Članci

• Bilans uspeha kao deo ukupnog finansijskog izveštaja kompanije prikazuje prihode, rashode, njihovu strukturu i, kao konačan cilj, neto dobit kompanije koja se kasnije reinvestira ili raspodeljuje akcionarima ili vlasnicima udela.

  Kako izgleda bilans uspeha?
  Bilans uspeha s jedne strane prikazuje prihode kompanije i njihovu strukturu, dok su sa druge strane suprotstavljeni rashodi i njihova struktura. Tako suprotstavljeni oni čine konačan finansijski rezultat koji može biti pozitivan (neto dobitak) i negativan (neto gubitak).

  Obratite pažnju na strukturu ukupnih prihoda
  Ukupne prihode čine tri podstavke. To su: poslovni prihodi, finansijski prihodi i ostali prihodi. Poslovni prihodi su prihodi od osnovnih aktivnosti kompanije, onih za koje je kompanija registrovana i za koje poseduje dozvole za rad. Analitičari daju pozitivnu ocenu ako poslovni prihodi čine pretežni deo ukupnih prihoda. To mogu biti prihodi od prodaje proizvoda, prihodi od pružanja usluga i sve drugo što je direktno povezano sa osnovnom delatnošću. Finansijski prihodi potiču od prodaje akcija, obveznica ili udela u drugim pravnim licima. Takodje mogu biti prihodi po osnovu kamata i dividendi kao rezultat dugoročnog plasiranja sredstava u finansijsku imovinu. Analitičari pozitivno ocenjuju kompaniju koja deo svojih prihoda uzima po osnovu finansijskih ulaganja. To govori o stručnosti menedžmenta i njihovoj svesti o mogućnostima koje pruža tržište kapitala. Treća stavka, ujedno i najnepoželjnija, jesu ostali prihodi. Uglavnom potiču od prodaje dela nepokretne imovine kao što su zgrade i zemljište. Ovakvi potezi rukovodstva najčešće se tumače kao prisutnost poteškoća u firmi. Najčešći razlog zbog kojih se rukovodstvo odlučuje na ovakve poteze jesu ubrzano topljenje obrtnih sredstava i nelikvidnost, mada razlozi ponekad znaju biti u najmanju ruku diskutabilni. Veliki udeo ostalih u ukupnim prihodima uvek se ocenjuje negativno.

  Struktura rashoda – kako kompanija upotrebljava svoja sredstva?
  Ukupne rashode čini više vrsta rashoda. Najvažnija stavka jesu poslovni rashodi, koje dalje čine nabavna vrednost prodate robe, troškovi materijala i zarada, amortizacija. Učešće kako poslovnih rashoda u ukupnim rashodima, tako i pojedinih kategorija poslovnih rashoda variraju od sektora do sektora. Ali, zajednički zaključak je da oni trebaju biti, relativno, što je moguće više zastupljeni u ukupnim rashodima. Drugi deo čine finansijski rashodi, najčešće u obliku kamata na kredite. Veličina ovih rashoda može značajno da varira a da kompanije i dalje posluju odlično. Zavisi od povraćaja na pozajmljeni kapital. U koliko svaka jedinica pozajmljenog kapitala odbaci odgovarajući broj jedinica prihoda i neto dobiti problema nema. Treća i opet negativna stavka jesu ostali rashodi. Najrazličitiji su oblici ostalih rashoda. Od plaćanja kazni, sudskih troškova pa sve do plaćanja penala i zateznih kamata dobavljačima.

  
  Neto dobitak – neto finansijski rezultat kompanije
  Vrlo jednostavno, bruto dobit preostaje kada se od ukupnih prihoda oduzmu ukupni rashodi. Kada se plati porez na dobitak ostaje neto dobit. Ako su rashodi veći od prihoda kompanija će ostvariti gubitak. Neto finansijski rezultat čine poslovni, finansijski dobitak i dobitak od ostalih aktivnosti. Ove komponente se izračunavaju tako što se od poslovnih, finansijskih i ostalih prihoda respektivno oduzmu poslovni, finansijski i ostali rashodi.

  Poslovni dobitak = Poslovni prihodi – Poslovni rashodi

  Finansijski dobitak = Finansijski prihodi – Finansijski rashodi

  Dobitak iz ostalih aktivnosti = Ostali prihodi – Ostali rashodi

  Naučite da čitate izmedju redova
  U svakom momentu treba znati da iza brojeva stoje realni poslovi. Nekada je to roba, nekad usluge a nekad se prethodno zaradjeno reinvestira na tržištu kapitala. Dakle, pre nego što krenete da sabirate, oduzimate i izračunavate racio brojeve upoznajte se sa privrednom granom u kojoj kompanija posluje. Proučite inpute koje kompanija koristi da proizvede output na osnovu koga stvara prihode. Ako imate dovoljno vremena, proučite proizvodni proces kompanije i u skladu s tim analizirajte stavke u bilansu.

  Finansijsko izveštavanje je umetnost
  Kompanije se u zavisnosti od svojih karatkoročnih ciljeva trude da utiču na veličinu svojih prihoda i rashoda , nekad u pracu povećanja a nekada (češće) u pravcu smanjenja neto dobiti. Mogućnosti za legalnu izvedbu prethodno navedenog su nesagledive. Ubrzana amortizacija (rashodovanje osnovnih sredstava), tempiranje nabavki, momenat knjiženja prihoda (prilikom fakturisanja, prilikom isporuke robe, po naplati potraživanja), momenat knjiženja rashoda...Treba biti oprezan i obratiti posebnu pažnju u situacijama kada bilo koja od stavki naglo promeni svoju vrednost dok obim posla ostaje isti ili približno isti. Ponekad je za ovakve analize neophodna stručna konsultantska pomoć.

  Nekoliko važnih racio brojeva
  Jedan od omiljenih i ujedno najvažnijih alata analitičara jesu racio brojevi izvedeni iz bilansa uspeha. Pravi značaj ovi racio brojevi dobijaju kada se stave u odnos sa trenutnom tržišnom cenom kompanije.

  P/E (price/earnings) – stavlja u odnos tržišnu cenu kompanije i njene neto dobiti. Može se tumačiti kao vremenski period za koji će firma iz neto dobiti isplatiti celokupnu trenutnu tržišnu vrednost. Ovaj racio treba da je što niži, odnosno da neto dobit čini što veći deo tržišne vrednosti. Primer 1. Kompanija vredi 1.000.000.000 dinara na berzi. Neto dobit za godinu dana iznosi 500.000.000 dinara. Vrednost racija P/E je 20. Ovakvim tempom investicija bi vam se isplatila za 20 godina.

  TRŽIŠNA VREDNOST KOMPANIJE / NETO DOBIT

   

  ROE (Return on equity) – Stavlja u odnos neto dobit i vrednost sopstvenog kapitala. Pokazuje koliko jedinica sopstvenog kapitala je potrebno da bi kompanija odbacila jednu jedinicu neto dobiti. Drugim rečima prinos na sopstveni kapital. Ovaj racio treba da je što više, odnosno da kompanija što je više moguće neto dobiti odbaci na osnovu sopstvenog kapitala. Ovaj racio naziva se i racio efikasnosti menadžmenta. Dakle, pokazuje koliko efikasno menadžment upotrebljava akcionarski kapital. Primer 2. Neto dobit kompanije iznosi kao u prethodnom primeru 500.000.000 dinara. Sopstveni kapital iznosi 2.000.000.000. dinara. Vrednost ROE je 25%. Svake 4 jedinice sopstvenog kapitala odbace jednu jedinicu neto dobiti.

  NETO DOBIT / SOPSTVENI KAPITAL

   

  ROA (Return on assets) - Predstavlja odnos neto dobiti i ukupnih sredstava kompnije. Slično prethodnom treba da je što veći odnosno da se ukupna sredstva (sopstvena + tudja) upotrebljavaju što efikasnije, da ukupna sredstva odbace što veći procenat neto dobiti. Ukoliko prethodna firma poseduje 4.000.000.000 ukupnih sredstava racio broj ROA iznosiće 12.5%. Dakle, 8 jedinica ukupnih sredstava potrebno je da bi se stvorila 1 jedinica neto dobiti.

  NETO DOBIT / UKUPNA SREDSTVA

   

  EPS (Earnings per share) – Predstavlja neto dobitak po akciji. Vrlo jednostavno svaka kompanija koja želi da zaradi poverenje investitora, kupaca i javnosti treba da ima što je moguće veću neto dobit po akciji. Prethodna kompnija poseduje 1.000.000 akcija. EPS iznosi 500 dinara po akciji.

  NETO DOBIT / UKUPAN BROJ AKCIJA SA PRAVOM GLASA

Broj komentara na ovaj članak : 0