Članci

• Srpske banke ne kategorizuju potencijalne korisnike kredita, a većina ih „skenira" samo na osnovu izveštaja Kreditnog biroa UBS.
  
  
  Korisnici kredita u Srbiji ne moraju da brinu za svoju kreditnu istoriju koju čuva Kreditni biro
  
  
  Podaci Kreditnog biroa kažu da su naši građani relativno uredni u otplati svojih dugovanja. Zbog onog „relativno uredni", jasno je da postoji određen broj ljudi koji iz nemogućnosti ili nadanja da će kredite „odneti" inflacija kao tokom devedesetih godina, spadaju u kategoriju neredovnih platiša. Banke su se i tu dosetile, pa su, osim slanja tužbi, sve klijente koji kasne sa otplatom kredita kaznile na još jedan način, a to je kategorizacija klijenata prema bonitetu.
  
  

  Banke veruju dužnicima

  Međutim, naši građani za sada mogu da odahnu, jer takvu vrstu „kazne" ne primenjuju banke u Srbiji, za razliku od banaka u Bosni i Hercegovini, koje svoje klijente dele na klijente kategorije A i kategorije B. Da bi neko prešao u kategoriju A, svoj kredit mora uredno da otplaćuje najmanje šest meseci. Razlog da budu redovnije platiše mnogi mogu da pronađu u činjenici da je većina banaka u BiH podigla kamate kategoriji B, odnosno neurednim kreditnim dužnicima. Na primer, Folks banka u Bosni i Hercegovini je samo klijentima koji se nalazi u kategoriji B, kamatne stope na nenamenske kredite podigla sa 10,75 odsto na 12,75 odsto.
  
  U Srbiji, Banka Inteza primenjuje dva sistema kategorizacije klijenata prema kreditnoj sposobnosti i to interni model, koji je razvijen u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima, i regulatorni model, propisan odlukama Narodne banke Srbije.
  
  Oba modela dele klijente na po pet kategorija: kategorija A u koju spadaju klijenti sa dobrom kreditnom sposobnošću, kod kojih nije bilo problema u naplati; kategorija B - očekuje se naplata celog iznosa sa manjom docnjom, kategorija V - očekuje se naplata većeg dela potraživanja, kategorija G - očekuje se naplata manjeg dela potraživanja i kategorija D - očekuje se gubitak od blizu sto odsto.
  
  - Komercijalni uslovi izdavanja nekog od kreditnih proizvoda, na primer visina kamatne stope, nisu u direktnoj vezi sa navedenom kategorizacijom. Prema utvrđenoj kreditnoj politici banke, klijentima koji imaju zabeleženu lošu kreditnu istoriju nije moguće izdavati kreditne proizvode - objašnjavaju u Banci Inteza.
  
  

  Biro nije uvek dovoljan

  U ovoj banci dodaju da najveći deo svojih potraživanja naplaćuju u roku, a veliki deo preostalih potraživanja se takođe naplaćuje u celini, ali sa određenom manjom docnjom. Samo mali procenat klijenata Banke Inteza koji koriste različite vidove pozajmice, suočen je sa ozbiljnim problemima u plaćanju svojih obaveza prema banci i takve kreditne linije pokrivene su kreditnim rezervama, obračunatim u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima.
  
  U Sosijete ženeral banci krediti se retko odobravaju tzv. neurednim platišama. Razlog nije samo politika rizika banke, već i veći trošak rezervisanja, u skladu sa propisima centralne banke, što bi poskupelo proizvod i „neurednom platiši" dodatno otežalo korišćenje proizvoda.
  
  Pojedine banke u Srbiji ne odbacuju odmah klijente koji na osnovu podataka Kreditnog biroa ne otplaćuju redovno kredite, već uzimaju u obzir i razloge takve situacije. Na primer, u Erste banci se građanima koji neredovno izmiruju svoje obaveze u Erste ili nekoj drugoj banci, ne odobrava kredit. U slučaju da klijent ima lošu kreditnu istoriju u drugoj banci, uzima se u obzir razlog takve situacije.
  
  Ukoliko je uzrok tehničke prirode (npr. razlike u kursu), klijent može da dobije kredit. U slučaju da je razlog neredovne otplate to što je klijent izgubio posao, utvrđuje se kakve su trenutne okolnosti, koliko je proteklo od poslednje docnje evidentirane u izveštaju Kreditnog biroa i ukoliko su problemi otklonjeni, a situacija zadovoljavajuća, zahtev građanina za novim kreditom može biti uzet u obzir.
  
  
  
  

Broj komentara na ovaj članak : 0