Članci

• Povodom povećanja deficita budžeta, guverner NBS kaže da političari žmure pred realnošću, ekonomisti su ogorčeni, a Svetska banka - razočarana.
  
  
  Sajmon Grej, šef kancelarije Svetske banke za Srbiju
  
  Srpska vlada je usvojila rebalans budžeta i uputila ga poslanicima u Skupštini. Rebalansom budžeta su delimično ispunjena predizborna obećanja, ali su i razočarani oni kojima je preča ekonomska budućnost zemlje od mišljenja birača. Razočarani su guverner NBS Radovan Jelašić, ekonomski stručnjaci i kao i predstavnik Svetske banke u Srbiji Sajmon Grej. Vlada je u predlogu rebalansa povećala deficit na gotovo tri odsto bruto domaćeg proizvoda, čime su i ministarka finansija Diana Dragutinović i premijer Mirko Cvetković prekršili obećanje da manjak neće preći dva do dva i po odsto.
  
  Usvajanjem rebalansa budžeta, vlada nije uvažila ni izazove poput inflacije i velike javne potrošnje, kao ni događanja na svetskom finansijskom tržištu, smatra guverner Radovan Jelašić. Prema njegovim rečima, ekonomska realnost zemlje nije uzeta u obzir i Srbija će nastaviti da troši više nego što proizvede.
  
  - Pre ili kasnije treba da se spustimo na zemlju i da se suočimo sa realnošću. Pitanje je dokle je svet spreman da finansira srpsko trošenje - rekao je guverner i upozorio da će se najkasnije u 2009. godini postaviti pitanje odakle novac, pošto je mogućnost zaduživanja na međunarodnom finansijskom tržištu svedena na nulu, privatizacioni fondovi su potrošeni, novi će verovatno biti zanemarljivi, a investitori u svetu će brinuti svoje muke i za izvesno vreme neće hrliti u nova ulaganja.
  
  Nezadovoljstvo prvog čoveka Narodne banke Srbije proizilazi iz činjenice da prilikom usvajanja rebalansa budžeta vlada nije poslušala preporuke Narodne banke i međunarodnih finansijskih institucija da se uvedu restriktivne mere.
  
  

  Ranjiva pozicija

  Sa mišljenjem srpskog guvernera slaže se i Sajmon Grej, šef kancelarije Svetske banke za Srbiju, koji je rekao da je za Svetsku banku usvojeni budžet „pravo razočarenje". Kako manjak u državnoj kasi iznosi 2,7 odsto bruto društvenog proizvoda, što je veliki rast u odnosu na planiranih 1,9 odsto, Grej smatra da to može da pogorša ionako ranjivu spoljnu poziciju koju Srbija ima u periodu krize na međunarodnom finansijskom tržištu i da izvrši dodatni pritisak na domaće cene.
  
  U crnom scenariju za Srbiju, razočarenje iz Svetske banke moglo bi da se prelije kod odlučivanja o preko potrebnim kreditima za infrastrukturne projekte i reforme, bilo da ih odobrava Svetska banka ili neka druga međunarodna institucija.
  
  Domaći ekonomisti su još oštriji u ocenama. Danijel Cvjetićanin kaže da je rebalans budžeta donela „socijalno odgovorna" a „ekonomski neodgovorna" vlada koja vodi Srbiju u samoubistvo. Obećanja koja su političari davali, dodaje ovaj ekonomista, nemaju ekonomskog osnova i ne mogu biti ispunjena, jer se već ionako zastrašujući deficit budžeta i platnog bilansa finansiraju „iz budućnosti" i rasprodajom ekonomskih resursa. Jedino rešenje Cvjetićanin vidi u drastičnom smanjenju javne potrošnje i učešća države u ekonomiji, a moglo bi se početi od ukidanja finansiranja brojnih državnih i paradržavnih agencija i velikih projekata koje zastupa ministar Mlađan Dinkić.
  
  - Nezadovoljstvo guvernera je na mestu, jer je i mene usvajanje rebalansa budžeta mnogo naljutilo. Činjenica da smo zemlja sa najvišom javnom potrošnjom u Evropi nikako ne ide zajedno sa ovakvim budžetom. Naši političari su pred izbore izigravali Božić Batu, pa valjda misle da je red da nešto od tih obećanja ispune. Bilo bi dobro da se uzdrže od nekih daljih obećanja, jer izbori za sada nisu na vidiku - rekao je ekonomista Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.
  
  

  Popravni na budžetu 2009.

  Ministarka finansija Diana Dragutinović morala je ovoga puta da podlegne potrošačkim zahtevima kolega iz vlade, pa će profesionalni integritet morati da pokaže prilikom odobravanja budžeta za sledeću godinu. Samo tako će moći da opravda lepe najave o rastu BDP-a od 6,5 odsto, padu nezaposlenosti i deficita tekućeg platnog bilansa.
  
  Kako kaže guverner Jelašić, država će već za nekoliko nedelja imati šansu za popravni - da kroz predlog budžeta za sledeću godinu pokaže da li će ignorisati pomenute izazove.
  
  I kod budžeta za 2009. lomiće se koplja oko dotiranja za penzije, a ministar ekonomije Mlađan Dinkić već sada je rekao da je uzaludno povećavati penzije iznad trenutnih granica mogućnosti privrede, već predlaže ulaganje u infrastrukturu, u velike investicije i u zapošljavanje ljudi, nakon čega će se obezbediti realna masa iz koje će se isplaćivati penzije.
  
  

  Kako umanjiti rashode?

  U vezi sa drugim pitanjem, na kom su padali dosadašnji budžeti, a to je pitanje državnih plata za 430.000 zaposlenih, ministarka finansija Diana Dragutinović kaže da mogu da realno porastu u 2009. samo za dva odsto.
  
  - Da bi privreda nastavila da raste ovim tempom, neophodno je bar postepeno smanjivati učešće javne potrošnje u društvenom proizvodu. Cilj nam je da umanjimo rashode u narednoj godini za bar jedan odsto i otprilike za toliko da imamo niži fiskalni deficit - kaže ministarka finansija.
  
  Ona je ukazala da je za narednu godinu planirano da inflacija bude šest odsto, a rast BDP-a 6,5 odsto, a planiran je i pad nezaposlenosti i deficita tekućeg računa platnog bilansa, koji je u ovoj godini bio visok - 18 odsto, u odnosu na 15 prošle godine.

Broj komentara na ovaj članak : 0