Članci

• Iako i ministri i penzioneri misle da su zakinuti, i ovako „restriktivan" budžet biće teško napuniti.
  
  Predlog srpskog državnog budžeta, za koji ministarka Diana Dragutinović kaže da liči na proračun Kraljevine Srbije, nikog nije ostavio ravnodušnim, od penzionera do ministara, ali i pored toga što se prvi put u nekoliko poslednjih decenija državnog planiranja mislilo i na štednju, ekonomisti mu ne predviđaju dug vek. Procene su da će već početkom godine morati da se misli o rebalansu.
  
  

  Rast BDP suviše optimističan

  Budžet za 2009, ovako kako je koncipiran Predlogom, ima prihode od 698,7 milijardi i rashode od 748,3 milijardi dinara, odnosno deficit od 49,6 milijardi ili 1,5 odsto BDP-a, koji bi trebalo da ima rast od 3,5 odsto. Prihodi i rashodi su zasnovani na rastu izvoza od 4,8 odsto i uvoza od 5,4 odsto, kao i na projekciji inflacije od osam odsto. Upravo postavke na kojima je Ministarstvo finansija gradilo proračun na staklenim su nogama, a pre svega toliki rast BDP-a. Ministarka Dragutinović je, doduše, prilikom predstavljanja Predloga budžeta, napomenula da Vlada očekuje da će doći do usporavanja privredne aktivnosti i smanjenja rasta bruto domaćeg proizvoda, zbog čega se očekuje da će broj nezaposlenih dostići oko milion ljudi.
  
  Ekonomisti su ponovo skeptičniji od vlasti i kažu da će privreda u uslovima svetske krize teško dostići toliki rast, a još teže projektovani rast uvoza i izvoza. Savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević ocenio je da će planirani budžet za 2009. godinu biti teško ostvariv i da je izvestan njegov rebalans.
  
  - I ovako predviđeni rashodi uticaće dosta na inflaciju, a Srbija će u 2009. biti suočena sa dva suprotstavljena problema - moraće da smanjuje inflaciju koja je veća nego u okruženju i da istovremeno sačuva privredni rast - kaže Kovačević.
  
  Direktor Instituta ekonomskih nauka Dejan Erić takođe je ocenio da će prihodi od carina i poreza verovatno biti smanjeni, pa će država to morati da poveća kroz akcize i neke druge namete, tako da građani neće osetiti mnogo blagodeti od smanjenja carina zbog SSP-a. Erić smatra da je rashodna strana problematična i da će zahtevati velike napore da ne dođe do probijanja i do rebalansa.
  
  Recesija iz EU već se prelila u privredu Srbije, ali toga izgleda ovde još niko u vlasti nije svestan. Podaci o industrijskoj proizvodnji za oktobar kažu da je ona od jula pala za čak šest odsto i u oktobru je bila ispod prosečne proizvodnje u 2007. godini. Prema proceni Vladimira Vukčevića, profesora na Megatrend univerzitetu i jednog od urednika portala „Ekonomija.org", biće dobro ako rast industrijske proizvodnje u ovoj godini bude jedva dva odsto. Ono što posebno zabrinjava je što su se na udaru našle proizvodne oblasti koje su usmerene na izvoz, kao što su hemijska industrija, metali i industrija auto-delova.
  
  

  Uvoz i izvoz već pali

  - Teško će sledeće godine industrijska proizvodnja biti veća nego ove, a onda sve zavisi od poljoprivrede i usluga. Međutim, i usluge prate privredu, pa je i tu moguće smanjenje aktivnosti, a sa poljoprivredom se nikad ne zna. Takođe, i uvoz i izvoz usporavaju od avgusta, a smanjenjem uvoza smanjuju se prihodi od carine i uvoznog PDV-a - ocenjuje Vučković.
  
  On ističe da su ekonomisti pozdravili revidiranje ocene privrednog rasta sa 6,5-7 odsto, na 3-3,5 odsto ali i sada to deluje vrlo optimistično.
  
  - U krizi ljudi će gledati da ne plaćaju PDV i da tako uštede, a i ovako svake godine od uvođenja PDV-a smanjuje se naplata. Najviše nas brine ta prihodna strana budžeta. Ipak, sve je neizvesno. Ni u svetu se ne zna koliko će trajati i koliko će biti duboka kriza - zaključuje Vučković.
  
  
  

  Rupa zbog carina

  Budžetom za sledeću godinu planiran je rast prihoda od PDV-a za 23,2 milijarde dinara, od akciza za 14,5 milijardi, od poreza na dobit preduzeća za 8,2 milijarde. Od poreza na dohodak građana se očekuje 5,3 milijarde dinara, iako se procenjuje da će zbog krize oko 100.000 radnih mesta biti izgubljeno. S druge strane smanjeni su očekivani prihodi od carina za skoro 20 milijardi dinara, na 50,8 milijardi dinara.
  
  
  

Broj komentara na ovaj članak : 0