Autor: Milan Trajković, broker BDD I2R Broker a.d. Novi Sad

Da bi smo uopšte započeli priču o investiranju u uslovima krize (recesije) treba prvo razmotriti pojam recesije. Recesija (engl. Recession) je povremeno usporavanje privredne aktivnosti neke zemlje praćeno istovremenim pogoršanjima opšte ekonomske klime (pad realnog dohotka, porast nezaposlenosti, pad industrijske proizvodnje...). Ponavlja se u razdobljima od po nekoliko godina, uobičajeno započinje u jednoj zemlji ili grupi zemalja i potreban je određen broj meseci, odnosno kvartala da se preseli u druge.

Tri su osnovna obeležja recesije: trajanje (duration) – vremenska dužina, dubina (depth) – koliko duboko zadire, difuzija (diffusion) – koliko se široko rasprostire. Potrošači na recesiju odgovaraju promenom ponašanja, tj. troše pažljivije, dok banke odgovaraju povećanjem kamatnih stopa i smanjenjem ukupnog broja odobrenih kredita privredi i stanovništvu. Proizvođači, pak, suočeni sa smanjenom tražnjom i sve skupljim i teže dostupnim kreditima, dižu cene svojih proizvoda ne bi li premostili kratkoročnu nelikvidnost. Potraje li ovakvo stanje nešto duže, konstatuje se prelazak iz stanja recesije u stanje depresije.

9 saveta za uspešno investiranje u uslovima finansijske krize

• Ne pristupajte emotivno, radite protivno opštem raspoloženju na berzi
• Budite strpljivi dok se vaše pretpostavke ne ostvare, ali i dovoljno fleksibilni da uvidite grešku i u da slučaju potrebe likvidirate poziciju
• Posle svakog uspeha ili neuspeha razmislite šta vas je dovelo do takvog rezultata
• Pogrešna interpretacija ekonomskih događaja je najopasnija. Treba razumeti finansijske izvestaje i osnovne ekonomske kategorije kako bi ste bili u mogućnosti da pretpostavite kretanje cene hartija u budućnosti
• Izbegavajte savete za kupovinu hartija. Većina njih nije ništa drugo nego manipulacija.
• Ukoliko emitent posluje jednako dobro kao kada ste kupili hartije, u slučaju pada cene razmislite o dodatnoj kupovini istih.
• Ukoliko investirate u uslovima recesije ukalkulišite veće oscilacije cena hartija, gledajte na cene nezavisno od toga da li trenutno dobijate ili gubite.
• Investirajte samo novac koji vam nije neophodan tekuće obaveze
• Deo novca uvek držite u niskorizičnim hartijama poput obveznica ili štednih zapisa
  
  

Berza u uslovima privrednog buma

Berza reaguje mnogo pre nego što se neki događaj odigra u realnoj sferi ekonomije. Upravo iz te činjenice proističe naizgled mnogo nelogičnosti. Primera radi, vlada mišljenje da je nagli privredni napredak neminovno povoljan i za cene akcija na berzi. Ako pogledamo istorijski, to ne samo da nije slučaj, već su puno puta indeksi značajno gubili na svojoj vrednosti upravo u periodu kada je javnost bila natrpana hvalospevima o ekonomskom rastu. Situacija je, međutim, samo naizgled nelogična. Naime, privredni bum nastaje onda kada se povećava broj direktnih investicija, što stranih što domaćih, koje direktno gutaju velike količine kapitala, samim tim i velike količine štednih uloga. Ne ostaje puno za ulaganje u hartije od vrednosti. Količina novca u opticaju dodatno se smanjuje tim pre što Centralna banka povećava kamate kako bi zaustavila inflatorno delovanje privrednog rasta. Svi nabrojani faktori mogu sinergetski delovati na pad cene vrednosnih papira. Povoljno delovanje privrednog buma na berzu ispoljava se tek nešto kasnije. Profit se polako akumulira, a zbog pritiska visokih kamata privredna konjuktura odjednom popušta, planirane investicije se odlažu, kamate padaju...Odjednom dolazi do pojave neophodnog viška novca u opticaju, koji sada u nedostatku isplativijih investicija utočište nalazi u hartijama. Postepenim povećanjem tražnje, povećavaju se i cene tih hartija.

Berza u uslovima recesije

Istorijski gledano, tokom ranijih recesija (mada u različitim fazama istih), berze su otpočinjale svoj oporavak. Situacija je opet na prvi pogled nelogična, ali zapravo vrlo jednostavna. U recesiji se kapital vrlo često upotrebljava samo delimično ili se njegova upotreba u potpunosti odlaže. Novac leži spreman u bankama. Uvek se može oročiti, ali mu to nije bila prvobitna namena. Investitori koji su ga ranije namenili za profitabilnije projekte, tražiće jednako isplative investicione alternative. Kada recesija počne da jenjava, javnost počinje da govori o oporavku i kreću špekulacije o očekivanim rokovima oporavka. U tom trenutku, neupotrebljeni novac polako počinje da se preliva u hartije čija je cena dejstvom recesije znatno oborena, a za čije se emitente zna, ili se sa velikim stepenom sigurnosti očekuje, da će uspešno prebroditi krizu. Investitori koji kupuju u najjačem naletu recesije imaju šansu da budu višestruko nagrađeni rastom cene ukoliko emitenti onih hartija koje su kupili prebrode krizu.

Faktori koji deluju na kratak rok

U kratkom roku, realno ekonomsko stanje i poslovanje preduzeća nemaju velikog uticaja na cenu. Od velikog su značaja dnevni događaji, vesti i psihologija ulagača. Trendovi na drugim berzama takođe su veoma važni, jer investirtori teže da kopiraju poteze velikih igrača i trendovi često bivaju preslikani sa razvijenih na manje razvijena tržišta, ali i između samih razvijenih tržišta postoji veliki stepen korelacije.

Srpsko tržište kapitala pokazuje visok stepen korelacije sa regionalnim, evropskim i svetskim tržištima. Zbog slabe likvidnosti, čak i malo povećanje ponude ili tražnje ima trenutno dejstvo na cene hartija.

Faktori koji deluju na srednji rok

Na srednji rok, poslovanje emitenta i stanje privredne grane dobijaju na značaju. Pored toga, važnu ulogu igraju kamata na štednju i likvidnost na tržištu kapitala. Snižavanje kamatnih stopa na štedne uloge uticaće na povećanje tražnje za akcijama i obveznicama i obrnuto, visoke kamate na štednju kakve su trenutno na snazi u Srbiji paralisaće tržište akcija i obveznica, jer će većina radije prihvatiti siguran prinos od 8-9% koji se sa lakoćom može dobiti u bilo kojoj banci kod nas. Likvidnost je presudan faktor kod institucionalnih ulagača koji donose odluku o ulasku na određeno tržište ili pak izlasku sa nekog tržišta. Veća likvidnost privući će i domaće i strane investitore jer neće biti bojazni da sutradan neće biti u prilici da izvuku svoj novac. Napomenimo da se delovanje kamata i likvidnosti na tržište akcija i obveznica primećuje tek posle izvesnog vremena. Ne postoji metod pomoću koga se može s preciznosšću prognozirati vremenski period u kom se to delovanje može očekivati. Taj period zavisi od ogromnog broja činilaca poput makroekonomskih pokazatelja, prisustva alternativnih investicija, tehničkih karakteristika tržišta, ponašanja učesnika, mešanja države i mnogih drugih.

Kamate na štednju u Srbiji su vrlo visoke što parališe tržište kapitala. Smanjenje kamata na štedne ulogu moglo bi da opredeli javnost da više ulaže u hartije. Istovremeno povećanje ponude hartija povećalo bi likvidnost, što bi privuklo i ozbiljnije investitore.

Faktori koji deluju u dugom roku

Na dugi rok, presudnu ulogu igraju ekonomska politika države i njenih institucija, razvoj ekonomije u celini, razvoj preduzeća unutar pojedinih privrednih grana i dugoročna projekcija njihove zarade i njihovog rasta. Od uticaja je i višegodišnje raspoloženje javnosti prema investiranju, a okvir tome daju i određeni društveno – politički procesi, primera radi, evrointegracije u slučaju Srbije i zemalja u regionu.

01.04.2009. za portal KREDITI.CO.YU