Članci

• Banke masovno unose devize u zemlju kako bi kupovale hartije NBS i tako obaraju vrednost evra, a pri tome zarađuju 15,75 odsto kamate na godišnjem nivou.
  
  
  U prvoj polovini juna NBS je povukla sa tržišta blizu 300 milijardi dinara repo operacijama
  
  Domaća valuta iz dana u dan sve više jača, a tome doprinose i usput imaju i najviše koristi banke, koje na kupovini repo zapisa zarađuju ogromne sume. Oni masovno unose devize u zemlju kako bi kupovali hartije NBS i tako obaraju vrednost evra, a pri tome zarađuju 15,75 odsto kamate na godišnjem nivou, koliko iznosi referentna kamatna stopa. Međutim, kada dođe vreme da se unovči zarada, bankari će promeniti dinare u evre, ali po nižem kursu, pa će i na jačanju dinara zaraditi nekoliko procenata, a to će istovremeno oboriti vrednost dinara.
  
  

  Dinar jači od ekonomije

  I dok je opšte mišljenje da je takva politika NBS neophodna kako bi se obuzdala inflacija, koja je uprkos tome 13 odsto na godišnjem nivou, pesimisti ili možda dobro upućeni u ovdašnje prilike smatraju da će domaća valuta jačati sve dok je takva situacija nekome u interesu. Da li će to biti u septembru ili pre, zavisi samo od špekulanata, koji na ovaj način upravljaju domaćom valutom i pri tome dobro zarađuju. Na primer, krajem maja kurs je bio oko 82,50 dinara za evro. Tada je kupljeno hartija od vrednosti u iznosu od oko 80 milijardi dinara. To je bio znak da će dinar ojačati, što se i desilo nakon dve nedelje, tačnije 13. juna, kada je zvanični srednji kurs bio 79,54 dinara za evro. Samo na tom jačanju dinara banke su zaradile preko tri milijarde dinara ili skoro 40 miliona evra.
  
  Miroslav Zdravković, saradnik Ekonomskog instituta, smatra da građani Srbije ne treba previše da se raduju jačanju domaće valute, jer jačanje dinara nema veze sa realnim kretanjem naše ekonomije, tim pre što se mesecima unazad smanjuju devizne rezerve.
  
  ____________________________________________________________________________________________________________
  
  U JULU ŠEST AUKCIJA
  Narodna banka Srbije je od početka jula održala šest aukcija repo hartija od vrednosti na rok od 14 dana, a sa kamatnom stopom od 15,75 odsto i na svakoj je učestvovalo preko 20 banaka. Tako je 2. jula prodato hartija za 47,25 milijardi dinara, a NBS je bankama dve nedelje kasnije isplatila skoro 290 miliona dinara ili 3,9 miliona evra više na ime kamate. Dva dana kasnije na aukciji je povučeno iz opticaja 52,5 milijardi dinara, a u petak bankama je isplaćeno 322 miliona dinara više. Na ovih šest aukcija banke su samo na kamatama zaradile 1,8 milijardi dinara ili oko 23 miliona evra.
  ____________________________________________________________________________________________________________
  
  - U prvih pet meseci ove godine devizne rezerve su smanjene za 500 miliona evra, zatim podaci o stranim direktnim investicijama takođe pokazuju smanjenje, a zabeležen je i rast trgovinskog deficita. Sve ovo potvrđuje da realnog pokrića za jačanje dinara nema - objašnjava Zdravković.
  
  S druge strane, Goran Nikolić, analitičar Privredne komore Srbije, smatra da će domaća valuta biti stabilna i da neće doći do njenog naglog pada, zahvaljujući očekivanom porastu kreditnog rejtinga zemlje.
  
  - U narednom periodu najrealnija solucija je da bi kurs dinara mogao biti pod apresijacionim pritiskom. Vrlo je verovatno da će Narodna banka Srbije, uz prećutnu podršku vlade, svojim instrumentima sprečavati preterano jačanje dinara. Dakle, možemo očekivati jak dinar u narednim godinama i njegova snaga će biti zasnovana na visokim kapitalnim prilivima koji će biti znatno iznad defcita tekućeg dela platnog bilansa, pa će i devizne rezerve NBS ostvariti solidan rast u narednim godinama - objašnjava Nikolić.
  
  

  I dalje apresijacija

  Prema njegovim rečima, ova se predviđanja baziraju na očekivanom porastu kreditnog rejtinga zemlje, nastavku porasta grinfild investicija, kapitalnim ino-prilivima po osnovu završetka privatizacije, povećanih priliva po osnovu donacija od EU i pre svega povećanju stranih direktnih investicija.
  
  - Jak dinar će usloviti i rešenost vlade i NBS da održi nisku inflaciju (samo četiri odsto 2012. godine) i baznu inflaciju, a budući da na nivo bazne inflacije u velikoj meri utiče visina uvoznih cena, svaka veća depresijacija dinara onemogućila bi održavanje bazne i ukupne inflacije pod kontrolom. Jedini rizik, koji nije preveliki, da dođe do znatne depresijacije dinara je snažan pad konkurentosti srpske privrede u narednim godinama, koji bi uslovio i potencijalno redukovanje deviznih rezervi, odnosno veliki manjak u platnom bilansu - kaže Nikolić.
  
  
  

Broj komentara na ovaj članak : 0