Članci

• Preuzeto od Asocijacije lizing kompanija Srbije
  
  Iako može izgledati da je lizing jedan od novijih metoda finansiranja, prvi slučajevi praktične primene odigrali su se u davnoj prošlosti. Pronađeni su dokazi da su 2.000 p.n.e. Vavilonci primenili jednu vrstu lizinga za čamce i stoku. Jedan od prvih teoretskih opisa lizinga pronađen je u rimskim pravnim spisima. U svom savremenom obliku finansijski lizing je potekao iz SAD.
  
  Prvu kompaniju za finansijski lizing osnovao je Henri Šofeld 1952. godine u SAD. Kompanija je osnovana sa ciljem da realizuje jednu konkretnu transakciju u domenu železničkog transporta. Navedenom transakcijom demonstrirana je ekonomska efikasnost finansijskog lizinga pa je Šofeld odlučio da nastavi poslovanje i osnuje američku lizing kompaniju “United States Leasing Corp.” (koja se danas zove - “United States Leasing International Inc.”) Razvoj finansijskog lizinga u Evropi počeo je krajem 50-tih i početkom 60-tih godina prošlog veka.
  
  Nekoliko faktora je podstaklo brz razvoj finansijskog lizinga u Severnoj Americi i zapadnoj Evropi. Tehnološki napredak stvorio je kod preduzeća potrebu da obnove sopstvena stalna sredstva, a finansijski lizing je pružio neophodni mehanizam pribavljanja stalnih sredstava pod povoljnijim uslovima nego što je to slučaj pri kupovini opreme.
  
  U isto vreme, 50-tih godina prošlog veka došlo je do razvoja tržišta finansijskih usluga i značajnije ponude zajmova uz niske kamatne stope, što je poslužilo kao način obuzdavanja inflacije i cena roba. Navedeni faktori, u kombinaciji s povoljnim poreskim stopama za poslove lizinga, doprineli su atraktivnosti finansijskog lizinga za lizing kompanije. Povećanje broja lizing kompanija stimulisao je dalji razvoj sektora finansijskog lizinga u celini.
  
  Koncept finansijskih lizinga je 70-tih godina prošlog veka usvojen u zemljama u razvoju Azije, Južne Amerike i Afrike, a 80-te je obeležilo širenje navedenog koncepta na svetskom nivou. Danas lizing predstavlja efikasan finansijski instrument za pribavljanje i obnavljanje stalnih sredstava kako za mala i srednja preduzeća, tako i za finansiranje milionskih dolarskih transakcija u domenu transporta (na primer, lizing aviona), u vađenju nafte (lizing naftnih izvora) i drugde.
  
  Cross-border lizing
  Lizing transakcija se vodi kao cross-border lizing transakcija ako davalac zakupa (lizing kompanija) i primalac lizinga imaju sedišta u različitim pravosudnim sistemima. U takvom slučaju, zemlja sedišta dobavljača nema nikakav značaj. Najsloženije cross-border lizing transakcije mogu da obuhvate neograničen broj zemalja učesnica.
  
  Prve cross-border lizing transakcije realizovale su američke lizing kompanije 50-tih godina. Različiti tipovi opreme proizvedene u SAD su u skladu sa ugovorima o cross-border lizingu prebacivani u druge zemlje. U takvim slučajevima davalac lizinga ostvarivao je pravo na ubrzanu amortizaciju predmeta lizinga i dobijanje određenih poreskih beneficija po osnovu ulaganja, te su na taj način smanjivani troškovi cross-border lizinga za primaoce lizinga sa sedištima u drugim zemljama. Kasnije su britanske i evropske firme počele da primenjuju ovu praksu, koja je trenutno široko rasprostranjena u Aziji.
  
  Prednost cross-border lizing transakcija je u poreskim olakšicama koje su dostupne u određenim zemljama. Na ovu vrstu lizing transakcije može se gledati i kao na izvoz poreskih beneficija iz zemlje davaoca lizinga u zemlju primaoca lizinga. Cross-border lizing transakcije takođe služe i kao popularan mehanizam za prodaju opreme proizvedene u zemlji davaoca lizinga.
  
  Navedeni mehanizmi prodaje su prilično ekonomični za proizvođače jer im omogućavaju realizaciju transakcija koje se praktično u potpunosti finansiraju putem lizinga. Zauzvrat, primaoci lizinga takođe ostvaruju prednosti jer je u zemlji davaoca lizinga moguće obezbediti finansiranje posla uz nižu kamatnu stopu nego u zemlji primaoca lizinga, što se naravno odslikava i u troškovima transakcije.
  
  Međutim, postoji značajan nivo rizika u vezi cross-border lizing transakcija, koji moraju biti razmotreni pre ulaska u takav posao: rizik vezan za različite pravosudne sisteme, rizik dvostrukog oporezivanja, pogrešna procena kreditnog rizika, politički rizik, valutni rizik, itd.

Broj komentara na ovaj članak : 0