Članci

• Mali iznosi velika briga
  
  Priredila: Violeta Aleksić
  
  Broj korisnika platnih kartica za bezgotovinsko plaćanje u ekspanziji je širom sveta. Ovaj trend, od nedavno, je uočen i našem tržištu. Ilustrativno je da se počev od 1990.  širom Evrope za par godina broj korisnika povećao za čak 300 odsto. Interesantno je da se prva platna kartica pojavila u Americi početkom prošlog veka, 1920. godine a korstila se se samo u zatvorenom krugu korisnika. Izdvale su ih naftne kompanije i lanci hotela, ali nije bilo moguće koristiti ih za plaćanja u drugim kompanijama. Prvu univerzalnu platnu karticu na tržište je izbacio Diners Club Inc 1950. godine, a 1956. godine i American Expres Company. Posle toga, platne karice su osvojile svetsku ekonomsku scene.
  Uprkos tako širokoj i dugoj upotrebi, na našem tržištu kod korisnika još uvek postoje neodmice u vezi korišćenja platnih kartica, naročito kada je reč o kreditnim, odnosno revolving platnim karticama.  
  Kada su se kreditne platne kartice pre par godina pojavile na našem tržištu kao instrument bezgotovinskog plaćanja, potisnule su u drugi plan upotrebu čekove za plaćanje. Kao i svako sredstvo plaćanja, tako i kreditne kartice imaju svojih prednosti i mana. Pogodonosti koje se ističu prilikom njihovog korišćenja su ušteda vremena za korisnike i trgovce, jednostavnost i komfor pri upotrebi, raspoloživost svim sredstvima na računu (uključujući i dozvoljeni minus) 24 časa dnevno.
  Posebno primamljiva ponuda banaka su kreditne kartice koje omogućavaju odloženo plaćanje na više rata, pa su iz ovog razloga posebno pogodne za veće kupovine, koje bismo teško mogli da obavimo samo od jednog mesečnog prihoda.
  
  Uslovi korišćenja kreditnih kartica
  
  Uslovi korišćenja kreditnih kartica naizgled su povoljni. Naime, većina banaka izdaje kreditne kartice sa otplatom duga na tri, šest i dvanaest meseci. Tako na primer,  prepoznatljive su platne kartice iz sistema Dina kreditnih kartica, DinaCard3, DinaCard6 i DinaCard12 koje korisnicima omogućuavaju kupovinu robe veću od vrednosti iznosa trenutno raspoloživih sredstava na računu, dok se jednom mesečno vrši otplata jednog dela akumuliranog duga, a uobičajeni procenat otplate je od 10 do 30 odsto od ukupnog dugovanja.
  DinaCard3 kreditnom karticom se jednom mesečno otplaćuje jedna trećina duga, DinaCard6 otplaćuje se jedna šestina duga mesečno, a DinaCard12 karticom otplaćuje se dvanaesti deo ukupnog duga.
  Pogodnosti pri plaćanju kreditnim karticama, kao i jednostavan način njihovog dobijanja (potrebno je samo imati tekući račun kod određene banke, zatim popuniti pristupnicu koja predstavalja zahtev za izdavanje kartice, menično ili devizno obezbeđenje i overu pristupnce od firme u kojoj radite), opredelio je veliki broj korisnika da postanju njihovi vlasnici.
  
  Proces otplate kreditnog zaduženja
  
  Međutim, nije mali broj građana koji su nakon izvesnog vremena korišćenja kreditne kartice postavili pitanje da li se uopšte isplati njihovo korišćenje. Ono u šta se možete i sami uveriti ukoliko potražite odgovor od službenika banaka zaduženih za davanje ovih informacija jeste - prilično konfuzno ili nedorečeno objašnjenje. Elem, u pokušaju da nađemo što jednostavniji i praktičniji odgovor na pitanje da li se isplati korišćenje kreditnih kartica u Srbiji, uzimamo konkretan primer DinaCard12 kod Komercijalne banke.
  Dozvoljen iznos za korišćenje sredstva po ovoj kreditnoj partiji je 80.000 dinara.To je u vreme njenog izdavanja imalo ekvivalent u vrednosti od oko1.000 eura. Ovaj iznos  možete da podignete na bakomatu Komercijalne banke bez provizije, na šalteru banke uz odgovarajuću proviziju ili da ih koristite za plaćanje roba ili usluga preko revolving kreditne kartice.  
  Ukoliko na bilo koji od navedenih načina rešite da iskoristite celokupan iznos od 80.000 dinara i očekujete otplatu u roku od dvanest meseci, odnosno godinu dana, u banci će vas informisati da kamatna stopa na mesečnom nivou iznosi 1,90 odsto.
  Tokom otplate dobijate izvod do petog u tekućem u mesecu, a vaš tekući račun se svakog petnaestog u mesecu zadužuje za određeni iznos, odnosno mesečnu ratu za potrošenu sumu iskorišćenu Dina karticom.  
  Ipak, celokupno dugovanje ne možete da izmirite u roku od 12 meseci (kako ste informisani prilikom dobijanja Dina kartice) jer vam u banci nisu precizno i jasno objasnili kako se revolving zaduženje umanjuje za iznos rate koja predstavlja jednu dvanaeistinu od ukupnog dugovanja. Tačnije, kako se odvija proces otplate glavnice duga po kreditnoj partiji i kada ćete isplatiti osnovno zaduženje, odnosno potrošena sredstva.
  Na pitanje bankarskim službenicima zašto se iznos rate tokom otplate minimalno smanjuje iz mesec u mesec, a osnovno zaduženje se neznatno menja, teško da ćete dobiti konkretan odgovor. Najčešći odgovor je da računarski program precizno obračunava vašu ratu i pripadajuću kamatnu stopu, i da tom prilikom ne može da dođe do greške.
  Takođe, u banci će vam reći da na izvodu promena po kreditnoj partiji sve "jasno piše", a izvod predstavljaju sledeće stavke:
  - ukupne obaveze iz prethodnog perioda
  - ukupne promene u mesecu
  - kamate
  - provizije
  - nadoknade
  - dospele obaveze
  - ukupne obaveze
  - iznos neiskorišćenog kredita
  Kada pažljivo razmotrite i analizirate iznose po ovim stavkama dobjate jedino jasan zbir da je kreditna kartica zadužena za 80.000 dinara, ali ne i to šta iznosi svake stavke na izvodu tačno predstavljaju. Ovo se dodatno komplikuje ako povremeno koristite kreditnu karticu na manje iznose čime se iznova prolongira otplata zaduženja po kreditnoj partiji, i tako ulazite u začaran krug otplate izi koga ne znate kako da se "izvučete". Redovno plaćate minimalni iznos rate za kreditnu karticu na utrošena sredstva, ali se raspoloživa sredstva (čitaj vraćena) ne uvećavaju ili se uvećavaju minimalno, tako da je vaše zaduženje u stvari uvek "tu negde oko iznosa koji ste potrošili" kako glasi najčešći odgovor bankarskih službenika.
  
  Isplativije za veće iznose
  
  Pa ipak, treba da napomenemo da će u pojedinim bankama zaposleni zaista izaći u susret klijentu i ljubazno pokušati da objasni kako funkcioniše korišćenje i otplata duga na osnovu korišćenja revolving kartice. Možda čak i dati neki koristan savet, kao što je bio slučaj sa klijent menadžerom u jednoj ekspozituri Komercijalne banke u Beogradu.
  Savet koji smo dobili jeste da se u slučaju korišćenja kreditnih kartica one ne koristim za manje iznose, nego da je isplativije koristiti ih za veće sume. Zatim, da se otplata u slučaju DinaCard12 odvija tako što se vaš dug deli na dvanaest meseci, i kada otplatite jednu ratu preostalo zaduženje se iznova deli na dvanaest rata, a proces otplate se tako nastavlja sve dok ne otplatite kompletno zaduženje. Odnosno da se potrošeni iznos po kreditnoj partiji se otplaćuje na dvanaest jednakih rata, nego se preostalo dugovanje iznova deli na dvanaest rata, s tim što se tako umanjuje osnovni iznos.
  Druga dilema koja prati upotrebu revolving kartica jeste da se kamata plaća samo na iskorišćen-potrošen iznos, ali ne i na iznos na koji vam je odobrena kredtna kartica. U ovom slučaju ako ste potrošili, na primer, 60.000 od mogućih 80. 000 hiljada po kredinoj partiji, plaćate kamatu samo na potrošen iznos.
  Takođe, preporuka u Komercijalnoj banci je i da kada se zaduženje smanji na neki manji iznos, recimo od 10.000 ili 5.000 dinara, možete ga uplatiti u celini na račun kreditne partije i pri tome ne plaćate kamatu, nego samo preostali iznos.
  Kada nemate zaduženje po kreditnoj partiji, odnosno troškove na Dina kreditnoj kartici ne plaćate ništa sem tromesečnog održavanja koje iznosi 200 dinara, a karticu možete da koristite ponovo jer ima rok važenja dve godine.
  U Komercijalnoj banci još naglašavaju da bi Dina kreditnu karticu trebalo koristiti promišljeno, samo kada je neophodno i to za veći iznos jer tako izbegavate kreditno prezaduživanje kod banke (inače, zaduženje po revolving kartici ulazi u obračun i procenu vaše kreditne zaduženosti u Kreditnom birou).
  Takođe, u Komercijalnoj banci ističu da je bitno da pitate sve ono što vam nije jasno pre upotrebe kreditnih i ostalih kartica.
  Imajte na umu uvek, kada odlazite u banku po bilo kakav savet ili odgovor na nedoumicu, da je bankarski službenik tu da vam pruži oslonac u planiranju svakodnevnih potreba i ličnog budžeta, a ne samo da plasira svoje proizvode. Sigurno je da bolji odnos kljent-banka omogućava i veće poverenje u banku.

Broj komentara na ovaj članak : 0