Članci

• U prva dva meseca tekuće godine zaduženost građana Srbije po osnovu bankarskih kredita zabeležila je umereni rast od 3,9% i dostigla 306,6 milijardi dinara, ili blizu 4 milijarde evra. Jedna od najvećih dilema pri zaduživanju predstavlja izbor između kredita indeksiranih u evrima i kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Statistika pokazuje da je 38% do sada odobrenih dugoročnih stambenih kredita indeksirano u švajcarskim francima, a ostatak u evrima.
  
  Očigledno je da su krediti indeksirani u „švajcarcima“ povoljniji, kamate su niže u proseku za 1,5% , ali to nosi i određeni rizik, koji se sastoji u tome da evro oslabi prema švajcarskom franku. Koliko je taj rizik zapravo realan teško je reći, ali treba znati da je za poslednju deceniju „švajcarac“ ojačao prema evru samo 2,5% iako je teorija pariteta kamatnih stopa ukazivala (kao i danas) da bi taj rast trebao da bude barem deset puta viši. Uostalom, Švajcarska ekonomija, finansijski i trgovinski tesno je povezana sa EU te se ne očekuju radikalne promene odnosa njihovih valuta.
  
  Ukoliko ste u nedoumici oko izbora valute u kojoj će biti indeksiran vaš kredit, treba još da znate da je libor na „švajcarce“ 1. Januara 1999. godine iznosio 1,63% a euribor 3,23%. Trenutno libor na „švajcarce“ je 2,88% a euribor 4,67% . Kao što sami možete videti, za skoro 10 godina odnos kamatnih stopa nije drastično promenjen. Inače, kamatna stopa se dobija kada se na bankarsku maržu doda šestomesečni euribor ili libor (na godišnjem nivou).
  
  U svakom slučaju, ukoliko planirate da uzmete kredit indeksiran u CHF valutni rizik je relativno prihvatljiv. Oni koji su se zadužili pre 10 godina znatno su umanjili izdatke za finansiranje kredita, a da li će tako ostati i u narednim decenijama ostaje na vama da to iskusite na svojoj „koži“ ako se odlučite za ovakav vid finansiranja.

Broj komentara na ovaj članak : 0