Članci

• Politička nestabilnost iz dana u dan ostavlja dubok trag na Beogradskoj berzi. Strani investitori u strahu od daljeg produbljivanja krize i izbijanja sukoba u južnoj srpskoj pokrajini ubrzano rasprodaju svoj portfolio pokušavajući da na taj način izbegnu makar deo rizika kome su izloženi. Anticipirajući izlazak stranih investitiora i očekujući dalji pad cena akcija na tržištu, domaći analitičari i investitori vode se mišlju da je bolje prodati danas nego sutra. Kao rezultat takvog ponašanja učesnika na tržištu, formira se silazna spirala koja velikom brzinom obara cene i čini ih nerealno niskim.
  
  Pitanje je da li se bilo kakvi odgovori mogu naći u realnom sektoru. Ako pogledamo finansijske izveštaje i obim poslovanja vodećih srpskih kompanija, videćemo da stanje nikako ne odgovara trenutnom kretanju cena akcija na tržištu.

  Koliko neznanje utiče na poteze koj individualni investitori povlače prilikom trgovanja na Beogradskoj berzi? Šta bi trebalo da stoji iza svake odluke o kupovini i prodaji akcija na tržištu? Pre svega potrebno je uraditi temeljnu fundamentalnu analizu kompanije čijim akcijama želimo da trgujemo. Potrebno je kroz vremenske serije analizirati poslovanje, proučiti strukturu prihoda, rashoda, dobiti i kapitala. Posebnu pažnju treba obratiti na obim polovanja kompanije, obim i način prodaje, te na ugovorene poslove za naredni period. Na osnovu fundamenata treba nakon toga uraditi racio analizu i racio brojeve uporediti sa sličnim kompanijama iz sektora, kao i sa konkurentskim kompanijama u regionu. Komparativna racio analiza često daje odgovor na pitanje da li su akcije konkretne kompanije podcenjene ili precenjene u datom trenutku. Neki pak analitičari najveću pažnju posvećuju analizi i promenama u vlasničkoj strukturi kompanije, dok oni najzagriženiji u svoj rad uključuju i tehničku analizu koja se na Zapadu pokazala kao jako korisna. Lična je procena svakog analitičara koje će metode tehničke analize primenjivati. Opseg je širok. Od onih najpoznatijih poput „candlestick“ analize, „double & tripple bottom“ analize, Bolingerovih kriva, pa sve do „hardcore“ metoda poput analize Eliotovih talasa. Ovakvu analizu nije moguće očekivati od svakog pojedinca, ali bi i sama težnja ka ovome sigurno pomogla.
  

Broj komentara na ovaj članak : 1