Članci

• Nezakonita je praksa da trgovine eskontuju čekove koje su primile na odloženo.
  
  I pored toga što je prošlo tri godine od ukidanja kreditne funkcije čeka, tačnije od 2005. godine banke ne mogu primati u eskont čekove na odloženo, to nikako ne znači da se ovakav vid plaćanja potpuno iskorenio sa ovih prostora. Drugim rečima, ako zakon brani bankama, ne brani trgovinama, koje su se dosetile kako da doskoče globalnoj krizi i smanjenoj kupovnoj moć klijenata, pa su odlučile da ponovo uvedu odloženo plaćanje čekovima građana. Ovakva odluka se pokazala kao dobar potez, jer je od početka godine zabeležen rast njihovog korišćenja od čak 30 odsto u odnosu na prošlu godinu.
  
  

  Ček samo kao keš

  Jedina razlika između plaćanja čekovima na odloženo nekad i sad je u tome što je Narodna banka Srbije tokom 2005. godine ukinula nepripadajuću funkciju čeka kao instrumenta plaćanja na odloženo, odnosno banke od tada ne mogu primati u eskont čekove na odloženo. Tačnije, pre 2005. godine procedura plaćanja čekovima na odloženo je, prema rečima trgovaca, funkcionisala tako što trgovina uzme ček i pušta ga na dan koji na njemu stoji, a od svog novca plaća PDV i sve ostale dažbine. Ukoliko u jednom trenutku trgovina nema dovoljno novca, ona ček nosi u banku, koja trgovini da novac uz proviziju od 1,4 do dva odsto zavisno od banke, a sama banka realizuje ček na dan koji je na čeku naznačen. Od pre tri godine bankama je zabranjeno da primaju ček pre datuma dospeća.
  
  U Banci Inteza objašnjavaju da plaćanje čekovima na relaciji banka-trgovac funkcioniše tako što trgovci bankama čekove dostavljaju na naplatu o roku dospeća čeka - prema datumu na čeku. Banka podnosiocu pazara u čekovima građana plaća zbirni iznos čekova, bez naplate bilo kakve provizije. Banke međusobno kliringuju čekove preko klirinškog centra UBS i međusobno naplaćuju izvršene usluge. Sada, tačnije od pre tri godine, bankama je zabranjen prijem čekova na eskont, odnosno pre datuma dospeća čeka.
  
  U Erste banci kažu da trgovac banci ček šalje po datumu dospeća čeka, a banka nema saznanja da li je reč o odloženom plaćanju. Banka istog dana po prijemu čeka trgovcu prebaci sredstva na njegov račun i pri tom ne naplaćuje proviziju.
  
  

  Pola robe na odloženo

  Kao razlog povećanog interesovanja za plaćanje čekovima na odloženo u mnogim trgovinama navode da sama kupovina na odloženo predstavlja kreditiranje potrošača, koja je uz to i besplatna, za razliku od plaćanja karticama, gde se kamate kreću i do 30 odsto na godišnjem nivou.
  
  - Trgovine ne daju nikakve kamate na plaćanje na odloženo, jer to nije propisano ni bankarskom ni zakonskom regulativom. U našem trgovinskom lancu roba se najčešće kupuje na 90 dana, a u vreme slava, otprilike od oktobra pa sve do 20. januara, povećana je kupovina čekovima, pa je odnos gotovog novca i čekova 50 prema 50 odsto - objašnjava Milena Radulović, marketing menadžer trgovinskog lanca „Jabuka".
  
  Kamatu na robu plaćenu na odloženo ne daju ni u modnoj kući „Mona", gde se roba do deset hiljada dinara daje na tri rate, a preko tog iznosa na pet rata.
  
  Međutim, izgleda da plaćanje na odloženo nije svuda beskamatno, što potvrđuju primeri ponekih trgovina, koji na robu plaćenu na ovaj način ipak daju kamatu. Tako u „Weg bela tehnika" na robu kupljenu na tri rate ne obračunavaju kamatu, dok za robu kupljenu na deset meseci ide i kamata od jedan odsto na mesečnom nivou. U ovoj trgovini kažu da se cena robe kupljene na deset meseci niveliše na licu mesta, deli brojem rata i taj se iznos upisuje na čekove.
  
  Isto je i u prodavnicama tehničke robe „Tehnomanija", koja robu daje na devet rata, s tim što će kupac u tom slučaju robu platiti dva odsto više od vrednosti robe na mesečnom nivou.

Broj komentara na ovaj članak : 0