Članci

• Šta nam donosi zakon o elektronskoj trgovini?
  
  Priredila: Zoja Petrović
  
  Usvajanjem Zakona o elektronskoj trgovini u Skupštini Srbije krajem maja, oblast e-poslovanja u Srbiji je konačno dobila svoj pravni okvir. Istovremeno građanima Srbije pružiće sve pogodnosti elektronske kupovine koje imaju i potrošači razvijenih zemalja.Tako bi bar trebalo da bude ubuduće.
  
  Prema rečima ministra trgovine i usluga u Vladi Republike Srbije dr Slobodana Milosavljevića, ovaj zakon koji obezbeđuje pravnu sigurnost za učesnike u prometu robe i usluga putem informacionih mreža i u uslovima intezivnog napretka informacionih tehnologija - ima izuzetan značaj. Jer, kao što nam je poznato, ova oblast kod nas do sada nije bila regulisana zakonom.
  
  Po ugledu na rešenja razvijenih zemalja sveta i EU, Zakon o elektronskoj trgovini u Srbiji uređuje oblast usluga informacionog društva koje se preko elektronske opreme za obradu i skladištenje podataka, na lični zahtev korisnika, pružaju na daljinu uz naknadu. To se posebno odnosi na prodaju robe i usluga preko interneta, kao i na omogućavanje traženja podataka i usluga koje se prenose elektronskom mrežom, obezbeđivanje pristupa mreži ili skladištenje podataka korisnika usluga.
  
  U Ministarstvu trgovine i usluga Republike Srbije ističu da se ovim zakonom prvi put u pravni sistem Srbije uvodi mogućnost zaključivanja i ostvarivanja pravnog posla isključivo elektronskim putem u prometu robe i usluga, odnosno da se stvara pravni osnov za zaključivanje ugovora u elektronskom obliku. Ovim zakonom se istovremeno i zaokružuje pravni okvir za elektronsko poslovanje u Srbiji koji čine i važeći Zakon o elektronskom potpisu i propisi Narodne banke Srbije o elektronskom plaćanju.
  
  Ukoliko malo zaronite u istraživanje pojma "elektronsko poslovanje" videćete da se u knjigama i na internetu mogu naći različite definicije. Sve one, svedene na zajednički imenitelj, ukazuju na to da se radi o vođenju poslova na internetu od organizovanja kompanije, preko kupovine i prodaje do postprodajne komunikacije sa klijentima. Kao prednosti ovakvog poslovanja, u odnosu na klasično, navode se: mogućnost sniženja prodajnih cena, smanjenje vremena izlaska na tržište i realizovanja transakcija, povećanje agilnosti, mogućnost pružanja dodatnih usluga, razvoj "elektronskog partnerstva"...
  Segment uži od elektronskog poslovanja je "elektronska trgovina" (e-trgovina) koju mnogi definišu kao poslovnu komunikaciju i prenos dobara i usluga (trgovina i prodaja) preko mreže i kompjutera i prenos kapitala korišćenjem digitalne komunikacije. Ona podrazumeva i ostale poslovne funkcije jedne kompanije koja pretenduje da se bavi poslovanjem na internetu - administracija i finansije, marketing, pa i proizvodnju.
   
  U mnogobrojnim debatama koje polemišu između opcija prednosti i nedostataka e-trgovine mogu se naći argumenti i za i protiv ovakvog načina poslovanja. Na tasu "plus" ređaju se trenutna komunikacija, prodaja na bilo kom geografskom području, minimalno osoblje, bez skupih prodajnih mesta i aranžiranja izloga. Tu su još i interaktivni multimedijalni katalozi, jednostavnija i lakša promocija, adaptilnost ka kupcima (komfor, kupovina "iz fotelje" i 24 sata), prilagođavanje u cenama, praćenje zaliha...
  
  Na "minus" strani beleži se statistika još uvek loše posete interneta potencijalnih kupaca, loše konekcije (naročito u mestima gde se još koristi dial up), velika doza nepoverenja, opasnost od ugrožavanja lične cookise, proaktivni marketing) i finansijske privatosti kroz zloupotrebu kartica, kao i problem stvarnog postojanja prodavca na internetu pa samim tim i pitanje bezbednosti obavljanja transakcije...
  
  Kada je reč o definisanju pojma u našem pravnom vokabularu, u novousvojenom zakonu "elektronska trgovina robom i uslugama jeste daljinska trgovina u smislu zakona kojim se uređuje trgovina". O tome kakva će poboljšanja na domicilnom tržištu (pa marak ono bilo i virtuelno, tj. elektronsko) doneti Zakon o e-poslovanju, u republičkom Ministarstvu trgovine i usluga kažu da će sada biti omogućeno brže pronalaženje najpovoljnijeg ponuđača određenog proizvoda ili usluge, pristupačnije poslovne transakcije koje se tiču marketinga, dizajna, proizvodnje i slično.
   
  Zakonom o elektronskoj trgovini uvode se i zaštitne odredbe kojima se potrošač štiti od agresivnog reklamiranja proizvoda (primanja neželjenih informacija elektronskim putem). Zakon definiše da je neophodna prethodna sagalasnost primaoca elektronske komercijalne poruke, kao i to da je privredni subjekat dužan da u svakom momentu stavi na raspolaganje potencijalnim kupcima, tj. potrošačima (i nadležnim organima državne uprave) podatke o sebi, odnosno kompaniji. S druge strane, i provajderi su zaštićeni u slučaju nezakonitog ponašanja korisnika njihovih usluga (istina više se oslanja na njihovu savesnost).
  
  Za uspešan e-biznis potrebno je mnogo preduslova. Jedan od njih, istina, jeste i adekvatan zakonski okvir, ali je to tek jedan u nizu poduhvata koje treba preduzeti kako bi se elektronski oblici poslovanja izjednačili sa klasičnim. Iako u Srbiji postoje kompanije koje su pionirski krenule u osvajanje e-tržišta, svest o razvoju elektronske trgovine među građanima još nije dovoljno razvijena, što zbog nepoznavanja same tehnologije i načina funkcionisanja interneta, što zbog nerazumevanja stranih jezika, ali i usled nedostatka poverenja za ovakvu kupovinu. Takođe, kartice kojima se vrši plaćanje na našem tržištu, nisu validne na svetskom.
  
  
  Džemperi iz Sirogojna u Japanu za 300 dolara
  U Evropi se inače velika finansijska sredstva ulažu u razvoj takozvani komparatora, specijalizovanih sajtova na kojima možete (najjednostavnije rečeno) dobiti uporednu listu cena konretnog proizvoda koji vas interesuje i saznati gde je on u tom trenutku u Evropi, pa čak i u Americi, najjeftiniji. Pri tom, rasponi u cenama mogu biti veoma veliki od 30 do 600 dolara. Na netu se može naći podatak da se džemperi iz Sirogojna u Japanu, na primer, prodaju i po ceni od 300 dolara.
  
  
  Srbi kupuju kompjutere, knjige i karte
  Prosečan profil online kupca u Srbiji je muškarac od 25 do 40 godina, visoko obrazovan. Podatak da 75% online kupovina obave fizička lica pokazuje da se firme još uvek uzdržavaju od online kupovine. Neke statisike ukazuju na to da se kupci na internetu prosečno zadrže na proizvodu oko 12 minuta, da pri tome najčešće gledaju tehničke karakteristike proizvoda i komentare prethodnih kupaca, na osnovu kojih često donose odluku o kupovinu. Posle tehničke robe, tu su knjige, karte za koncerte (jedna od e-transakcija u Srbiji je bila kupovina karata za Evroviziju) i ostala standradizovana roba, koju ne treba "probati". Prosečna vrednost transakcije je 70 evra. Inače, u Srbiji čak 86,3% korisnika nikada nije ništa kupilo preko interneta.
  
  
  Beogradska berza pionir u e-trgovini
  Jedan od začetnika e-trgovine u Srbije je Beogradska berza na kojoj se sistem elektronskog trgovanja primenjuje se od 2008. godine.BelexFix (informacioni sistem baziran na FIX protokolu) omogućava obradu do 500.000 naloga dnevno i 300.000 transakcija. Maksimum na beogradskoj berzi je bio 10.000 naloga i 2.500 transakcija. Prema poslednjim podacima, koristi ga više od 80 brokerskih kuća. Ovaj sistem, između ostalog, omogućava preuzimanje informacija o trgovanju u realnom vremenu, što trenutno čine neki od najvećih svetskih distributera podataka.

Broj komentara na ovaj članak : 0