Članci

• Kredit na bazi zaloge hartija od vrednosti predstavlja bankarski kredit koji se dužniku odobrava na osnovu zaloge hartija od vrednosti na određeno vreme uz naplatu kamate. Za visoko razvijenu privredu je karakteristično da se u zalogu uzimaju samo hartije od vrednosti kotirane na berzama. U Srbiji je ovaj bankarski posao još uvek malo zastupljen. Prisutno je sporadično davanje kredita na bazi zaloge hartija od vrednosti s tim da je građanima najviše datih kredita vezan za zalogu obveznica RS. Što se tiče preduzeća i davanja kredita na bazi zaloge akcija ta vrsta kredita je manje prisutna. Do sada su Banke u Srbiji najviše davale kredite učesnicima u raznim dokapitalizacijama, pre svega banaka. Pošto je srpska Berza još uvek «plitka» sa ipak malim dnevnim obimima trgovanja, mišljenja sam da hartije koje bi trebale da budu predmet zaloge a da Banke ne snose veliki rizik vraćanja kredita, trebalo da budu najlikvidnije akcije, t.j. akcije kojima se trguje kontinuirano i naravno obveznice RS. U budućnosti će se sigurno stanje poboljšati a samim tim i smanjiti rizik kreditiranja na bazi zaloge hartija od vrednosti.

   

  Najbitnija pogodnost kredita na bazi zaloge HoV, za klijenta i Banku je brzina odobravanja i procena vrednosti HoV koja je predmet zaloge (tržište određuje cenu). Vrednost kredita je u razvijenim zemljama oko 80% tržišne vrednosti založenih HoV. U Srbiji se suma kredita kreće oko 50% tržišne vrednosti akcija, a za obveznice RS i 100% tržišne vrednosti. Bitna pogodnost ovih kredita je i u tome što aktivnim učesnicima na trgovanjima na Beogradskoj berzi omogućava veće obime trgovanja, a tržište čini likvidnijim. Bitna je i činjenica da kod ovog vida kreditiranja Banka nije zaintresovana za kreditnu sposobnost klijenta, već za kvalitet HoV koja je predmet zaloge. Kamatne stope na ove kredite nisu povoljnije od kamata na ostale kratkoročne kredite.

   

  Siguran sam da bi svi aktivni učesnici (optimisti) na srpskom tržištu kapitala na pitanje da li treba uzimati ove kredite, odgovorili potvrdno, s tim da bi rekli da visina kredita 50% tržišne vrednosti akcija, nije korektna i da bi tražili veći procenat. U svakom slučaju moja očekivanja su da će ove vrste kredita biti sve prisutnije u našoj zemlji, a pogotovu izlaskom na berzu akcija velikih javnih sistema čije pojavljivanje svi željno iščekujemo.

Broj komentara na ovaj članak : 0