvrđuje da je vrednost preduzeća relativan i nikad konačan pojam. Pojam vrednosti preuzeća validan je samo u vremenu i uslovima koje odražava. Relativnost ovog pojma i uslovi na tržištu definisani su pre svega:

  • Obimom stranih investicija
  • Preuzimanjima domaćih kompanija od strane velikih stranih kompanija koje služe kao određena vrsta repera (benchmarka) u određivanju realne tržišne vrednosti ostalih učesnika na tržištu
  • Obimom i tipom preduzetničkog delovanja, tržišnim ambijentom
  • Konkretnim aktivnostima preduzeća i pojedinih njegovih celina ili delova holdinga
  • Trenutnom tržišnom pozicijom preduzeća (udeo na tržištu, rast popularnosti, unapređenje kvaliteta, prilagođavanje međunarodnim standardima, nabavka licenci...)

  Procenitelj (analitičar) koji se trudi da uradi sveobuhvatnu analizu kompanije mora u svakom trenutku biti svestan osnovnih principa koji vladaju na tržištu, a to su princip alternativa i princip oportunitetnog troška. Na tržištu svaka od strana raspolaže određenim alternativama. Prodavac može ostati vlasnik, upravljati preduzećem, prodati jedan deo ili prepustiti u potpunosti svoje preduzeće investitoru. Kupac sa druge strane može da osnuje svoje preduzeće, kreirati novo, kupiti postojeće ili pak, investirati svoj kapital na sasvim drugi način. Nijedan učesnik na tržištu neće se upustiti u transakciju ako je njegova lična „cost - benefit“ analiza negativna. Njegove koristi od transakcije moraju biti veće od troškova.. Drugi princip, princip oportunitetnog troška teži da izmeri propuštenu zaradu na projektu A kao posledicu ulaganja u projekat B. Vrednost jedne stvari teži da bude određena troškovima kupovine druge stvari koja je mogla u tom momentu ravnopravno zameniti. Baš kao što se u svakom momentu na tržištu nudi nebrojeno mnogo investicija u različite instrumente (akcije, obveznice, zapise, hipotekarne založnice...)

  Tek nakon procenjivanja prethodno navedenih karakteristika možemo se okrenuti onim na koje je većina analitičara navikla, a to su:

  • Analiza vremenskih serija
  • Racio analiza
  • Tehnička analiza
  • Sposobnost plaćanja dividende
  • Free float analiza

  Međutim, ono što želim da navedem kao najbitnije jesu namere, odnosno ciljevi menadžmenta kada je njihova kompanija u pitanju. Menadžmentu može da odgovara ili da ne odgovara trenutno kretanje tržišne cene akcija njihove kompanije i oni će u skladu s tim najčešće reagovati neprimetnim, suptilnim metodama za korekciju iste u željenom pravcu. Najčešći događaji u skladu sa kojima se deluje su:

  • Odluka o prodaji preduzeća ili njegovog dela
  • Odbrana od preuzimanja
  • Ulazak investicionih fondova u vlasničku strukturu
  • Transakcije između postojećih vlasnika
  • Utrvrđivanje vlasništva
  • Sudski postupci
  • Raspodela dividende u obliku akcija

  Umesto zaključka
  Da li za individualne investitore na tržištima u razvoju vredi da pažljivo čitaju finansijske izveštaje i na taj način donose odluke o investiraju?

  Vrlo retko. Čitajući stranu literaturu svaki analitičar doći će do zaključka da će marljivim čitanjem i izračunavanjem racio brojeva uspeti da nađe podcenjenu hartiju. Međutim činjenice na našem i regionalnim tržištima ne govore uvek u prilog navedenom. Tržišta u razvoju često su jako plitka. Dubina je nekad toliko mala da nosioce tržišta ponekad od dvocifrenog procentualnog rasta deli jedan veći nalog nekog od fondova. Zato, na ovakvim tržištima informacije o poslovanju imaju pojačano dejstvo i čine hartije volatilnijim. Individualni investitor treba veliku pažnju da posveti praćenju tekućeg razvoja prezentiranog u finansijskoj štampi. Investitor treba svoje vreme da uloži u praćenje ukupnih tržišnih kretanja i investicione klime, treba da traga za događajima koji mogu značajnije uticati na cenu pojedinih hartija. Praćenje poteza velikih institucionalnih investitora i proučavanje taktike njihovih portfolio menadžera takođe može biti od velike koristi.

Broj komentara na ovaj članak : 0