Bankar i po
Bankar i po

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

Članci

Koja je štednja najisplativija?!

  • Pojam štednje se razlikuje po definiciji i u praktičnom životu. U teoriji, definicija glasi:"Štednja je čuvanje materijalnih dobara ili novca i provodi se odlaganjem odnosno ograničavanjem potrošnje za određeno vreme ili tako što se čuvaju dobra od beskorisnog ili društveno manje korisnog trošenja u odnosu na druge potrebe.

    Medutim, pre nego se odlučite da štednjom poboljšate materijalni status neophodne su vam informacije o uslovima štednje jer postoje mnoge neodumice. Najčešće se odnose na uslove štednje, razlike između štednje po viđenu i oročene štednje, zatim je tu i dilema: štednja u domaćoj ili stranoj valuti, koliki su troškovi održavanja računa i sigurnost uloga, odnosno platežna sposbnost određene banke. Zato nije lako odlučiti, gde, kako i koliko štedeti.

    Rizici i prednosti štednje

    Posle pada berzanskih indeksa u svetu i našem tržištu novca, trenutno, štednja u banci spada definitivno u najmanje rizično ulaganje, ali u slučaju gdje je manji rizik manji je i profit. Ipak, finansijski stručnjaci se se slažu da je za kategoriju ljudi koja ima skromnija materijalna sredstva i finansijsko znanje, klasična štednja najbolji izbor za uvećanje kapitala. Sa početkom ekonomske krize, veliki broj građana je iz straha povukao štedne uloge iz banaka, ali kada je država objavila da garantuje za uloge do 50.000 evra, situacija se stabilizovala i sve više građana odlučuje se za štednju kao siguran način investiranja novca.

    U Srbiji, prema zvaničnim podacima, postoje trideset i dve banke, koje imaju raznovrsne ponude za štednje, kredite, tekuće račune ili platne kartice. Ruku na srce, u gomili ovakvih informacija (koje nigde nisu objedinjene), nije jednostavno izabrati najpovoljniju banku za ulaganje novca, kao ni oblik štednje. Zato, krenimo redom. Kao polazna osnova neka vam bude informacija o tome koji sve vidovi štednje postoje i na osnovu toga izabrati najpovoljniji.

    Oblici štednje

    Štednja po viđenju (a vista)

    Predstavlja štednju koja se odnosi na sredstva na tekućim i deviznim računima koja nisu oročena. Sredstva su raspoloživa u bilo kom trenutku, odnosno možete ih podići kada su vam potrebna, zato imaju i manju kamatu u poređenju s oročenom štednjom gde je novac oročen na određeno vreme pa ga zato ne možete koristiti u svakom trenutku.

    Oročena štednja

    Oročena štednja predstavlja štednju pri kojoj se odričete raspolaganja novcem u određenom vremenskom periodu, počev od jednog meseca do tri godine. Takva sredstva se u dogvorenom vremenu oročenja ne mogu podizati i koristiti.

    U slučaju da želite prevremeni raskid ugovora obračunava se niža kamatna stopa od one predviđene ugovorom o oročenju i naplaćuje se naknada za prevremeni raskid ugovora.

    Ovaj oblik štednje je složeniji od štednje po viđenju i banke sada daju puno pogodnosti, odnosno povoljnije bankarske proizvode u vidu stepenaste štednje, što u stvari predstavlja mogućnost za varijabilnu kamatnu stopu i period oročenja.

    Rentna štednja

    Rentna štednja je poseban vid oročene štednje koji omogućava da tokom trajanja oročenja redovno dobijate kamatu koja se isplaćuje kao dodatni redovni prihod na tekući račun ili određenu platnu karticu. Dinamika isplate je na mesečnom nivou.

    Kod rentne štednje, banka svakog meseca isplaćuje mesečnu naknadu zbog čega rentna štednja postaje sve popularniji vid štednje.

    Štede se devizni ulozi s minimalnim rokom oročenja od šest do 12 ili 36 meseci, a minimalni ulog u većini banaka nije određen. Kamtana stopa zavisi od vremena oročenja  i kreće se od oko 5% do 9%  i nešto je manja od regularne kamate za deviznu štednju po viđenju.

    Banka isplaćuje i prenos kamate sa dinamikom prema dogovoru sa korisnikom, a prenos kamate se vrši na devizni račun, odnosno avista račun-knjižicu.

    Mesečnu rentu ostvarujete uz sledeće uslove:
    - valuta rentnog oročenja može biti isključivo EUR ili USD
    - na jednoj partiji rentne štednje može biti samo jedan ulog
    - ne postoji mogućnost delimične isplate sredstava sa partije rentne štednje u toku roka oročenja
    - ukidanje rentnog oročenja pre isteka roka banka odobrava uz podnošenje pisanog zahteva klijenta, i to u izuzetnim slučajevima.

    Dinarska ili devizna štednja

    Poučeni lošim iskustvom iz prošlosti, teško se odlučujemo da poverimo novac bankama, naročito sada u vreme svetske recesije, pa još jedno aktuelno pitanje je i da li štedeti u dinarima ili u stranoj valuti. Otuda, prva dilema koja se nameće jeste da li je dinarska štednja dobar izbor u trenutku kada je kurs dinara u odnosu na evro u negativnom trendu. U periodu dok je dinar jačao u odnosu na stranu valutu, oblici dinarske štednje, po viđenu i oročena, pokazali su se kao isplativa investicija.

    Trenutno, dok je vrednost dinara nestabilna, a stopa inflacije u porastu, devizna štednja predstavlja najisplativiji način čuvanja novca i uvećanja uloženog kapitala. Poznato je da više od 4/5 štednje u Srbiji čini štednja u stranim valutama, prvenstveno štednja u evrima.

    Fiksna i promenljiva kamatna stopa

    Prilikom deponovanja novca na štednju postoji fiksna kamatna stopa i promenljiva kamatna stopa.

    Fiksna kamatna stopa predstavlja kamatnu stopu koja je nepromenljiva za vreme trajanja ugovora o štednji, neoročenoj i oročenoj, kao i dinarskoj i deviznoj.

    Promenljiiva kamatna stopa predstavlja kamatnu stopu koja je promenljiva tokom trajanja ugovora. To znači da u jednom slučaju banka u toku trajanja ugovora o štednji, zbog izmena propisa, može promeniti i kamatnu stopu. Banka može smanjiti ili povećati kamatnu stopu tako da prinos ne mora biti u skladu sa prvobitno ugovorenom kamatnom stopom.

    U drugom slučaju, ukoliko ste zaključili ugovor koji podrazumeva promenljivu kamatnu stopu tokom trajanja ugovora, kamatna stopa može biti varijabilna, upravo onakva kakva se primenjuje kod stepnaste štednje koja je sve ćešće u ponudi banaka.

    Najpovoljnije kamate u Srbiji

    Kamatne stope na deviznu štednju u Srbiji, oročenu na godinu dana, kreću se od pet do devet odsto, što je više nego kod drugih banaka u regionu. Skeptici bi u ovom slučaju mogli da postave pitanje - šta je razlog tome? Neki stručnjaci navode da je ekonomska kriza poskupela zaduživanje domaćih banaka u inostranstvu, pa je time i štednja u bankama postala izuzetno bitan izvor kreditiranja građana. Srbija se u svetu kotira kao rizična zemlja za pozajmljivanje novca, zato je kapital iz inostranstva, koje naše banke povlače izuzetno "skup". To je osnovni razlog zbog čega su kamate na štednju u Srbiji veće od kamata u susednim zemljama.

    Banke građanima odobravaju kamate na štednju blizu nivoa kamata po kojima pozajmljuju novac i tako mogu da iz depozita građana kreditiraju sve zainteresovane klijente za podizanje određenih kredita.

    Vodeće banke u Srbiji, poput Intese, Raiffeisen, Komercijalne i dr, odnosno one koje imaju najveći rast depozita štednje posle početka ekonomske krize, odlučile su nedavno da kamatne stope vrate na realan okvir koji se kreće 4,5 do 7,5 odsto. S druge strane ostale banke nude znatno veće kamate, koje prelaze i 9,50 odsto na štednju po viđenju.

    Razlike u visini kamatnih stopa banaka zavisi i od visine kapitala određene banke. Zato kada se odlučujete na štednju razmislite da li je bitniji procenat kamtne stope ili sigurnost, odnosno stabilnost depozita. Visoke kamate nude banke koje žele da privuku depozite i uvećaju kapital, ali je za krajnjeg korisnika najvažnija činjenica da novac ulaže u likvidnu banku.

    Stepenasta oročena štednja

    Kako bi stimulisale štednju banke na tržištu pružaju izuzetno fleksibilne uslove štednje prilagođene potrebama građana i aktuelnoj ekonomskoj situaciji.

    Najnovija ponuda Raffeisen banke za oročenu stepenastu dinarsku i deviznu štednju na šest meseci ili 36 meseci, predstavlja nov način štednje sa stimulativnom kamatnom stopom.

    Uzmimo za primer oročenu stepenastu štednju na šest meseci. Ona se povećava od početnih dva odsto za prvi mesec štednje, do 18 odsto kamate u poslednjem, šestom mesecu štednje u dinarima. Kamatna stopa stepenaste oročene štednje u evrima kreće se za prvi mesec dva odsto, do 12 odsto za šesti mesec oročene štednje.

    Prednost ovog modela oročene štednje je da su deponovana sredstva na raspolaganju u svakom trenutku, za razliku od standardne oročene štednje kod koje se sredstvima može raspolagati tek po isteku ugovorenog perioda oročenja.

    Interestano i povoljno je i to što po isteku svakog meseca, iznos prispele kamate se pripisuje glavnici. To znači da se osnovica za obračun kamate uvećava svakog sldećeg meseca na glavnicu plus prispela kamata.

    Još jedna pogodnost je što se prilikom isplate sredstava, po jednom završenom mesecu pre isteka svih šest meseci isplaćuju sredstva koja ste najranije uplatili, odnosno koja su najduže na računu. U tom slučaju kamatna stopa za poslednji period oročenja neće biti korigovana na kamatnu stopu po viđenju, (što je slučaj kod standardne oročene štednje), već na kamatnu stopu koja važi za prethodni mesec.

    Minimalni iznos oročene dinarske stepanaste štednje je 20.000 RSD - dinara a za deviznu stepnastu štednju 500 EUR - evra.

    Bankarske povoljnosti i stimulacije štednje:


    Potrebna dokumenta za otvaranje računa su lična karta ili pasoš.
    Otvaranje računa je kod većine banka bez nadoknade.
    Minimalni ulog zavisi od banke, u dinarima se kreće od 10.000 RSD a u evrima minimalni depozit je od 100 EUR
    Do kraja 2009. godine po Uredbi Vlade RS ne plaća se porez na dobit koji je iznosio 20 %, a koji je ranije banka po automatizmu odbijala od dobijene kamate na deponovana sredstva u banci, na dinarski i deviznu štednju, po viđenu ili oročenu

    Dobro promislite pre nego što uložite

    Pre nego se odlučite na štednju prikupite detaljne informacije i ponude banaka i donesite promišljenu odluku o ulaganju sopstvenog ovca. Novac ima svoju energiju i potrebno je da je cenite i odgovorno se odnosite prema sopstvenoj zaradi.

    Kamata kao cena novca

    Bez obzira koju vrstu štednje izaberemo očekujemo zaradu od uloženog novca. Kamata predstavlja cenu novca i profit od štednih uloga koji banka plaća na  deponovana sredstva. Trend na bankarskom tržištu je rast kamatnih stopa, na dinarsku i deviznu štednju, što ukazuje da novac ima sve veću vrednost.
19.05.2009. za portal www.krediti.rs

Broj komentara na ovaj članak : 1



Pošaljite prijatelju dati članak...

Email adresa primaoca: (*)


Dodatna poruka koja ce ići uz tekst članka :




Ostavite Vaš komentar na dati članak...

Vaše ime: (*)


Vaš e-mail:


Vaš komentar: (*)



branko todorovic
22:09 - 14.04.2010.

napokon jedan lep i razumljiv clanak 5+