Članci

• Zbog svetske finansijske krize i visokog rizika Srbije, zaduživanje u inostranstvu skupo.
  
  
  Međunarodno finansijsko tržište je plitko, kaže Jelašić
  
  Država bi za nešto više od mesec dana trebalo da emituje državne obveznice u vrednosti od 35 milijardi dinara, kako bi se vratili dugovi, što strani, što domaći, a baš u septembru je najavljeno i povećanje penzija za deset odsto, za šta će biti potrebno blizu deset milijardi dinara. Prema izjavama ministarke finansija Diane Dragutinović, budžet se već sada nalazi, prema metodologiji EU, u deficitu od oko dva odsto, a za celu godinu predviđen je deficit u državnoj kasi od 1,5 odsto. Tako će ministarka biti na velikim mukama kada se prilikom rebalansa budžeta jave svi koalicioni partneri u vladi sa željom da se nađe novac za ispunjenje njihovih predizbornih obećanja.
  
  

  Srbija loš poverilac

  Po svemu sudeći, manjak sredstava će se namaći emitovanjem državnih obveznica, ali je, međutim, još nejasno da li dugoročnih ili kratkoročnih, denominiranih u evrima ili dinarima, i na domaćem ili međunarodnom finansijskom tržištu.
  
  Ipak, stav ministarke Dragutinović je da to bude u dinarima i na domaćem tržištu, jer bi tako i srpsko finansijsko tržište dobilo još kvalitetnih hartija, a i monetarna politika, odnosno NBS bi imala veću kontrolu nad monetarnim kretanjima. Takođe, ona je istakla da se iz novog zaduživanja sigurno neće plaćati tekući rashodi, samim tim i penzije, već samo infrastrukturni projekti, kao što je izgradnja Koridora 10.
  
  ____________________________________________________________________________________________________________
  
  Bugari i Hrvati već imaju državne obveznice
  
  Skoro ceo bugarski javni unutrašnji dug je finansiran obveznicama i državnim zapisima, a iza preko 30 odsto spoljnog javnog duga takođe stoje obveznice. Oni izdaju hartije na period od jedne, tri, pet sedam, deset i petnaest godina, a poslednja emisija hartija sa rokom dospeća za pet godina plasirana je po godišnjoj kamati od 4,74 odsto. Međutim, razlika je što je kreditni rejting Bugarske po „Standard i Pursu" BBB plus sa stabilnim izgledima, a Srbije BBB minus sa negativnim izgledima za naredni period. Hrvatska je krajem godine odlučila da izda državne obveznice u vrednosti od 300 miliona kuna sa rokom dospeća 2019. godine, sa kamatnom stopom od 5,375 odsto godišnje.
  ____________________________________________________________________________________________________________
  
  I guverner NBS Radovan Jelašić je upozorio da bi bilo skupo zaduživati se u inostranstvu pri ovakvoj situaciji na svetskom finansijskom tržištu.
  
  - Vlada ima značajno suženiji prostor sa stanovišta raspoloživih finansijskih sredstava. Nemogućnost da koncesionar obezbedi finansije za izgradnju autoputa Horgoš-Požega, ili austrijski „Atek" za kupovinu RTB-a, pokazuje da se međunarodno finansijsko tržište znatno suzilo, a istovremeno su marže povećane, što smanjuje tražnju za hartijama od vrednosti i iz Srbije - istakao je guverner centralne banke.
  
  Dokaz za to je što su sve kamate na međunarodnim finansijskim tržištima skočile, pa je, na primer, šestomesečni euribor za preko pola procenta viši nego s početka godine. Koliko je skupo zaduživanje Srbije u inostranstvu pokazuje i CDS (kredit difolt svop) kamata, koja predstavlja indikator rizika jedne zemlje, koja se za godinu dana više nego udvostručila za Srbiju, sa 110 na 259 baznih poena. Ova kamata direktno utiče i na kamate po kojima banke pozajmljuju sredstva u inostranstvu.
  
  Drugi indikator po kojim uslovima jedna država se može zadužiti je EMBI, indeks obveznica tržišta u razvoju. Ovaj indeks je ove godine dostigao najveću vrednost od kada se računa za Srbiju.
  
  

  SAD izvozi krizu

  Tako je prinos na obveznice Republike Srbije, kojima se trguje na Luksemburškoj berzi, bio oko 390 baznih poena iznad prinosa na obveznice američkog trezora. I po jednom i po drugom pokazatelju Srbija se nalazi u grupi najrizičnijih zemalja, pored Turske, Ukrajine i Kazahstana.
  
  Glavni uzrok ovakvoj situaciji je hipotekarna kriza u SAD koja je zahvatila i Evropu i uzrokovala time da ima manje novca za pozajmljivanje, po većim kamatama, a investitori su postali mnogo probirljiviji kada je reč o rizičnosti dužnika.
  
  Boško Živković, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da iako su kamate na stranim tržištima više nego ranije, ipak je najveći problem u rizičnosti Srbije.
  
  - U poslednje vreme imamo pogoršanje kreditnog rejtinga zemlje, tako da je bilo bolje da se sa tim obveznicama izašlo ranije. Takođe, problem sa dinarskim obveznicama je nepoznat valutni rizik. Ne možemo reći koja bi ročnost tih obveznica bila, jer što je duži rok, veća je verovatnoća da će se promeniti vrednost dinara prema drugim valutama. Ipak, obveznice u dinarima i na kratak rok su dobar izbor - ocenjuje Živković.
  
  

  Tržište traži dinare

  Prema mišljenju Dejana Šoškića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, obveznice emitovane u dinarima će pomoći da se napravi kriva prinosa na dinare, odnosno da se postavi set kamatnih stopa na državne papire sa različitim dospećem, koje predstavljaju važno analitičko sredstvo za sve domaće finansijske proizvode. On ističe da tržišni učesnici traže državne hartije na duži rok i posebno u dinarima, jer sada ne postoji dugoročna kriva prinosa na dinar i banke i druge finansijske institucije nemaju dovoljno osnova da odrede sadašnju vrednost dugoročnim kreditima u dinarima. Zbog toga su potrebne državne hartije i na jednu, i na dve i na pet i više godina, kaže Šoškić.
  
  
  

Broj komentara na ovaj članak : 0