Članci

• Na razlici između najvišeg i najnižeg ovogodišnjeg kursa dinara moguće je zaraditi pet puta više nego da se štedelo.
  
  
  
  Čuvati novac u slamarici ili štedeti u banci, dilema je sa kojom se i dalje suočavaju naši građani. Poverenje jednog dela srpskog stanovništva u banke je vraćeno, ali mnogi građani su i dalje skeptični, što zbog sećanja na devedesete, što zbog verovanja da će oni sami najbolje čuvati svoj novac. Kako se vrednost domaće valute poslednjih dana povećava, građani sa viškom dinara kupuju evre ili kako mnogi kažu „prave fond za crne dane".
  
  

  Dva meseca do profita

  Ako je suditi prema proračunu banaka i menjačnica o tome ko će više da zaradi, da li oni što štede u bankama ili oni koji drže novac u slamarici, ispada da su pobednici ovi drugi, koji zahvaljujući jačanju dinara za oko mesec i po dana mogu da zarade nešto više od 200 evra.
  
  Na primer, 12. maja dinar je bio najslabiji i da je tada klijent za 10.000 evra kupio dinare, a skoro nakon dva meseca, tačnije 16. jula, kada je dinar znatno ojačao, za istu sumu samo u dinarskoj protivvrednosti kupio evre, sigurno bi zaradio.
  
  - U našoj menjačnici kupovni kurs je 12. maja bio 82,85, a prodajni 84,90. Da je tada neko za 10.000 evra kupio dinare, dobio bi 828.500 dinara. Skoro nakon dva meseca, tačnije 16. jula, kupovni kurs je bio 77,70, a prodajni 80,50 dinara. Da je tada klijent za dinare u vrednosti od 10.000 evra kupio evre, dobio bi 10.292 evra - izračunali su za Biznis u menjačnici „Panter".
  
  Ako su građani koji su „samo" 10.000 evra kupili, odnosno prodali, u razmaku od skoro dva meseca i zaradili oko 292 evra, nije teško pretpostaviti koliku su dobit ostvarili klijenti sa znatno većim ulogom. Nasuprot njima, svi oni koji su u datom periodu u banci položili novac na štednju po viđenju, zaradili su znatno manje.
  
  - U Sosijete ženeral banci se kamate kod dinarske štednje klijentima pripisuju mesečno, a na kraju godine za štednju u evrima. Da je klijent 12. maja uložio 10.000 evra na račun štednje po viđenju i taj novac podigao 16. jula, kamatna stopa bi bila jedan odsto godišnje. Bruto kamata 17,76 evra, a porez 20 odsto bi iznosio 3,55 evra. Iznos neto kamate koja se pripisuje klijentu 31. decembra 2008. godine iznosi 14,21 evro. U slučaju da je 12. maja klijent uložio 817.706,00 dinara, što je 10.000 evra po kupovnom kursu za efektivu na dan 12. maja i podigao novac 16. jula, iznos neto kamate koju bi klijent podigao 31. jula iznosila bi 4.356,63 dinara - objašnjavaju u Sosijete ženeral banci i dodaju da je kamatna stopa na dinarsku štednju tri odsto na godišnjem nivou i u skladu sa važećim propisima oslobođena je poreza.
  
  

  Sića od štednje

  Sličnu vrednost građani bi dobili da su u istom periodu štedeli novac u Banci Inteza. Kamate na deviznu štednju su jedan odsto godišnje, a na dinarsku tri odsto godišnje.
  
  - Da je klijent uplatio na deviznu štednju za period od 12. maja do 16. jula 10.000 evra, na dan 16. jula dobio bi 10.014,15 evra. U slučaju da je u istom periodu na dinarsku štednju uložio 805.127 dinara, što je 10.000 evra po tadašnjem kursu, zaradio bi 4.237,64 dinara - rekli su u Banci Inteza.
  
  U Erste banci se na štednju po viđenju u dinarima ne obračunava kamata za punoletna lica, ali se obračunava za dečju štednju.
  
  - Klijentu koji je na dečju štednju po viđenju 12. maja uložio 10.000 evra, 16. jula bi, nakon odbitka poreza, bila isplaćena kamata od oko 28 evra. Nasuprot tome, klijentu koji bi 12. maja u Erste banci zamenio 10.000 evra u dinare i te dinare stavio na dečju štednju po viđenju, 16. jula bi bila isplaćena kamata od oko 4.500 dinara - objašnjavaju u Erste banci.

Broj komentara na ovaj članak : 0