Članci

• Visoke kamate na državne obveznice bi uzrokovale opšti rast kamatnih stopa na tržištu, jer bi onda i banke morale da povećaju kamatne stope za kredite građanima i privredu.
  
  
  Mirko Cvetković, ministar finansija
  
  Država će na jesen emitovati obveznice u vrednosti od oko 35 milijardi dinara, kako bi uspeli da servisiraju javni dug države do kraja godine. Manjak u budžetu je nastao zbog izostanka privatizacionih prihoda ove godine, a moraće se pokriti novim zaduživanjem države. Prema rečima Mirka Cvetkovića, ministra finansija, još se ne zna model emitovanja trezorskih zapisa, ni rok, ni kamatna stopa, a on je izrazio uverenje da će biti denominovani u dinarima. Državne hartije od vrednosti, posebno sa dužim rokom otplate, upravo je ono što srpskom finansijskom tržištu nedostaje, a zbog toga između ostalog nema ni čisto dinarskih dugoročnih kredita banaka.
  
  

  Dug kupuju i stranci

  Ministar finansija je najavio i da će državni papiri biti dostupni i stranim investitorima. Emitovanje obveznica u dinarima preporučio je i guverner narodne banke Srbije koji je istakao da bi se na taj način izbegao kursni rizik. Međutim, njemu emitovanje državnih hartija odgovara i zato što će se na taj način sa tržišta povući novac u vrednosti od oko 420 miliona evra, što će umanjiti tražnju, pa tako umanjiti i pritisak i na inflaciju. Takođe, ukoliko bi stranci „zagrizli" za ove hartije, to bi značio i veliki priliv deviza koji bi uticao na jačanje dinara.
  
  _______________________________________________________________________________________________________________
  
  Država se boji deviznog rizika
  
  - Ako bi država emitovala zapise u deviznom znaku, izlagala bi se deviznom riziku, jer i sama država ubira svoje prihode u dinarima. Obveznice emitovane u dinarima će pomoći da se napravi kriva prinosa na dinare, odnosno da se postavi set kamatnih stopa na državne papire sa različitim dospećem koje predstavljaju važno analitičko sredstvo za sve domaće finansijske proizvode. Tržišni učesnici traže državne hartije na duži rok i, posebno u dinarima, jer sada ne postoji dugoročna kriva prinosa na dinar i banke i druge finansijske institucije nemaju dovoljno osnova da odrede sadašnju vrednost dugoročnim kreditima u dinarima, bez devizne klauzule. Zbog toga su potrebne državne hartije i na jednu, i na dve i na pet i više godina - objašnjava Šoškić i dodaje da za sada postoji samo kriva prinosa na evre koju određuju obveznice stare devizne štednje.
  _______________________________________________________________________________________________________________
  
  
  - Međutim, ukoliko bi bile visoke kamatne stope na državne papire, mogle bi uzrokovati i opšti rast kamatnih stopa na tržištu, jer bi onda i banke morale da povećaju kamatne stope za kredite građanima i privredi, što bi, po svoj prilici, kreiralo recesione efekte u privredi - kaže Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
  
  

  Stranci više vole devize

  - Svako emitovanje papira od strane države konkuriše sličnim papirima privatnog, odnosno privrednog sektora. Zato država ne bi smela da emituje papire u prevelikoj vrednosti da ne dođe do rasta kamatnih stopa i istiskivanja privatnog sektora sa tržišta kapitala. Ovakav ekstreman razvoj događaja bi vodio manjim investicijama, manjem otvaranju novih radnih mesta i usporavanju rasta BDP-a. Razlog leži prosto u tome što bi svako, i pojedinci i institucionalni i inostrani investitori pre kupili državne hartije, nego privredne sa sličnim prinosom - ističe on.
  
  Prema Šoškićevim rečima, strani investitori mogu biti zainteresovani za dinarske obveznice, ali bi mnogo više „voleli" kada bi bile vezane za devize.
  
  - Strani investitori bili bi mnogo zainteresovaniji za obveznice sa deviznom denominacijom, jer bi u tom slučaju država preuzela devizni rizik. S obzirom na to da nema derivata, fjučersa i opcija na strane valute, oni bi za državne papire u dinarima verovatno nudili nižu cenu. Ako bi Srbija išla prema Evropskoj monetarnoj uniji, i ispunjavanju ERM 2 standarda, to bi za inostrane investitore bila garancija stabilnosti deviznog kursa i tada bi strani investitori bili, po svoj prilici, spremni da plate više i za državne papire Srbije emitovane u dinarima - ocenjuje Šoškić.
  
  On smatra da je dobro da se emituju obveznice u dinarima, jer će se napraviti kriva prinosa na dinare koja za sada ne postoji na našem tržištu.
  
  Šoškić ocenjuje da bi bilo dobro za državu da planirana emisija državnih obveznica bude takva da se izdaje više serija sa različitim rokom dospeća, kako čitav dug ne bi jednovremeno prispeo na naplatu.
  
  - Istovremeno ti različiti rokovi dospeća državnih obveznica kreirali bi nedostajuću krivu prinosa u dinarima, što bi ohrabrilo banke da daju dugoročne dinarske kredite - zaključuje on.
  
  
  

Broj komentara na ovaj članak : 0