Internet portal Krediti.rs je uporedio pojedine ekonomske pokazatelje Srbije i zemalja u regionu (bivših SFRJ članica), kako bi saznali da li smo stvarno lideri u regionu. Korišćeni su javno dostupni podaci Svetske banke i MMF-a, a veliko olakšanje u poređenju nam je pružio servis kompanije Google – Public Data.

Pokazatelji koje smo analizirali su: stopa rasta BDP-a (bruto domaćeg proizvoda), BDP (bruto domaći proizvod) po glavi stanovnika, bruto domaći prihod u PPP dolarima po glavi stanovnika, stopa nezaposlenosti i izvoz kao procenat BDP-a.

Države koje smo poredili su Srbija (bez Kosova), Hrvatska, BiH, Makedonija, Crna Gora i Slovenija.

1. Stopa rasta BDP-a (bruto domaćeg proizvoda)

Ukoliko poredimo period između 2000. i 2010. godine, primetno je da je u svim zemljama regiona BDP (više ili manje) rastao do 2008. godine, da bi usled svetske ekonomske krize te godine počeo naglo da tone, da bi 2009. godine pao na najniže vrednosti u datom periodu. Bitno je napomenuti da su 2009. godine sve zemlje bivše SFRJ imale negativnu stopu rasta BDP-a. Godinu dana kasnije (2010. godine) uočljiv je oporavak u svim zemljama regiona, dok najveći rast BDP-a ima Srbija (1,76%).

Lider regiona u stopi rasta BDP-a (2010): Srbija

2. BDP (bruto domaći proizvod) po glavi stanovnika

Ukoliko posmatramo BDP u regionu u periodu između 2000. i 2010. godine, možemo primetiti da je on rastao negde do 2008. godine, kada je u svim bivšim SFRJ republikama bio i najviši, da bi od naredne krenuo lagan pad. Srbija je u periodu od 2006. do 2008. godine uspela da poveća svoj BDP skoro duplo, međutim ni to nije dovoljno da bi se nazvala liderom regiona u ovoj kategoriji. Hrvatska ima najveći BDP u regionu (u 2010. godini) – 60.8519 milijardi dolara, prati je Slovenija sa 47.763 milijardi dolara, dok je Srbija tek na 3. mestu sa 39.1283 milijardi dolara. Ukoliko uzmemo da je Srbija po broju stanovnika najveća zemlja u regionu, podaci su još alarmantniji. Ukoliko uzmemo da uporedimo BDP po glavi stanovnika dolazimo do podatka da je lider regiona zapravo Slovenija koja ima BDP po glavi stanovnika (u 2010. godini) od 23,266.99 dolara, prati je Hratska sa BDP-om po glavi stanovnika od 13,754.44 dolara, zatim sledi Crna Gora sa 6,340.1 dolara, a tek na 4. mestu je Srbija sa 5,365.5 dolara po glavi stanovnika.

Lider regiona u BDP-u po glavi stanovnika (2010): Slovenija

3. Bruto nacionalni dohodak u PPP dolarima po glavi stanovnika

Bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika izražen u paritetu kupovne moći služi da bi se prilagodila razlika u nivou cena u različitim državama. Posmatrajući period od 2000. do 2010. godine, dolazimo do zaključka da Srbija opet zaostaje za Slovenijom koja ima bruto nacionalni dohodak u PPP dolarima po glavi stanovnika 27,140 dolara, Hrvatskom sa 18,730 dolara i Crnom Gorom sa 12,590 dolara. Bruto nacionalni dohodak Srbije u PPP dolarima po glavi stanovnika iznosi tankih 11,230 dolara.

Lider regiona u bruto nacionalnom dohotku u PPP dolarima po glavi stanovnika: Slovenija

4. Stopa nezaposlenosti

Stopa nezaposlenosti u zemljama regiona merena od strane MMF-a u periodu od 2000. do 2010. godine pokazuje da je najniža stopa nezaposlenosti u Sloveniji. Slovenija je 2010. godine imala stopu nezaposlenosti od 7.28%, a prate je Hrvatska sa 12.21% i Srbija sa 19.57%. Moramo napomenuti da je nedavno Republički zavod za statistiku objavio da je nezaposlenost u Srbiji u novembru prošle godine bila 23,7 odsto, što nas opet stavlja u zlatnu sredinu

Lider regiona u zaposlenosti: Slovenija

5. Izvoz kao procenat BDP-a

Uzimajući period od 2000-2010, sa posebnim akcentom na 2009. godinu (jer ne postoje podaci za sve zemlje regiona u 2010. godini), u prilici smo da vidimo da je Slovenija izvozom “pokrila” 58.1% (2009) svog BDP-a, dalje slede Makedonija sa 44.04%, BiH 33.4%, Hrvatska sa 35.86%, Crna Gora sa 32.77% i na poslednjem mestu u regionu Srbija sa 28.33%. U 2010. godini se situacija neznatno popravila za Srbiju, Hrvatsku, Crnu Goru, dok je BiH imala najveći rast procenta izvoza u BDP-u (sa 33.4% na 40.67%). Podaci za 2010. godinu za Sloveniju i Makedoniju nisu dostupni.

Lider regiona u izvozu kao procentu BDP-a: Slovenija

Nedelja štednje počinje Svetskim danom štednje, koji je svake godine 31. oktobra. Jedna zanimljivost je vezana za ovaj datum. Naime, na manju popularnost ovog dana je uticalo podudaranje sa praznikom “Noć veštica”. Više o istorijatu Nedelje štednje možete pročitati u tekstu Nedelja štednje – Istorijat.

Veliki broj banaka u Nedelji štednje nudi specijalne uslove štednje koji važe samo u periodu od 31.10 do 07.11. Ako sudimo po prethodnoj godini, ove godine banke će svoje konačne ponude u Nedelji štednje objaviti tek u drugoj polovini oktobra, tj. što se Svetski dan štednje bude približavao i više će banaka objaviti svoje specijalne ponude. Prethodnu godinu je obeležio veliki broj ponuda banaka koje su prilično kasno objavljivane (neke i na sam Svetski dan štednje), a verovatan razlog je posmatranje konkurencije od strane ovih banaka.

U ovogodišnjoj Nedelji štednje možemo očekivati, sem povoljnijih uslova štednje, i veliki broj dodatnih pogodnosti i popusta, kao što su razne kartice, besplatna osiguranja itd.

Ranijih godina je i NBS “učestvovala” u Nedelji štednje, tako što je oslobađala banke obavezne rezerve za prikupljene depozite, što je značajno uticalo i na visinu kamatnih stopa na štednju u tim godinama. Ova mera se ne primenjuje više, ali interesovanje banaka i građana za Nedelju štednje ne jenjava. Istorijski i statistički gledano, prošla godina je bila rekordna po broju prikupljenih deviznih depozita, uprkos činjenici da nije bilo specijalnih mera Narodne banke Srbije.

Istorijski gledano broj prikupljenih deviznih depozita u Srbiji, je u toku svake Nedelje štednje rastao ubrzanim tempom, izuzimajući “kriznu” 2008. godinu koja je jedina godina sa manjim brojem prikupljenih deviznih depozita u odnosu na prethodnu godinu. Te “krizne” 2008. godine je broj prikupljenih depozita bio neznatno manji nego 2007. godine, da bi narednih godina broj prikupljenih deviznih depozita rastao zapanjujućom brzinom (2009. – 6 milijardi EUR, 2010. – blizu 7 milijardi EUR).

UPDATE: Najnovije informacije iz Narodne banke Srbije ukazuju da će visina kamata i u Nedelji štednje ostati na postojećem nivou. NBS neće administrativnim merama ograničavati visinu kamate na štednju, ali će pokušati da sa bankama kroz razgovor dođe do tog ishoda. Naime, guverner Narodne banke Srbije je juče izjavio da “Kamate na štednju kod nas su visoke, mnogo više nego u regionu i Evropskoj uniji i kao glavni trošak kredita koji se odobravaju direktno utiču da oni budu skupi. Predstoji nam „Nedelja štednje” i postoji opasnost da bankari u borbi za klijente povećaju kamate na depozite. Zato ćemo pre „Nedelje štednje” s bankarima održati sastanak na kojem bi trebalo da se postigne „džentlmenski sporazum” o zaustavljanju kamata na depozite na postojećem nivou”. Šoškić je i istakao da bi zadržavanje kamata na depozite i za banke bila dobra odluka, jer ih ”očekuju veći troškovi zbog primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, ali i da, usled krize, mogu da očekuju veću cenu na strane izvore finansiranja.”

Sezona odmora je u jeku, a ove godine (kao i prethodnih) veliki broj građana Srbije će na odmor ići izvan granica naše zemlje. Ovogodišnji put van granica naše zemlje je malo drugačiji nego prethodnih godina, jer je poooštrena kontrola izlazaka iz zemlje, samaim tim i kontrola količine novca koja se nosi na put.

Mnogo turista iz Srbije se odlučuje da na put umesto gotovog novca ponese karticu, jer je jednostavnija za nošenje i upotrebu. Ukoliko nosite karticu sa kojom ćete plaćati u inostranstvu, pre puta obavezno “izvadite” izvod sa računa za koji je vezana kartica.

U ovom tekstu ćemo vam dati nekoliko saveta kako da koristite kartice u inostranstvu i da sprečite neželjene situacije i troškove u njihovom korišćenju.

Korišćenje kartica u inostranstvu

Ukoliko plaćate robu i usluge pojedinim karticama izbegavate plaćanje provizija za podizanje gotovine sa bankomata, koji u nekim slučajevima mogu biti vrlo visoki, čak i do 50% od iznosa koji se podiže. U slučajevima kada ipak podižete novac sa bankomata u inostranstvu, savetujemo vam da podignete veći iznos, jer se tako izbegava zaračunavanje tzv. minimalnog iznosa provizije, a provizija iznosi nekoliko procenata, što je povoljnije u odnosu na podizanje manjeg iznosa sa bankomata. Ovde treba voditi računa i o činjenici da postoje maksimalni dnevni limiti za podizanje novca sa bankomata, koje određuje banka izdavalac. Takođe, za podizanje novca sa bankomata koristite isključivo debitne kartice. Ako je banka koja je izdala vašu karticu deo međunarodne grupacije banaka, raspitajte se da li postoje povoljnosti pri podizanju gotovine sa bankomata grupe u zemlji u kojoj se odmarate.

Kada plaćate robu ili usluge karticom, zamolite prodavca da pred vama provuče karticu, kako bi sprečili zloupotrebe. Po završetku transakcije, uzmite slip, proverite da li iznos odgovara ceni usluge ili proizvoda, i sačuvajte ga do sledećeg izvoda koji dobijate iz banke.

Nikom nemojte otkrivati svoj PIN kod i trudite se da ga zapamtite, a ne da ga držite zapisanog negde. Ako se desi da karticu izgubite ili je ukradena, proptno pozovite vašu banku i blokirajte karticu. Kada koristite bankomate, izbegavajte bankomate u zabačenim i mračnim delovima ulica, kao i “neugledne” bankomate. Najbolje je, ukoliko je moguće da koristite bankomate grupacije kojoj pripada vaša banka, a ukoliko vaša banka ne pripada stranoj grupaciji, koristite baankomate renomiranim banaka na prostoru države u kojoj boravite.

I za kraj nekoliko najbitniji savet za korišćenje kartica u inostranstvu: odredite vaš budžet pre polaska na odmor, jer na taj način možete lakše planirati potrošnju.

Predstavljamo vam infografiku koja vizuelno objašnjava proces uzimanja stambenog kredita u AIK banci. Infografika je premijerno prikazana na sajtu Trojka.rs.

Internet portal www.krediti.rs je istraživao troškove bankarskih naknada za gotovinske uplate građana. Građani najčešće na ovaj način plaćaju mesečne račune za struju, telefon, račune objedinjene naplate (Infostan) i račune za mobilne telefone. Naknade banaka za gotovinske uplate najčešće zavise od računa na koji se uplaćuje novac, pa tako većina banaka naplaćuje manje naknade za plaćanja unutar banke, dok neke banke ne naplaćuju naknade ukoliko se novac uplaćuje na račun u toj banci.

U ovom istraživanju akcenat je stavljen na naknade pri uplatama na račune pravnih lica van banke u kojoj se računi plaćaju. Naše istraživanje je pokazalo da građani račune najčešće plaćaju u bankama i poštama u blizini mesta stanovanja ili radnog mesta, što u preko 50 odsto slučajeva znači da građani svoja plaćanja vrše na račune drugih banaka, a ne u kojoj uplaćuju novac.

Najnižu minimalnu naknadu na gotovinske uplate građana ima 9 banaka, a ona iznosi 20 dinara, što je duplo više nego pre nešto više od dve godine kada je najniža minimalna naknada bila 10 dinara. Najveća minimalna naknada je 150 dinara i to u čak tri banke. U praksi to znači da naknada za plaćanje prosečnog telefonskog računa od 1.000 dinara, u pojedinim bankama, može da iznosi i čitavih 15% celokupnog računa.

Najniža provizija za gotovinske uplate građanstva je 0,25 odsto, dok najveći broj banaka ovu uslugu naplaćuje 0,50 odsto od iznosa uplate. Bankarske naknade se razlikuju i pod maksimalnim iznosima naknada. Ova stavka nije od velike važnosti većini građana pri plaćanju računa, međutim pri većim uplatama predstavlja značajnu stavku. Tako, najmanja maksimalna uplata iznosi 660 dinara, dok je najviši maksimalni iznos provizije 10.000 dinara. Najčešće banke naplaćuju maksimalnu proviziju od 5.000 dinara.

Mesečne račune i ostale uplatnice, osim u bankama, građani mogu platiti i u poštama širom Srbije, što je i dalje najčešće mesto za različite uplate građana, čak i pored činjenice da je Pošta, počela da naplaćuje provizije za uplate koje su ranije bile bez provizije (kao što je uplata Telekomovih računa).

U sklopu ovog istraživanja posetili smo nekoliko nasumično izabranih filijala banaka i evidentirali neke nepravilnosti u radu. U jednoj od filijala koje smo posetili provizija za uplate na račun pravnog lica van banke se naplaćuje po cenovniku koji počinje da važi krajem tekućeg meseca. Osim ovoga teže nepravilnosti u radu nisu evidentirane.

Tabela 1 – Bankarske provizije na uplate van banke

* Manji iznosi i procenti se odnose na vlasnike HIT tekućih računa
** Za Elektrodistribuciju Beograd i Infostan Beograd bez naknade, manje provizije se odnose na iznose veće od 100.000 RSD
*** Infostan, Informatika Novi Sad, Elektrovojvodina Novi Sad bez naknade
**** Za iznose do 1.000 RSD minimalna naknada je 150 RSD, za iznose preko 1.000 RSD minimalna naknada je 50 RSD

Banke koje ne naplaćuju provizije unutar banke: Čačanska banka, KBC Banka, Opportunity banka, OTP banka, Privredna banka Beograd, Raiffeisen banka, Societe Generale banka Srbija, Srpska banka, Univerzal banka, Vojvođanska banka

Portal www.krediti.rs je napravio analizu podataka prikupljenih u toku 2010. godine, koja je za cilj imala da pokaže za koje su bankarske teme zainteresovani građani. Kao rezultat ove analize, napravili smo listu od 10 najtraženijih i najkomentarisanijih pojmova u 2010. godini:

1. Nedelja štednje – Iako je ovaj događaj aktuelan nedelju dana, ove godine je veliki broj građana tražio informacije o specijalnim ponudama banaka, te je iz tog razloga ovaj termin na vrhu liste najpopularnijih termina u 2010. godini. Portal www.krediti.rs je za Nedelju štednje napravio poseban odeljak sajta na kome su se nalazile najnovije ponude banaka koje su bile ažurirane skoro u realnom vremenu. Posebno interesantno je što je poseban odeljak otvoren na blogu, a ne na matičnom sajtu. Za ovaj događaj je bila vezana i jako uspešna kampanja Aik banke, koja je na portalu Krediti.rs imala neverovatan uCTR od 20%!!!

2. Pretraga kredita - Najlakši način da pronađete kredit za koji ste zainteresovani je pretraga kredita, te ne čudi što je ovaj termin bio jedan od najpopularnijih u 2010. godini.

3. Kreditni kalkulator – Jedan od najpopularnijih termina koji se pretražuju na portalu www.krediti.rs od samog nastanka portala, je svakako kreditni kalkulator, koji omogućava računanje okvirne mesečne rate i plan otplate kredita.

4. Dinarski subvencionisani krediti - Ovi krediti su bili potpuni hit u prvoj polovini godine, međutim u drugoj polovini godine interesovanje za njih je opalo, u najvećoj meri zbog činjenici da su svi zainteresovani građani već bili dobro informisani o ovim kreditima.

5. Subvencionisani krediti za građane – Tokom godine u ponudi banaka je bilo nekoliko vrsta subvencionisanih kredita za građane, koji su bili vrlo popularni, pogotovo u prvoj polovini 2010. godine.

6. Auto krediti - Pored krize koja je ove godine prilično očigledna, građani Srbije su i dalje vrlo zainteresovani za kupovinu automobila i to pre svega koristeći kredit koji je namenjen kupovini automobila.

7. Gotovinski krediti – Građani se najčešće odlučuju za gotovinske kredite, jer nemaju unapred određenu namenu, tj. dobija se keš na račun.

8. Lizing - Iako se kriza ove godine više osetila nego prošle, zainteresovanost za kupovinu automobila ne jenjava, pa je tako i ove godine lizing veoma popularna tema u Srbiji. Ipak, moramo konstatovati da lizing gubi na popularnosti i da se sve više građana interesuje za auto kredite.

9. Kursna lista NBS – U drugoj polovini godine bili smo svedoci naglih oscilacija kursa, te je iz tog razloga bilo pojačano interesovanje za kretanje kurseva na dnevnom nivou.

10. Krediti za refinansiranje - Interesovanje za kredite za refinansiranje je bilo ujednačeno tokom cele godine. Povećanja mesečnih rata kredita naterala su određeni broj građana da “pregrupiše” svoje finansije i da refinansira svoja dugovanja.

Gotovinski krediti najtraženiji u 2010. godini

Internet portal www.krediti.rs je napravio analizu najtraženijih kredita u 2010. godini. Kriterijum za rangiranje je bio naručivanje kredita na portalu Krediti.rs. Ove godine je interesovanje za kredite bilo povećano zbog brojnih subvencionisanih kredita.

Država je subvencionisala uglavnom potrošnju (dinarski gotovinski i potrošaški krediti uz subvenciju države), ali i kupovinu stanova na subvencionisani kredit. Ipak, građani su najviše tražili gotovinske kredite (njih čak 57%), dok su na drugom mestu krediti za refinansiranje obaveza sa 21%. Prate ih auto krediti sa 9% i stambeni krediti, dok su na začelju ove liste potrošački krediti sa 4% i turistički krediti sa 1%.

Nedelja štednje je tradicionalno nedelja u kojoj banke prikupe najviše depozita stanovništva, te treba očekivati i ove godine malo povoljnije uslove štednje i veću količinu prikupljenih depozita. Međutim, ove godine se ne očekuje drastično povećanje kamatnih stopa na štednju u dinarima i devizama.

Ovogodišnje slabljenje domaće valute, imaće za rezultat to da će građani biti više zainteresovani za deviznu štednju. Devizni depoziti imaju neprekidan godišnji trend rasta sa izuzetkom 2008. godine, koja je bila prva “krizna” godina, kada je taj trend prekinut, ali samo da bi već sredinom sledeće godine nivo deviznih rezervi dostigao rekordan nivo. U strukturi deviznih depozita preovlađuju oni u evrima. Visina oročenih sredstava u Nedelji štednje je u poslednjih 10-tak godina pratila ukupan trend rasta položenih depozita.

Zbog čega su uslovi štednje povoljniji u Nedelji štednje?

Bitno je napomenuti, da su povoljni uslovi štednje u prethodnim Nedeljama štednje rezultat akcija Narodne banke Srbije. Da podsetimo, NBS je u Nedelji štednje oslobađala banke obavezne rezerve za prikupljene depozite, što je značajno uticalo i na visinu kamatnih stopa štednje u tim godinama. Takođe, NBS je pre dve godine ukinula ovu meru, te je u ovim godinama usledio i osetan pad interesovanja banaka i građana za Nedelju štednje. Sa druge strane, povećana je sigurnost oročenih depozita, jer državna Agencija za osiguranje depozita garantuje sve depozite do 50.000 EUR. Više o sigurnosti štednje u bankama možete pročitati u istraživanju internet portala www.krediti.rs: Koliko je sigurna štednja u bankama?.

Nedelja štednje 2010. godine

Ove godine ne treba očekivati velika povećanja kamatnih stopa na štednju u evrima i dinarima (dve najzastupljenije valute). Banke će verovatno pribeći oprobanim metodama u privlačenju novih štediša iz prethodnih godina: ponudiće im dodatne pogodnosti uz štednju (kreditne kartice bez plaćanja troškova članarine ili izrade na primer ili osiguranja partnersko osiguravajućeg društva, usluge e-bankinga i sl.)

Zanimljivo je da su pojedine banke povećale kamate na štednju u švajcarskim francima tokom letnjih meseci, tako da je moguće očekivati da će i ostale banke na bazi jačanja švajcarskog franka u odnosu na evro, povećati svoj angažman u pribavljanju depozita u ovoj valuti. Kao što smo već napomenuli, ne verujemo da će ove godine građanima Srbije biti interesantna štednja u dinarima, u koga je ove godine poverenje prilično poljuljano. Naše procene se zasnivaju na trenutnom stanju, i ne važe ukoliko se desi da NBS ove godine donese neke mere koje će pomoći bankama u privlačenju dinarskih depozita.

Nedelja štednje 2009

Veliki broj građana u Srbiji podiže novac sa bankomata banaka koje nisu izdavalac kartice koja se koristi. Internet portal www.krediti.rs je napravio istraživanje koje je za temu imalo poređenje troškova podizanja novca sa bankomata druge banke u zemlji i inostranstvu. U istraživanje su uključene debitne kartice i to VISA, MasterCard i DINA.

Prošle godine prosečan broj transakcija debitnim karticama po bankomatu je opao na oko 15.300, što je osetan pad u odnosu na 2008. godinu kada je bio preko 16 hiljada. Interesantno je, da i pored ovog pada u prosečnom broju transakcija po bankomatu, promet transakcija debitnim karticama na bankomatima je skočio sa oko 184 milijardi dinara (koliki je bio 2008. godine) na više od 221 milijardu dinara u 2009. godini.

Istraživanje je pokazalo da ukoliko podižete novac sa bankomata drugih banaka u zemlji i korisitite debitne VISA kartice, minimalni iznosi provizije se kreću od 35 do 500 dinara, dok je minimalni iznos provizija za korišćenje MasterCard debitnih kartica između 60 i 500 dinara. Podizanje novca sa bankomata druge banke u zemlji je i dalje najjeftinije ako se koristi nacionalna DINA debitna kartica, a minimalni iznos naknada je između 20 i 150 dinara.

Provizije za podizanje novca u zemlji sa bankomata banke koja nije izdavalac kartice su:

- za VISA debitne kartice od 0,25% do 5%,
- za MasterCard debitne kartice od 0,3% do 5% i
- za DINA debitne kartice od 0,6% do 4%.

Građanima se savetuje da se dobro obaveste o provizijama za podizanje novca sa bankomata druge banke, jer mogu biti neprijatno iznenađeni. Tako npr. ukoliko podižete 1.000 dinara sa bankomata druge domaće banke provizija će se kretati u rasponu od 47,5 do 150 dinara za VISA debitne kartice, između 20 i 100 dinara za DINA debitne kartice, odnosno između 60 i 150 dinara za MasterCard debitne kartice.

Iz gore navedenog primera se vidi da provizije kod podizanja manjih iznosa mogu ići i do 15%, te se građanima preporučuje da za podizanje gotovine u zemlji koriste iskljućivo bankomate svoje matične banke, jer banke ne naplaćuju proviziju za podizanje gotovine svojim klijentima. Takođe, preporuka građanima je da kada biraju banku, izaberu banku sa velikom mrežom bankomata, odnosno bankomatima koji su u blizini mesta gde provode dosta vremena (kuća, posao, škola itd.)

Podizanje novca sa bankomata drugih banaka u inostranstvu

Internet portal www.krediti.rs je istraživao i provizije banaka pri podizanju gotovine sa bankomata drugih banaka u inostranstvu putem debitnih kartica.

Provizije za podizanje gotovog novca sa bankomata u inostranstvu VISA ili MasterCard debitnim karticama se kreću od 0,25% do 5%.

Ukoliko u inostranstvu podižete neki manji iznos, provizije će biti mnogo veće u procentima. Pa tako ukoliko podižete 10 evra sa bankomata u inostranstvu, provizija će biti između 100 i 440 dinara (što je između 10% i 44% od iznosa celokupne podignute sume), plus u nekim bankama se zaračunava provizija za konverziju valuta.

Pri podizanju novca savetujemo da se izbegava podizanje manjih suma novca, jer je tako provizija mnogo viša. Takođe, savetujemo da se pre polaska na put, građani detaljno informišu o svim naknadama i provizijama u svojoj banci.

Sezona odmora je već počela i prvi turisti iz Srbije se Već odmaraju na plažama širom Evrope. Najveći problem koji se javlja pri planiranju “odmora iz snova” je – kako platiti letovanje.

Internet portal www.krediti.rs je napravio istraživanje i za Vas pronašao načine kako da platite ovogodišnje letovanje. Prvo treba napomenuti da sve turističke agencije imaju istaknute cene u EUR, dok se plaćanje vrši u dinarskoj protivvrednosti po prodajnom kursu poslovne banke u kojoj agencija ima račun.

Turističke agencije zbog prirode posla i velike konkurencije su prinuđene da svojim klijentima obezbede mnoge pogodnosti pri plaćanju. Najčešće pogodnosti su popusti za rane uplate (first minute) i sniženja za rezervacije u poslednjem trenutku (last minute).

Najčešći načini plaćanja turističkih putovanja su plaćanje na rate i krediti poslovnih banaka, te stoga skoro svaka turistička agencija odobrava plaćanje na rate čekovima građana, kreditnim i platnim karticama, ili kreditima banaka sa kojima ima uspostavljenu saradnju.

Plaćanje turističkih putovanja na rate

Internet portal www.krediti.rs je istraživao na koji način možete platiti aranžman na rate u nekoliko poznatih domaćih agencija. Skoro sve turističke agencije traže akontaciju u iznosu od 30-40% od iznosa aranžmana, dok se ostatak iznosa može  podeliti najčešće na 3 mesečne rate, koje se uplaćuju unapred, a najkasnije do 15. oktobra tekuće godine. Veći broj rata i povoljnije uslove otplate možete steći ukoliko posedujete Visa, Master ili Diners kreditne kartice, pa tako korisnici Visa ili Master kreditnih kartica Banke Inteze mogu plaćati aranžmane na 6 mesečnih rata bez kamate.

Agencija Kon Tiki Travel omogućava svojim klijentima plaćanje u 6 mesečnih rata bez kamate karticama Banke Inteze. Rate dospevaju na plaćanje 10. u mesecu u originalnom iznosu i kao takve su u celosti oslobođene kamate. Na mesečnom računu za kreditnu karticu biće prikazan iznos rate koja je dospela na plaćanje, a u opisnom delu označeno je koja rata je u pitanju. Dospelu ratu klijenti mogu izmirite u celosti ili kroz minimalni iznos za uplatu (koji je naznačen na računu za kreditnu karticu).

Agencija “Follow me” takođe svojim klijentima obezbeđuje plaćanje VISA i MasterCard karticama Banke Inteze u 6 mesečnih rata bez kamate, ali i Diners karticama od 2 do 4 mesečne rate. Kod plaćanja na rate bez kartica ova agencija zahteva uplatu akontacije od najmanje 40% ukupne cene aranžmana prilikom prijave, u gotovini, čekovima građana, uplatom na račun ili platnim karticama. Preostali iznos se plaća najkasnije 15 dana pre polaska ili se deli na jednake mesečne rate počev od sledećeg meseca od uplate akontacije, s tim što poslednja rata ne može dospeti posle 15. oktobra tekuće godine. Svaka rata dospeva 15. ili 25. u mesecu.

Agencija “Perla Tours” omogućava plaćanje svojih turističkih aranžmana na rate i to po sledećem principu:

– Akontacija 30% prilikom sklapanja ugovora
– Ostatak u jednakim mesečnim ratama. Rate dospevaju svakog 15-og u mesecu, a zadnja rata dospeva 15. 11. 2010. godine. Pre početka korišćenja aranžmana rate se uplaćuju unapred, a za rate koje dospevaju na naplatu posle iskorišćenog aranžmana – minimum 10 dana pre početka korišćenja aranžmana deponuju se čekovi građana po kupovnom kursu za efektivu Narodne banke Srbije na dan deponovanja, uz uvećanje 2% mesečno.

Ili putem administrativne zabrane:

– Akontacija 30% prilikom sklapanja ugovora
– Za ostatak Poslodavac korisnika usluga u roku od dva radna dana donosi Rešenje o administrativnoj zabrani (formular korisniku izdaje Organizator). Rate dospevaju do 15-og u mesecu, a zadnja rata dospeva 15. 11. 2010. godine. Preostali iznos duga koji ide preko administrativne zabrane obračunava se po kupovnom kursu za efektivu Narodne banke Srbije na dan izdavanja Rešenja o administrativnoj zabrani, uz uvećanje 2% mesečno. Kod ovog načina plaćanja potrebno je priložiti menicu, a “Perla tours” zadržava pravo da vrši odabir pravnih lica čija rešenja o administrativnoj zabrani prihvata.

Plaćanje turističkih putovanja kreditima

Za plaćanje letovanje može se koristiti nekoliko vrsta kredita iz ponude domaćih banaka. Mali broj banaka u svojoj ponudi ima turističke kredite, čija je jedina namena plaćanje turističkih aranžmana, ali u većini banaka je moguće dobiti klasičan potrošački kredit za ovu namenu.

Ukoliko želite da svoj letnji odmor provedete u Srbiji, a imate potrebu za kreditom, svakako najpovoljniji su subvencionisani krediti za domaće turističke aranžmane. Period otplate ovih kredita je tri godine sa počekom od godinu dana i kamatnom stopom od 7,5 odsto na godišnjem nivou. Banke koje odobravaju ove kredite su: Banca Intesa, Raiffeisen banka, Privredna banka Beograd, Unicredit banka, Poštanska štedionica    AIK banka, Komercijalna banka, Credy banka, Eurobank EFG, NLB banka, Erste banka, Findomestik banka, Marfin bank, Credit Agricole, KBC banka, Hipo Alpe-Adria banka, Čačanska banka i Societe Generale Banka.

Efektivne kamatne na turističke kredite indeksirane u EUR se kreću od 13,70 do preko 28,05 odsto na godišnjem nivou. Maksimalan rok otplate je 60 meseci, a kod nekih banaka potrebno je položiti depozit ili učešće od 30%.

Efektivne kamatne stope na turističke dinarske kredite se kreću od 16,79 do blizu 30 odsto na godišnjem nivou, a rokovi otplate su od 6 do 60 meseci.

Maksimalni iznosi kredita su 1.000.000 dinara ili 10.000 EUR,  a kao sredstva obezbeđenja banke najčešće traže menice i žirante, a Raiffeisen banka traži i osiguranje korisnika kredita od posledica nesrećnog slučaja usled osiguranih rizika: smrti usled bolesti, smrti usled nesrećnog slučaja i invalliditeta preko 50% usled nesrećnog slučaja, uz obavezu da sva prava osiguranika iz ugovora o osiguranju prenese na banku.

U tabeli možete videti uslove po kojima se odobravaju turistički krediti po bankama.

UPDATE: Kreditnim karticama Eurobank EFG takođe možete plaćati turističke aranžmane na rate bez kamate, a posebna pogodnost je što klijent bira da li će to biti 3, 6, 9 ili 12 rata. Više informacija na adresi: www.krediti.rs/vesti/nova-funkcionalnost-kreditnih-kartica-eurobank-efg/6815/.

Dinarski subvencionisani gotovinski i potrošački krediti su od danas dostupni građanima, jer su banke počele da primaju zahteve za ove kredite.

Cilj odobravanja ovih dinarskih kredita, sa stanovišta Vlade, je povećanje kupovine moći građana, podsticanje domaće tražnje, brži privredni rast, jačanje domaće valute i podsticaj domaćoj proizvodnji, dok će građani imati priliku da podignu kredite koji ne nose rizik od rasta deviznog kursa i uz poček od 12 meseci.

Ukoliko su kašnjenja u otplati postojećih kredita veća od 60 dana, to je evidentirano u Kreditnom birou i ne postoji mogućnost uzimanja kredita u narednih godinu dana.

Uslovi kredita

Pravo na korišćenje gotovinskog subvencionisanog kredita imaju građani, koji su naši državljani, sa prebivalištem na teritoriji Srbije, koji su u stalnom radnom odnosu, sa redovnim mesečnim primanjima.

Ukupna primanja moraju biti do 80.000 dinara, uz uslov da ukupna primanja domaćinstva ne prelaze maksimalan neto iznos od 160.000 dinara.

Namena dinarskih potrošačkih kredita: Kupovinu domaćeg nameštaja, podnih obloga (parket, laminat), bele tehnike, građevinskog materijala (vrata, prozori, keramika, cement i ostali građevinski materijali), sanitarija, turističkih aranžmana u Sribji

Opšti uslovi dinarskih gotovinskih i potrošačkih kredita

Iznos kredita: do 300.000 dinara
Rok otplate: 36 meseci
Poček (grejs period): 12 meseci
Kamatna stopa:
- 7,5 odsto za građane sa primanjima ispod 30.000 dinara
- 8,95 odsto za građane sa primanjima od 30.000 do 80.000 dinara

Iznos kredita koji je moguće podići zavisi od kreditne sposobnosti klijenta.

Dokumentacija

- potvrda o zaposlenju i visini primanja ili penzije
- potvrda o primanju supružnika
- overen zahtev za kredit u firmi
- izveŠtaj Kreditnog biroa
- profaktura ukoliko se uzima potrošački kredit

Primeri otplate kredita (Izvor: Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja)

Vaše mišljenje o ovim kreditima možete ostaviti u komentarima.