Članci

• Portfolio predstavlja skup različitih hartija od vrednosti koje drže pojedinačni investitori ili društva za upravljanje. U portfolio mogu biti uključene sve vrste vlasničkih i dužničkih hartija kao i sve vrste finansijskih derivata i novčanih ekvivalenata.
   
  Udeo različitih hartija u portfoliju treba biti koncipiran tako da donese najviši prinos uz najmanji nivo rizika. Ne postoji pravilo niti jednostavna formula po kojoj se može ili treba struktuirati portfolio. Svaki ulagač treba da koncipira svoj portfolio u zavisnosti od sopstvenih investicionih ciljeva, tolerancije na rizik i željene stope prinosa. Investitori se po ovim karakteristikama razlikuju najčešće u skladu sa nivoom obrazovanja, starosnom dobi, očekivanjima na poslu i visinom slobodnih sredstava koje mogu da plasiraju u hartije.
  
  Cilj svakog investitora nije maksimiziranje prinosa jedne hartije, već maksimiziranje prinosa na ukupan portfolio koji drže. Da bi se prinos maksimizirao a rizik u isto vreme sveo na prihvatljivu meru potrebno je izvršiti efikasnu diversifikaciju. Suština diversifikacije je u tome da se odaberu hartije koje imaju nizak koeficijent korelacije, što u znači da njihova cena ne reaguje na isti način na vesti sa finansijskog tržišta, na političke promene i promene u realnom sektoru ekonomije.
   
  Bilo da se radi o profesionalcima ili o individualnim investitorima, svi pokušavaju da pronadju podcenjene hartije u tržišnim segmentima gde osnovni tržišni mehanizam nije stigao da odradi svoje i cenu dovede na realan nivo, ako je o istoj uopšte moguće govoriti. Bilo kako bilo, ovo i jeste jedan od osnovnih principa investiranja i upravljanja portfoliom – što jeftinije kupiti dobre hartije koje će u budućem periodu doneti odgovarajući prinos a onda ih što skuplje prodati. Da li to znači da ako investitor pronađe podcenjenu hartiju da će on sigurno zaraditi? Ne, naravno. Ali, ako svoj kapital plasira u veći broj ovakvih hartija? Na pojedinim će izgubiti ali će ukupan prinos portfolija najverovatnije biti pozitivan. Ovo naravno u mnogome zavisi od sposobnosti i znanja samog investitora. Bitno je dobro poznavati analizu hartija od vrednosti i predvideti pravi momenat za izlazak iz investicije. Poznavanje i praćenje makroekonomskih kretanja, političke i investicione klime pomoći će investitoru da uoči ovakav momenat.
   
  U zavisnosti od investicionih preferencija i investicionih ciljeva možete se opredeliti za portfolio koji će biti pretežno balansiran ili agresivan. Balansirani portfolio će težiti da u sebe uključi hartije koje čine indeksnu korpu nekog od poznatih indeksa. Na primer, investitor može posedovati 15 akcija koje čine indeks najlikvidnijih akcija na srpskom tržištu Belex15. U svoj portfolio može uključti akcije koje čine slične indekse u regionu. Investitori koji drže ovakav portfolio će hartije najčešće držati jako dugo. U slučaju da želi agresivnan portfolio investitor će se baciti u potragu za manje poznatim, manjim kompanijama koje imaju veliku tržišnu perspektivu ali istu nisu još uvek u potpunosti iskoristile, ili pak jesu, ali cena na berzi to ne pokazuje. Takav investitor će po pravilu hartije držati kraće i češće će menjati strukturu portfolija. Međutim, biće mnogo podložniji glasinama i dezinformacijama koje ga mogu dovesti do gubitaka. Upravo zato svoj portfolio treba prilagoditi svojim preferencijama. Treba redovno meriti prinos portfolija i iznova analizirati hartije koje čine portfolio. U slučaju da kompanije čije hartije posedujemo posluju dobro treba razmisliti o tome da se dokupi odgovarajuća količina tih hartija i obrnuto, treba se osloboditi hartija koje su emitovale kompanije koje posluju negativno i čiji poslovni rezultati imaju tendenciju pogoršavanja.

Broj komentara na ovaj članak : 0